Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 7.

Рубену.

7 сако ми умемо да будемо захвал* помоћ своје матере, гђе Комб даме,

према једном човеку и једном ни и да нрнимо сво;е иријатеље у ј чије годпне §нису [сметаде, да своје листу који су баш у питању о . гтостранству. конг^есијама Бугарима и у својим КРВАВИ РЕЖИ

племените осећаје манифестује пре:ма нашој деци указујућп им помоћ. ј| најразноарсније услуге —на начин, који је изазвао код самога одбора дубоко иризнаље, а код Срба осећа—ј је вечите захвалности. Гђица Комб је У сложшпе за идеју Србипову пре о-ј ] са 45 малишана п једиом гђпцом као Изгледа да је судбипа иопа Тасе ; сло ^°ђ еља — несме прегазити нога тумачем пошла 1. марта ове годпне и нопа Ристе снашла п пона Јована м рског Бугарина, јер би то најстра- са руским бродом ,,Одеса‘ преко Марпз Црепнвева. Погато су му узели ш није оскрвшење тим нама свимадра-ј сел>а за Лозану. одвели су га и 1-их гробова било. Терор у иајвећем јеку влада н у

енергично да оградимо. Ко је ара- осебајима арема нама и данас Народ никад не може заборавпти. за рат, где Ке бити далеко од ратис тио „ Оршоп “ за време целог евроа- онако исто неиомир.шви као ими ј Одбор је поверио гђици Клари Комб, Х уке, где ће спокојно моћи да чекају ског рата, томе је аознато , да је 'не само да се не смеју уиотреоитн једној врло интелигентној, високо о- на трС цу Хак: повратка у Отаџбину*. он застуаао наше интересе у мери изрази „јеврејскаалаКена штампа“, бразованој, енергичној н искусној Сутра дан по до.таску деце у Лои на начин, који нас обивезује до \и „служе/ое интересима неаријате-' | : дамп мпсију, да у Солуну ц околини ј запу) дон е л есу »Лозанске Новине< тонеограничене захвалности, аремајља , ц ве/1 се кроз сраску шта.пау скупи децу и одведе их у Швајцар- 1ШЛ извешта ј 0 доч е К у, у комс се изњему и гвеговом соаственику г. треба сваком ириликом да аокаже : ску! миспју, коју је гђпца Комб уз ! ме |. осталога каже - »с а г ц. цом ј^ 0>(5 Т } . ... . . . .. а — к- .. . Л -. Л V* ППАЧ Л I Г >1 ГТ1Л ПЛ *, I .\ Т Г 11 ' је стигло 35 двце од 4—16 годнна старости и девет одраслих, већпном рођака дечјих, који мисле да се иастану за време рата у Швајцарској. Децу ће Комитет да распореди по по* роднцама, које’су изјавиле готовост да их приме. За сада се јавнло много ви* ше породпца но што има деце; али нека се стрпе добри људи, друга ће партија ускоро стићи! Наравно, да мали Српчнћи не знају Француски, зиају да кажу само »ШеГс!« п то изговарају на врло дирљив начпн. У осталом доброта п пежиост служе као најбол.и ту.мачи. < Деца су расцоређена по породпцама у Лозани у Нешателу. 0 раснореду деце шппу „Лозанске Повине“: „Група српске деце се растурила. Наравно, да им је раетанак једно од другога пао врло тешко. Двадесет и У дет је остало у Лозани, а двадесет је отпгало у Не ј шател. Водскп комитет захваљује овим путем свима добрим људима, којп ипсу жадили нп време пи труд прилнком долаека -деце. Њпх је толико лшого, да бп само ређање њихозпх пмепа заузело цео број! Још ире распоре.да ева су деца прегледана врло пажљиво од стране неколико лекара - Комитет сталио заседава и брине о дсцп. Одлучено је, да г-ца Мплојезпћ, тумач и једна настазница Швајцаркиња редовно обпдазе децу код њихових кућа а о свакој посети нодпосе одбору реферат. Одмах ће се иочеги са предавањем српске псторпје п о Србнјп у опште,

