Велика Србија

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

БРОЈ 4.

Позив. Позивају св да првстану благајни Срп. Генврал. консулата г-ђа Марија АранђеловиК, учитељица из Гостивара; гђа Јелисавета Ђема удова и Јован Нешић, гаваз; а конзулату г. Стева Вилотцјевић ради пријема депеше и г. Милаи Стакић ради извесног саопШТв1Ба. Размена новца. У српском консулату наставља се размена српског новца по курсу 72 од сто. Размеиа траје само још 14. и 15 тек. мес.

„Циљ је савезника у овом рату да ариареме иут зо један мефународни режим који Ие огарантовати иодједнака ирава свима цивилизованим државама. Ми хоћемо да резудтат овога рата буде утврђивање принципа по коме ће се мећународнп проблеми решавати слободним расправљањем на равној нозп између слободнпх народа и по коме овим св одлукама неђе смети више стављати сметње илп их извптопераватн господарећа воља једне владо [која је под чизмом мплитаристичке Номите бугарске у Грчкој. касте Пруске. Опет сјС упаде бугарске комите у »Иишта више, али тако исто и нисело св. Петка близу Клдкиша иод-Ј Ш та мање! вели четири грчке избеглице, земљо- ј ?) Ми смо у овоме рату не само боррадника оданде. цц за поштовање уговора него тако _ . , Уисто и борци за незавпсност п сдоП".кужаЈ убиства. ' . ' Ј Ј || бодно развпЈање малих народа. Жапдармериски поручннк Папада- >Према томе није нц мало тешко кис тешко је ранио пз револвсра рез. схватити потпун ц ИН изам немачког потпоручнпка Гипарпса, шефа епир-1, канцедара кад он настојава на томе ског покрета- Сукоб се догодно у јед- да ће Н емачка - помислите Немачка ној посластичарници у Атини. _ вмати за миси ј у , К ад буде дошао Осуство војницима Источнз час ми Р а > Д а осигура слобрдно разВојске. вијање разнпх раса према њиховпм Војницима Источне Војске одобра- Ј езицима и саоб Р а з ис са аиховом навајт се Идпевнаосустваитопрвен-; ,и10налнои индпвидуалношћу. ствено онпма који г а до сада нисуј, -Канцелар даље преставља и кажо имали да ће се после рата морати родити ||Нова Белгија, која неће бити васал Убиство. ! Француске и Енглеске, алп је додао Јављају пз Кожана да су јуче у да «у будуће мора постојати суседјутру близу села Илампдеса нађени ј С ка сурадња“ пзмеђу белгпског ц неубпјепи два пастира мухамеданца пз мачког народа. То је нов начин за села Декенлпја. Нолицпја је повела | ра 3ум евање нрава п дужности пзме-

Руски коминике На јермвнском фронту а у близини обале покушајн непријатвља, да напредује у правцу Трапезунда, Јодбијенп. У пределу Ак-Каје борба се про* дужава, а код Карпунта смо одбили турске нападе. Узвшиени Командант руске војске провео је часну недељу поред официра своје Врховне Команде.

цуски авијатичари 'који су га оборили били су Терн, пилОт а Астор, митрајер. Пзгледа да ће бити донешен у Солун и изложен публици код Беле Куле. Генерал Сарај је јз>че обишао логоре у правцу до Калинова. Талијани на Француском Фронту Лондон, 13. априла. „Морнинг Пост и јавља, да, Ие иола милиона талијанске еоуске аојачати француски фронт. Пред немачко - американским ратом Париз, 12. апр. Објављена је садржпна ноте, коју је Вилзон упутно немачкој влади, нота се с правом назива ултиматумом без одређеног рока. У љој се вели: Сисекс је потопљен од немачког сумарена * без претходне прпјаве. Немциј ци и Немци дпглц руК е на Египат потапају бродове без обзира на|| то ће Енглезн један део во - ке д о, да ли су наоружанп или,! на македонско в - иште ,а ли се налазе у територито- Ј рајним водама или на океану, • Незадовољство у Немачкој да лн су својина поданика за-јј Женева, 13. априла. раћених држава илп неутрал-| Управни одбор соцпално-демократнпх. Број потоиљеннх амерн- ске стрвнке на Доњој Рајни пзјаснио канских поданнка износи неко- се са 15 против 7 гласова у корист лико стотина. Америка је изгу- опозицпје у немачком парламенту.

