Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л II К А С Р Б II Ј А

БРОЈ 4.

тачнцЈв док Је Још падао, чим се осетило да ћв пасти, ш^ко није осуо жешћу па;ћбу на г. Венизелоса од његових радо приманих пријатеља из »Неа Имера*. II то гађање. са истом јачином, траје једнако, ево више од године дана: Г. Ввннзвлоса нападаЈ - у и други листови, нападаЈ’у га нз убеђења или по дужности сви антивенизелистички листови; али ни један то не чини ни из далека с истом жестином, жучношћу, с истом пакшићу и, ј| мора се [признати, с истом јачином : аргументаццје и с истом »књижввном 1 лепотом као »Н е а Имера«. ОваЈ’ је лист јвдан од најважннјпх органа грчке журналистнке; читаЈ’у га радо и они који ни најмање не деле њвгове мисли и његова гледишта; читају га можда, као Ј’а, због лепог пнсања и лепог уређивања — нарочито данас кад не можемо читатп књига; а најрадије га чнтају грчки офицнрн н, чини :.ш се. нарочито вишн. Нема непријатности или неприлике за владу или грчку државу; нвма тешкоће економске, оскудице или крнзе финансцјске; нема ннциндвнта дипломатског илн једног од оних нарочите прнроде којима је узрок у европском рату н у присуству Савезнпчке вој’скс овде а да за то »Н е и И м е р а« не окрпвн г. Венпзелоса и да га тако рећи свакодневно не позива на суд. Ово оптуживање достигло је овнх дана — поводом превоза српске војске суВ1ш — до тачке до коЈ’е не би поленика довела нн у једној велико.ј држави; код иас Балканаца, међутим, то није тако страшно: >Неа И м е р а«, на н.чс, оптужила је г. Веннзслоса, пи мање, него да спрема устаиак и да има намеру да св_ргне с ирестола омиљеног краља Констаттша. Ево одмах властитих рвчи »Неа Имере! Налазе се у њеном 1346 броју од 1. априла, у чланку под насловом »Либералнп Нерон«: »Пницијагива за мешање странаца у унутрашње послове Грчке нпје иницијатива њихова. То је шшцпјатпва малог броЈ’а Грка; оних управо који се ево већ годпну дана труде да помоћу странаца поремете ред у зе.чљи и да изазову устанак да би свргнули с ггрестола краља Константнна. Време је већ да почнемо говорити отвореио и без уздржљивостп. Непрпјатељ Грчки налази се у самоЈ’ Грчкој. Странци се не би понашалн према иама као што се понашаЈ*у кад не би у Грчкој' постојала једна странка коЈа им служн као основа за оправдање. Војне и поморске базе савезничке на грчком зем- ски генерал јс дрхтао од узду/је љишту јесу последнца политичке базе|ј м> ® РУ к УЈУ& и сс си Сваким официкоју им даје ввнизвлизам. Швајцарску, ром сраским иосебицв и заверава■ политички сложну, није се усудио да дирне ни један Немац п Француз. У Скаидинавским државама, које тако исто покмзују свој политички свет потнуно сложним и неподељвним, ни једна од ратннх сграна није се усуднла да врши нретресе на обалскоЈ’ зонн. У Холандијн то исто, у Данској и Шпанији такође. Алп се у Грчкој' венпзелизам испречио као бесап. бик протнву грчке независности и својнм је роговњма боде старајућн се да зада смртнн ударац внтезима и мученицнпа којн еу заузели став за одбрану народне части. Тако се данас откри дело венизелизма. енглески п дивно отпевали на матерњем језику по једну песму. После концерта настало је : странка која носи инв либерала, а;,коло пзмешано од савезничких која нма за вођа једног нове врсте п војнпка, КОЈе Св ДУГО И ДУГО пснхологпје Нерона, који да би при-ј вило. Клнцан.у жнвела Србија, крно своје политнчко банкротство го- жпвела Француска, живела Е1н"

