Велика Србија

БР

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 14. АПРНЛА 1916.

ГОД. I.

ПГЕТПЛАТА ИЗНОСИ: МессчН ) 3 фрапка тромоссчи) 9 франака, годишњс 36 фрапака ДЕНА ОГЈАСИМА : Свтна огласи 0 '20 фран. од петитног реда. веНи огласи по вогодби. Новац се полаиге дра:авним комесарии диплолатскин заступнишгавха или прско Краљ. Срп.в 1'лег>. гонгулата у Солуну. ЛПСТ ИЗЛАЗИ СПАјлТдАП ПО ПОДНЕ Пошту слатн прско Кра.п Срп. Ген. Конеулата у Солупу РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан ре;, кппје 29 гие РЈо1ошеоп 29 ба1оп]'^ао Поједнни Сројечп се могу добитг у Солуну код угенције „ДруштЕа грчке Јпгамие'* ул. Булгарохтона бр. 5. близу главве поште.

БРО[ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИ К

БРОЈ 10 сант.

Извештај једног иеутралца

ј;Влада је увек усплаћивала у готову; трговина је напредовала. Сељаци су увек један део својих нроизг.ода продавали.

Дописник амерпканског листа „1\с\у-Го:к \Уог1а-а«, носле двадесетодневног бављен.а у Бугарској отишао је у Букурешт, одакле је послао своме лпсту следе1ли нзвештај: У Софнји, као п у другим веЈлим вароншма свака .је трговпна престала. Радње морају бптн затворене од 8 часова у вече до 8 часова ујутру. Тешко ономе ко се уеудп да отвори радњу у том међувремену без полицијске дозволе. Странцн п Бугарн морају увек показиватп на улици, у кафани, полицијскпм агентнма, дозволу о њнховом борављењу у варошп. Што је најгоре — за време ноћп блокпрају се поједине улице м врше претресп по кућа\га. Прнметио сам, да полиција врши претрес код сваког хотелијера између 2 п 3 сата ујутру. Свака се соба пажљнво претресе недајућп времена господн ни да се обуку. Госпође Црвеиог амерпканског крста имађе чудних стварп да причају кад се буду вратилн у Америку. Свп Бугари изгледају Нем-, цима сумњиви. Свн јавни састанци, полнтички разговори по|1 кафанама и ресторашша пзрпчно су забрањенн. Полицпја у Бугарској пма највећу моћ. Она пцје потчиљена министарству а најмање војнодг мпнистарству. Она вршп каредбе главног штаба, који је сасвпм у немачким рукама. Постојп још п тајна полпција, која носи нме »националнз безбедности« — а која треба да се зове »националнн терор“. Кад су Нс.мци дошли у Бугарску, приметили су да јс уређење поједипих надлештава рђаво изведено. Они су онда почели да уређуЈу по и.нховом схватању. Сви чиновници тајне полиције, почев Од шефа па до последњег агента, плаћени су од страпе немаца. Шеф бугарске полиције је неки Георгиев. Годину дана раније Георгиев је био марински чиновник у Варни, а данас се рачуна као најбогатији човек. Он улива страх целој БугарскОј. Софиска иолиција је постала монОпол фамилије Георгиева. Један од твегових

синова Је секретар, а други вице дгцЈектор. Сви важнији послови поверени су рођацима његовим. Бугарски народ није ии мало расположен за рат. Сваки је уверен да Бугарска не може сачувати оно што је заузбла. Један политичар је изјавио: »наша је ситуација опасна, јер англофранцузи чекају згодан моменат да нас нападну. Не знамо шта ће Грци и Румуни радити, али смо уверени да оип нису наши пријатељи и чекају моменат да се на нас бацС и лише нас земље као што учпнише )’ другом балканском рату.« Друга брига јесте трајање рата. У почетку овога рата, земља је била пуна немачког злата.

Када се директне везе са Немачком успоставише, Немци по* I купише све што је било у земљи. Сада оскудевамо у многим стварнма, нарочпто у хлебу. I Јене појединих артикала су много скочп.те: кафа коШга 12 динара кило, зејтин б динара, плаћамо свако јаје 20 сантима. Нећемо ; бити у стању да ово дуго издржимо. Нма и таквих, који су се обогатилп, као па прилику наш министар фннансија Тончев, који ;пре годину дана није ништа и-|ј мао, а данас [)асполаже милионима; Радославов и Георгиев који су тако"ђе оснгурали опстанак. Али народ све више сиромаши.