уцену од 80 лира од тада се нпшта за њега незна. Побијенп су од пстакнутијах Поречана за које се дознало још п овп: Блажс Цветаповпћ, Трне Недаповпћ, Педап Здравковић, Стеван Столовпћ ПаЈ 7 пко Трајапозпћ, Тримче Костадппоппћ, Пејо Трпевић, Цветко Тодоровпћ. Сви су пз Горњег Пореча, сем последњег који је пз Лазаропоља, а ту се затекао. Затпм су убпјснп: Тренго Здравевпћ, Недељко Срезовпћ, Златап Јовановић, Стојан Стаменковић и Војно Трепговпћ свп пз Боспулпја. Манета ДосовпНа пз Цре- 1 шњева, бпзшег сриског четппка убп-; лп су заједно са женом и троје нејаке деце. Тбилп су пошго су га претходпо опљачкалп Раду Михаило-Ј вића, бив. председника општине уј Белици; убивепи су Јован Досковић и Ђорђе Атанаскоспћ, оба угледни грађапп пз села Брода. Да. Ово су, као што рекох иосдата пмеиа убивенпх, алп па нашу жалсот нпје нп педесстп део од онога што је у Поречу емрт нашло од крваве разбој-; ппчке бугарско руке. Но сем ових жртава — Вугари су тамо затеклп неколико болеспих нашпх војнпка и одмах пх под нож ставили. По примеру својпх савееника Немаца у Бед-

Па еамоме нуту оттгочета су нредавања француског језнка. То је бпо кпчевском крају. Последње вестп јав-ј|начпн, да се деца, тужна н уплакапа усдед растанка од својих, наведу на друге мислп; средство, које је иотпуно успело. Па броду су деца оку-

љају да су убивеип Накола и Владе Пејовићн. И ако ова вест није иогврђена — пиак има основа за веровање, јер су онп најбогатији грађапп !цана п то лично од сграпе гђе и у Кичеву, а затим оддичпп Срби, тегђпце Комб п гђице тумача. Брод је

им Је ово довољпо да пзгуое главу од Бугара. Мбивеп је са женом Мпцко Гпстић аз Карапуппце, стари и онробани борац срнскп. Он јс нре убпства мучен. Затпм су убивеиа трн сељака из Патевца, два пз Козичина и четпрп пз Орланца. Маса грађана је оп.љачкаиа. И ако су се Бугарн некад хвалпли да им је Ресан служао као пзвор одакле су лнферовала мппистрс ппак нзглода да су Бугарп нашлида им јетоме сто »попустило« мпостало сумњиво. Чуд на ствар код ових Бугара. Цео свет заглушише какоје Маћедонцја бугарска а кад у љу уђоше масу словенског елемеита поубпјаше, што су им сумљивн Бугари. »Чнсти* Бугарн, а овамо сумн>ивн. Лепо. Нека понеки п буде сумњив, али од куд сада целе области испадоше? Мора да су ту неке друге ствари. Изгледа да и Бугари виде да је њихов бугаризам у Маћедо-

свраћао на Корзику, где је виђење са сриским пзбеглицама тронуло свакога, ко је посматрао. После пздржаног карантпна деца су се кренула из Марсеља возом, који је ставила француска влада па расиодожењо. Полицајцп оу спроведи децу до станнце, пазећи, да пм се не догоди каква несрећа нри огромном уличном саобраћају у Марсељу. У петак 11. марта стнгао је воз у Женеву, где су децу дочекалн др. Рајс са члановпма одбора, (који су из Лозане за тај циљ дошли у Женеву) и врло велики број Срба. Сви су одведени у ресгоран, где су се поткрепилн, а за тим кренули у Лозану, где су били у 4 часа по подне. Ту је дочек био још одушевљенији. Деца су

још истог дана била понова окудана,! а мала деца ће учпти , гагање и пнсви су добили иову преобуку и одело'| и спустили се, како гђца Комб пише, у чисте и добре постеље. Ја сам у

нији био на стакленим ногама. Чим ;ј томе тренутку мислила, кад би роди*

ухапсшш Крсту Стрезовића, једнога јкоја су приспела у земљу која не зна од бивших најактивнијих радеш-жа у

гпји онн су устаиовпл.Ј коитри-!| су Зутдрн здузели Ресан — одмах су тељи могли сада да виде своју децу, буцију у Џоречу. Свима ошптпиама " одредили су суму која им је морала битп за Ј4 с<иа полоа.епа. Пи Ј‘едпај;^у Га р Ском кодгатеХ у_ Крста је ухапшен општпна није дала мање од 250 тур- ] сках лпра, а манастпрачкој као нај богатијоЈ узели су 750 турских лира. |Ј

сање. Сутра ћемо донети пзвештај, који су г-ца Комб п г. нроф. Влј'с упутилп г. Виатровићу, нашем генералном коисуду.