Противу таквог нвчувеног и невн- јбунила изрођеног уживања. Али ни ђеног партијског разврата; противутак- |једна историја до данас није пружнла вог страшног призора који подсећа на толнко карикатурну слику као у нас најгадшце слике пз средњега века, грчки народ има дужност да се дигне и да покаже како има спагу и сред-| ства да спречи продају Грчке стран-ј цима и куповину њену од странаца. дину дана већ ратује да бп по сваку ГЛвСКа Ж1геели СавеЗНИЦН ННЈв Историја иаводп да је Нерон предао цену предао целу Грчку пожару јед-; билО краја. СрпСКИ ВОЈНПЦИ Пб" Рим огњу под притнском једног мучног ног бесцнљног рата.< вали Су МарсеЉСзу а СВИ \ К'\ IIно Боже ПравдеЉубав која влада међу савезничкпм војницима, а нарочпто пажљу и поштовање Француза н Енглеза према српском во.јни-

Транспортоваље српске војске

Читаоцима је иознато, да сејСрбија , која је аретраела вгром- ку за сваку је похвалу. Енер вигие од 15 дана у грчиој гптамии не губитке, чува остатак своје сна- гичном пуковннку г. Марковиге као очи у глави. Због тога смо ааелујуби на великодушност Грчке тражили, да војску аренесемо сувим. Ја знам грчка осебагна и због тога се надам да се Грчка томе небе иротивити, У иротвном ми Лемо бити ириморани да ире дузмемо аотребне мере за пренос труаа другим путем. Не знам да ли не сриска војска ироГм кроз Атину. Али ма где да с заустави на ауту , то бе трајати само иеколико часова због набавке средстаеа за исхрану. Један део грчке штамие иисао је са задњом мисли , како Ге сриске труие бити трансаортоеане иреко Албаније. Еад смо се иовукли из Албаније, тврдили су како је сраска војска малобројна. Сад иак тврде кхгко је има и сувигие много. 1 врђење, да Ге сраска војска бити уаошребљена за мешањеу унутраиме ствари Грчке и сувише је смешиа«. II По последњим вестима , јуче у ЕнГ48СКе ЖвЉб ЗЕ Србију јутру су разговарали ао тој ствари француски и енглески аосланицгс са г. Скулудисом а г. ВалугџџК са г. Политисом начелни-

живо третира иитање о трансаортоеању сраске војске ареко грчке територије. Ми о томе аитању намерно ништа нисмо иисали, јер нисмо имали никаквих иозитивних иодатака иргс руци. Ни данас се нигита иозитивно ие зна о томе. Јутрошње су вести иротивуречне. Док ио једнима, идеја о иреносу сриске војске сувим треба да је иотиуио наиуштена, ио другима изгледа да су савезници учинили нове гсораке код грчке влчде. Док једни тврде да Ге један део сриске во;ске остати на Ерфу, ао другима излази да Ге једна италијанска дивизија доГи на Ерф ио одласку сраеке војске, ради олакшања оиерација иротгсв сумарена. По јутрогињим вестима изгледа, <)а су велике силе оставиле Србији и Грчкој као савезницима да се ио тој ствари саоразуму. Јучерањи атински и данашњи солунски листови доносе ову изјаву г. БалугГа ио тој ствари : »Сриска војска треба да се аре■ ■несе у Солун и да отаочне неаријатељства. Ми желнмо да гсаша вогска имто ире оде са Ерфа

ћу и господн офнцнрима нма се шта честнтатн. 25.000 добрсвољаца изАмерике Американски листови јивљају, да се у Америци формиралт во]ски од 25.000 Југословен", добровољаца, гсоји желе да се иридруже сраској војсци у Солуну. Српеки дан у Француској. Француски народни одбор за помоћ, саобразно гледишту владе и жељи г. Веснића, примио се, а по одобрењу мннистра просвете, да организује један Српски дан (вероватио 12. Јуни) у корнст српског живља, јсоји је остао у Србији и српске деце у Француској. Регрутна кошсије. Сутра 14. т. м. на реду су да предстану регрутној компспјп онп чија имена иочпњг са сдовом Ј.