РАЗНЕ ВЕСТИ Нове грчке новчанице Атпнски лпстови публикују указ краљев, којим се одобрава народној банци, да пусти у оптпцај нове новчанице од 5 драхмн до 10 милиона драхми. Нове трупе за Солун Агина 12. Анрила - Пошто су Тур-

одмах пстрагу на лицу места. Ухап-|| шен је неки Мехмад пз села Кајалари, којп је осумњичен за ово убиство-

ђу суседа »Мој ће одговор бити врло прост. Ми, савезници, желимо да видимо, и одлучни смо у томе , некадашњу Белгију. Она не треба да

бнла стрпљење и не веруЈе вн-! ше Немачкој, и ако Немачка не престаје потапати бродове, који преносе робу и путнике. Амершса ће прекинути свакн дипломатскн однос с Немачком. Берн, 12. апр. Сви немачки и аустриски лн-јј

Изгнани иЕмачки шпекуланти Берн, 13. апршга Државно веће је оснажило Јодлуку о изгнанству двају немачких купаца робе. Још петоро ће бити прогнати, Нови порези Атина 13. априла

дашњу ЛелгиЈу. ина не треоа &а |-> ->->•— , траи стално од насртаја на њену ј са > ДРУ ГП савет УЈУ прнсебност слободу , и треба да се оно што | 11 ст Р пљ еље, а бечка „Преса“ је уништено аоново аоврати. јвели, да је тренутак и сувише У даљем свом говору додирнуо је питање о блокусу. Немци сј т блокус

еиглеских обала помоћу еумарена] предузели много рапије и изводе га1 не само на штету Енглеске него и неутралпих држава, топећн њихове лађе, док блокус енгдески не штети ни у чему неутралне. По том је свој говор овако завршио : „ Ми и савезници: Француска , Русија , Белгаја , Србија , Италија и Јааан, боргомо се раме уз рам,е чистим рукама и мирном савешПу и сви заједно драговољно имамо аоверења у нашу моћ да бранимо угрожење слободе Евроае и .

Говор г. Аокита Одговор инглеског премијеоа на говор Бвтмана Холвега. На банкету којн је енглеска влада приредила народнпм иосланицима француског парламента 10. ов. мее. по новом ипглеокн нрви мпнистар г. Аскит одржао је један говор који је одговор на говор канцелара немачког који је овај држао пре неколнко дана у рајстагу. Због врло важних изјава које се односе на овај рат п на његове последвцо у будућности, ми доноспмо најважнија меета у њему. Пошто је г. Аекпт пожелео срдачну добродошлпцу француским народним посданицима и утврдио да су данашњи одпоси између Француске и Енглеске, прешавши кроз разне фазе, ушди у фазу интимног пријатељства п љубави, наставио је овако: — Пре неколико дана немачкн је канцелар понова упутио апел нај симпатију неутралних држава према | несрећној Немачкој која се оптужује ј И2Ш1вГ Фронта да је непријатељ мпра. , Сем малих пбшачких чарки и »Канцелар је изјавио да је 9. де- артилериског дуела ништа сс ницембра бпо готов да ступи у прего-1.је значајно десило. воре о миру. Али тога ради ми, са-[Ј Ј}гче преко ноћи немачки аевезпици требали смо да заузмемо др- Јроплани Су бомбардовали поЗижање нобеђених према нротивпику ци је код Ђевђелије п Дојрана. који је нобедилац. Ну, ми нисмо Јуче у јутру неколико франтучени^ нити Кемо битп тучени [ цуских аероплана летели су у тчотттт тхоТЈтт^ч а _