КРВА ВШ

III Пзвештај угледпог мусломанина из Охрида иа жалост потврћен је. Бугарп су око осамдесет иашвх боле- 1 сних војнпка заклали. Кад је гавест продрла у грађапству пзазвала је ужасно запрепатћење п протесг, којп] је јако пзневадио бугарске војне кру-1 гове, јер су у томе гледали симпатије народне према Србима. Жене, махом ј пз бољпх кућа, поврвеле су са све- 1 ! ћама по обпчају, болницп, али су отуда кундачки отеране. ДепутацпјуЈ грађана која је протеетвовала држа-ј лп су трп сата под стражом код команданта места. Охрпд је еигурној због овота кажњен, јер док остале вароши добијају по нешто хлеба — 1 Охрпд умире од глади. Беда је таква да родителш иапуштају своје кућеј само да негледају како пм деца умиру од глади. Управпу властузеоје у своје рукеј чувени комитски во.јвода Петар Чаулез. Његову крваву руку осетио је | одмах Јаков ДуДуловић кога су Ча- ; левљевп људи на парчета у сред чар- Ј шијс 25. новембра исеклп. Цстога дана иао јс од овнх п један мусломанип неки Салија за кога су мпелилп да је у служби Срба бпо. Тврде да су 26. новембра убијепа два кмета један из Велгошта, а други пз Косел.а, чија имсна ннсмо могли сазнати. Многи грађани на мртво име испребпјанИ су; нарочнто онн за које се зиало да су у прпјатољској вези са српскпм чпновницнма били. Куће срнеких чиновника онл,ачкане су, а опи грађанп који су се устезалп да

1 прокажу чпновнпчке стварп строго су кажњени. Председници онштина п кметовп домороцп — «експедпрани> су Јза Софију. „Експедицпја« за Софију значп смрт на Букову. Пз Охрида су I отеранп Димитријс Зарчевић, Пихјсн и Јане Рувина — угледнп грађаниЈ којп су припадали грчкој страици. Мисли се да су и овп „екепедиранп“ ј јер Вугари нарочито мрзе ову тројп-I цу због манастира св. Наума. Као Чаулез у Охриду,тако у Струзп Милан Матов пали и жари. Матов спада у род највпше рекдампраних 1 бугарских војвода, док је |међутпм један од најордшгарнијах илашљизпца. Од обичног кројача прогурао је до »серпозиог дејца“ маћедонског. Матов је одмах ударпо разрез на ирваке. Браћа Чакаревпћн п ЈЈесторовићи најбогатијп људи у томе крају опљачкани су. Матов је осигурао себп »живовачку“ за неколико десетпиа година., благодарсћн готовпнн коју је затекао код богаташа струмичких. Жељан српске крвп, а ис смејући на бојиом нољу до ње доћн — Ма- ! тов јс ухватио двојиау пстакнутпјих Срба Василпја Чочоровпћа н Митра Поповвћа, бивше прсдседнике општии ских судова и првога обесио, а другога у Струзи јавпо убпо. Цсто тако овај је злпковац убио предоедпика опгатппе радошкс Тому, алп мучки што је својство његове покварене душе. Мбоштво грађана обе вероисповестп похаишепо је пошто је претходно олљачкано. Пспребпјанп су Рпза кмет и? Ве- !

лешта и Алпл Куртши кцет из Радолишга. У Подграцу је пастала грабеж нрп уласку бтгарске војске, алп су се Арнаути бранили оружјем, те је том прплнком пао нриличап број бугарскпх војника, међу којима два официра који су предњачили у пљачкаљу. Манастир св. Наума — опај који су сзојпм прилозима помагали и Арнаути пз најудал еаијих крајева, а на који никад нису насртали чак ни Мерспи Дема ппти Ислам Гаран бугарска је војска опљачкала. Жалоспо, али је истина Бугнри су сзодобро са ккона дш’ли: свећњаке, подплеје на чак и нокров са ћивота св. Наума однели. Манастир је тако опљачкан да сада изгледа као права иустош. Народ с гнушањем, а нарочпто околпп ее.љаци говоре о овоме чуду. Док је српска војока обплато помагала манастпр п док су чак и Турцп прплоге слали, Бугарп г а до коначие пропасти довсдоше. Нцрод пеће лако заборавпти овај њихов вандалпзам. Друго се нвје могло ни очекнвати кад је иредетавник војске ђенерал Бојаџијев чпју мајку, коју је он оставпо да гладује, о свометрошку у Охриду сарањују српскп офпцири н чиповници, а он нм то враћа клањем њпхове болесне браКе п где су чуварп п заштптнпцп правде п јавне безбедностп Чаудев п Матов професионалнп разбојнппп. Ћ—

Даш! чезнуАа I. Епо блесну звезда једпа И у нођ се црну крпје; Ћути, душо, будп чедна, Чувај тајну звезду сјајну Роб то бежи из Србпје..! А шта моје робље радп: Трпи, ћути, гладпо вепе; Бога молп, тамњан кади, Све у стрепњп и у зебњн Очекује жудно мене..!

П, Ко да пекн лахор стпже : Помилова леце моје, II косу ми у вие диже; Нашег пеба лахор то је! Ко да нека роса осу, Баш на очи све мп пада; Није роса, сузе то су: Наше небо плаче сада! * Ф *