{а то исто жели и грчка влада). гсом министарства сиољних аослова. ДНББЕЕ ББСТ

Дочек Прееталокаследника на КрФу.

квасила.

\' али овога су иута сви ирисутни аосматрали, како је ПрестолонаЈуче иам је стигао извештај о следник скинуо наочари —да их ееличонетвеиом дочеку нагиег Пре- краљевска суза узбуђсња не би осто лонаследника на Ерфу, ари иовратгсу са геетова иута ио зааадној Евроии. Па иарадгу је узело учешГа 18 батаљона. Веле да су сви савезнички официри били одуиаевљени изгледом наших тру- \

Светхоеина у српско.^ логору.

Г. ГдпгорпЈ'е Хаџк - Ташковпћ, директор ђезђедпЈ'ске гимназвЈ’е, посдао је за Ускрс по неколпко црвеппх јаЈ’а свпма офпцпрпма енглеског штаба с којпма долаза у слул;бенп додпр. Поводом тога добпо је од г. Кјутина Мора, потноручнпка. следеће ппсмо коЈ - е објављујемо због топдпх жеља за Србпју. „Драги госп. Хаџп - Ташковпћу, БескраЈна вам хвада на вашем сећању о Ускрсу, п на Еашој нелсној пажљп. Ја бпх вае радо походпо данас, али надсалоет дужност ће ме задр; лсати овде ]’ер сам дел,Ј‘рнп. Молпм

јуГи им се, да Ге се с њима вм-;!вог Васкресења билн и Владини

Јуче су посетплп на положа-ј; вас да ме пзвпнвте код ваше гсспође. јима нашу војску баронпца В. I Из свег срца се радујем што баш А⧫ (1' АЉе иозната приГате- [' о Ускрсу впдимо озде обновљеау иа , а нарочито савршеношГу у из- љнца Српског Народа, а !наро- Српску Бојску. То је доказ да ћемо вођегиу војничке обуке. Итали]ан— : чито Српске Војске п енглески јускоро нразповатп п ускрснуће Срп.пуковник 81. Со1. С. МаИћсиоз К. А. М. С. На положајима су ради честнтања во.јсцп Христо-

бнје.

дети у ослобођеној Србији, на чијем Ге ослобођењу и гвегова војска да ради. Бескројна љубав наших војнигса арема Престолонаеледнигсу ко-ји је за време гговлачегмс кроз Албанију, чгшио нидчовечанске гтлиоре и излагао се неизмерним оиасностима све за свога војншса, осом се ирилигсом манифестовала на начин и дирљив и ггежан. Престолонаследнгсл је доживео на сволсе иуту много дгсрљивгсх сцена, нарочито је дирљгсво бгсло гшово аоздривљагве са Поенкарем, иредседником француске реиублгске;

Комесарн у друштву г. Ђоке Марковнћа. Љубазни домаћпн ђеншт, пуковник господ. Мар-

Прпмите, драгп господипе, уверење о моме потпуном погаговању". И остали г. г. офицпрп којп су г. Хаџи - Ташковића посзтшш нолселели еу да Срби нрвивеликп празнпк који

совпћ са госнодом офнцирима|! лолази 1, Р 0СлаБС У СВ( 'Ј ИМ Д°мовима дочекали су госте и богатоуго- јУ сдободној СрбиЈи. Да ћог да! стили. После ручка био јекон-ј Пауга Солун—Атина. церат. Један део чланова по- Ј . , . , Мпнистарство саобраћаЈа у Атпни [слулсбепо јавља, да ће пруга Атпна —Солун бпти предатасаобраћају 15. маја.

зоришне труне Лазићеве на позив официра прпредплп су представу која .је на во.јнике лепо утнцала За време ручка стпгоше у омањпм групама француски офмцнри у посету сво.јим српским колегама. За време концерта прнјавнла су се два умет-

40.000 Немаца у Фраицуској. Француски миннстар унутрашњих дела изјавио је опомнд у екунштппи да је нред овајратстановалоуФран-

ника Један француски а другп цуској 40.000 Нсмаца.