СТОВИ ппшу 0 НОТИ Вилзоновој ; I Пројекат нрвих пореза шодпеће се Јједни већ траже прекид одно-ЈЈодмах скупштишг. Финансијске тешкоће у Грчкој

озбиљан. Париз, 12. апр. Из Вашингтона јављају, да американске банке не примају ваше чекове вучене на немачке банке. Њу-Јорк, 12. апр. Амернканска влада је наредила своме посланику у Берлину, да одмах напустп своје место, ако немачки одговор буде неповољан. Лондон, 12. апр. „Дели-Мел» јавља, да је амеј риканска влада већ питала неуЦтралне државе, да ли би се

Атина 13. априла На владајуће кругове дубок је ути сак учицила одлука управе државних дугова, којим је одбивена грчка влада од захтева да јој се издаду вишци заложених прихода. Смрт једког паше =Тајму« јављају из Гасоре, да је умро Мехмед паша Далестани, који је командовао Арапима и који је нмао велшаг утицај на њих. Школарина у Грчкој Министар ггросвете у Атини, продужио је рок за упис учопика у средн.ој шко.ш, пошто је многим ученицпла услед еконоискв кризе немогућно било да полоие школарину. Немачки патент Да би се повећала златна готовнна не-

н савезници су се обавезали једним свечаним уговором да неће закључивати засебно мир.

—V 1 правцу ка Битољу ради извиђаља. Немачки аероплани су пошли за њима и тако се отвори

„Ми ћемо закључпти мир тек опда јака борба у ваздуху. Јсдан је када будемо постпгли своје памере ј немачки аероплан оборен на б због којих смо се латвли оружја. ! килом. од језера Острогова. Фран-

I примиле заштпте интереса ње- мачке Државне Бакке надлежне властпикороиних V случлју рата с Нема- , порације употребљава.ш су разпа средстна и Ј Ј [Јначпне. Али ни једно од тих срестава и на|ј ЧКОМ. чива нпј* толико куриозно п, у ието време. Лондон, 1а. ап Р- [ карактеристично за новчане прилике у НеКанцелар Бетман-Холвег хит- мачкој као што је пачин, који је пронашао но се вратио пз немачке Вр- , Цсптрадпн Одбор Црвеног Крста у Берлипу. по ев при г [ Према Франкфуртским Новипама од 27. ховне Команде У герлин, а •, фебруара п. н. о. г. Цептралпи Одбор Црвепозив кајзеров, а због амсри-ј вог Крета у Берлину, да бв покренуо немачканске ноте. ке патриоте на издавање алатног новца из , Јсвоје касе, завео је продају тако авапмх «уФранцуски коиинике метнпчких успомева*. Ове се уметппчке усУ Белгији на свкторима Вестен- и помене састоје пз слпка раднранпх од најСтенсетрантс, била је артилерцјска и Р«патцјнх уметнина (Борда, Коринта Ор^ 1 , *• г Ј.шта и Велцера) и сребрних медаља од Гауборба. У Арготш, извршпли смо кон- ј ла . 0В11Х у СП он»иа сматрају се за прпцентричну ватру у области Малаикура. ј, ложникс Црвепога Крста. Но опи који купљеЗападпо од Мезе Нсмпи су бомбардо- пе предмете исплате златпим новцем пмаћв вали^ француске позицпје у областп 1 ,^ » им се н Р и311а ка0 Д а С У ,^ и *!“ вали француокс у ^ пло вс1,п прилог. Н. пр. ко куи* једну слиМортом. Источно од Мезе и у Вевруј К у за 59 марака па је исплати златнии јака артштеријска ватра. На осталом јновцеи сматраће сс да је приложио 100 мафронту није се тшшта значајпо десило. : 1 рака.