што је био добро са Србима. ЧуЈ'е се :да је »експедиран« за Софију, што би значило: да је изгубио главу негде на Поречки манастир свету Пречисту Ђавату, јер бугарско »експедирање« опљачкали су до голих зидппа. Иконе, звова н све шго је у њему бшго

ДНЕБНЕ БЕСТ

и спроведен за »Софнју« иостало је I гт познато. Ни Један се са те »експедиодпелп су. Оплачкади су приватнпма;! • • ,, , А Ј Ј 1 1! ццЈв» наЈе вратио вшде кући, па те-

сгоку, жито и у опште све што су

шко да ће и Крста, што би тежак гу-

дан вредан, ; ђанин.

честит н исправан граЋ— од животних намирпица ио кућама ; | . гг А „ битак био за гесан, Јер Је Крста е несретнпх поречана нашли. Пишта им оставиди нису, те је п тамо наетуппла ужасна глад од које свакодневно умире много света. Ето у таквоме се трагичпом ста-ј Наше избеглице њу пал&зк слд паш Пореч. ПоднећвјЈ— Ибвештај о српској дс , г у Швајдарској он стојпчки и ове муке,. јер је доога ! преко своје главе претурио и дочо-јј Чптаоцима је познато, да је заукатп скоро јуначкп подвиг срцских ј зимањем велпког нрпјатеља Сриског хероја од кога ће мрски душмани за-ј Народа, Др. Г. Гајса, ирофееора Уни-

дрхтати, а планине иоречке благодарећп крвавом режиму бугарском, дотле ће се напунити српским одметпицима ко.ји ће пм доста јада задатп. Друкчије пе би смело бити, јер гробове заслужних Срба и јунака војводе Мацка, попа Бдажо пз Грешпице, попа Цветка из Цретњева, Зла-

верзитота у Лозаии образован одбор од угледних Швајцараца, са задатком |да створп средства за издржавањо Јсрнске дсце у Швајцарској. Име професора Гајса, његов углсд и уважење у целој ученој Европи с једне и самарићанска душа швајцарс 1 :ог народа с друге етране, пружили оу срп-

тета из Слатпне, који своЈ‘е кости ској спрочади помоћ, коју Сриски

Српски Престолонаследник у Паркзу Германски лист „Вапс1“ нише иоводом носете Ирестолонаследника у Паризу: „ Први иут аосле иочетка рата, Париз је ево још једном био сав иа улнцама. С оном аотауном срдачношИу, какву само он има, аариско је становништво аоздравило сраског иринца Александра. Пема парода који је Фраицузима милији од белгијског и сра'. ског, 10 не.на. тога иогтца кога више воле од белгијског гсраља, од Краља Петра и од његовооа сина и наследнша Александра. Фрпнггруска је и сама преживела ковнака г. ВасиИа аосетио г. Ску -

да у(је у борбу. Елицало се овоме владару без земље, кагсо се не би гслшџоло русгсом гџору ни енглесгсом краљу. Мзгледало је као да цео ПаргЈОЗ бар на оваг начин жели да надокнади Србији оно, што је Сиоразум ироиустио да учини, не дошавгии јој на време у иомоКп. Пренос српских трупа. Паши савезници Грци чине енершчне аротесте гоз разних места унутрагињостго аротив намераваног ареноса сриске војсгсе иреко грчке територгоје. То је данас најактуелнгоје • аготање у Грчкој. Г. ВаI, који је јуче у иратњи иу-

тегики времена н добро зна шта је несреЛа. У иргснцу Александру она је видела ирсдставжска малене, а иаак тагсо велгоке сриске војске, гсоја је морала да оставго домовину у неисказангсм иатњама го која се сада, ево, оает сарема

гудиса го дуго конферггсио с њим, изјавио је да грчка влада још увек стојн на негативном гледишту , али надати се да то није иоследња реч, Вели да очекује инструкције од саоезничких влада о даљим корацима. Војнгс изасланнци сриске