Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л II К А С Р Б II Ј А

БРОЈ 14.

умиратп, него што је у борби изгпнуло. Све ее ово догодидо нрилпком нрвог аустрпјеког упада преко Дрпне. После тога чекаша настају најстрашнији п пајочајнајп данн из времена креманских годпна. Са «севера» ће ударпти »једна снла“ која ће брзо »као облак« сву Србију прегазити н поробитн. Земља ће бнти поробљена и пуста, нема л.удн, нема стоке. Оно нешто света што је у Србији заостало, у црно је завнјено. Внће глад п од гладп ће 'се умирати, болестп и вешала. Жмви ће прОклин.ати ! п час кад су се рОдилп »Жмвп ће за- ! видетн мртвнма,« који су раније поумнралн. Долазпће се на гробове и говорпће се: „Благо вама који сте ранпје умрли, ге ово нисте дочекали!» У ово добба у СрбијА »долазн цар.“ (Заиста, зимус је долазио немачкн цар у Веоград п у Ниш.) Ово несрећно доба неће дуго тра- (1 јатн. Човек, чиии ми се,.по имену Петар повешће нарОд у борбу. Некп тврде да је то важидо за ону борбу, која је отпОчела са успехо.м на арнљском пољу прплнком доласка Кра.ља Петра на војпште Овом прилнком код нас пеће више бити оиако велике погибије, као што је то раннје бпло. Оиа ће страна снла ј пз Србије. отићи брзо „као облак"' иЈ брже него што је дошла, тако да ћеј! их »жене преслицама протерати.« Србија ће бити пуста; жена више Ј љуои; »жене ће на пан. уз.јахиватп мислећи да је мушко ; велпка немаштнна тако да и Онај што гша неће, му бити ва.јде штО пма; биће отнмагва п разбојннштва: »убијаће се за жуто дугме.« Не знам да ли је Кременац говорио шта ће битн са поједпнпм сплама поу сле рата, али је посигурно рекао ово:Ј Руснја побећује и постаје већа пЈ снлннја него штО је икад била. Руспја ће аитп цај сплнија држава. Распоред Аустријеи пропаст Турске Ј За Царпград каже да ће бпти „ип-Ј чпјп н свачпјпТ Оспм тОга, каже дп, Ке у Цариграду бнтп нвкакав »вели-ј; кп суд.“ После ових ратова неће бити вншО ратова, него ће спорове између држава решаватп »избрагш суд.“ Као што је раиије речено, Србија ће се ослободиш. Појаваће се цар на „Истоку“ п позваће нас да узме-ј мо што је наше. Србија ће бити већа него што је икад биза. „Где је српска кућа, биће ераеко 1 '. Карађорђетзић понеће царску круну у Крушевцу. Кад се све ово утиша и уредц настају срећни дани : земља ће рађати као никада дотле, отворпће се многи рудници и на њима држава и народ имати велике зараде. Настаће благп п срећни данп, као што то нико није заиамтио, тако да ће живи долазити на гробове мртвих п говорнће: „Устаните мртви да се науживамо!“ У овој онштој срећи нророк није ни своје Кремане заборавио, јер је говорио да ће тек тада у Кременпма битн „нодигнута" цркЕа. Да се дође до овога срећног времена, с нравом је Креманац говорио: ,Благо ономе, ко то време доживи/“

По неким прпликама и догађајима. како је то Креманац везивао, азглела да смо на нзмаку тпх несрећних дана. Бог је лобар ! * * * Прича се, како се неки у ре- ј ци давио и .молио Бога н Св. ! Нпкоду Д4 му помогну. Јави му ј се Св. Никола п рекпе да му| ве1н помаже, алн нека и он мало ј рукама размахне. - II ми смој сада као овај дав.љеник, само треба рукама да размахнемо па Бе нам и Бог помоћи. Заиста, (Цвабе су са северајј дошле н Србију садомиле, а за-| тим су је са Бугарима опл.ачка-! ли и попалили. Они војници, који су се нредавали, употребљенн су најпре да оправљају путове и мостове, затим су нх Бугари и Швабе поубијали. Старнји људи и деца преко 14 година отерани су у Немачку и Бугарску да робују. Дакле, истина је да су у 1 Србији сада заостале само жене и ситна деца, које од глади, болести и на вешалима )ошру. Да би по креманском пророчанству жене могле »преслица ма« отератн ненријатеља, потребно је да војска најпре по _ ј беди и сатре тога непријатеља, као што смо то једном већ учи -1 нили на Руднику п Космају. Размахнимо рукама, а Бог ће нам помоћи ! Једак који верује.

Преглед грчке штампе „Патрис" има овај врло значајан чланак: Вечерњи орган владин на наше пи•гање који јс то непрпјате.љ против кога се ово дана оштре писаљке и мачевн, одговара: «Непријатељ су либералн, јер не спречавају иролаз Срба кроз Грчку!“ Алн зар има људи двоиогих којкЈ би'билп толако наивнн да верују у тако идготску тврдњу но којој једна|| странка ван власти н ван скунштине има толвку г међународну снагуј да своју вољу' наметне највећим си-ј лама зараћеае ваеељеае? Ако управљачи прпзнају либералима толпкн у-ј г.дед п толику снагу, онда у г нме каквог натриотизма онп уирављају судбпном Грчке? Питање о нреиосу Срба кроз грчко земљпште је једна од носледпца прпмењене нолнтике. Ми смо спшлп с власти стога што смо хтели да одр-I жпмо грчко-ернски уговор. А опи су ј на власти управо стога што су ми- | слила да ћс Грчка бити спасена ако се наша нолитпка не применн. II на власти су управо у тренутку кад њихова полптика доноси као једну од 1 својих последица случај кад војска сатрвене Србије има да нређе нреко грчког земљишта. Владина штампа, обраћајући се либералима, каже од ирилоке да ми до водимо Србе у Грчку. Али, лицемери! да ли ми доводпмо Србе на грчко земл.иште или ваша полигика која оставивши да Србија без помоћи буде оатрвена од Бугара, управо и доноси остатке срнске војске у грчку земљу? ј

Они у нрављачи који су применилиГ-стп. Ако добро обрате пажњу, прпјсдар о|Ш1тп спстем спољашње поди- знаће да је њпхова глава једини непријатељ н Грчкс ц н.нхов властнтн. (»Патрие« од 16. априла). Пол-Луј.

тпке коренпго разлпчап од нашег спстема, они су дужнп сада да счроведу и један детаљ свога система. А тај детаљ владине полптике од септембра 1915, то је преное Срба нреко наше територпје. Ми смо взразнли евоје митпл.сње о овоме нитању, н то мзш.љење има потпуно само теоријску вредносг. Даље од тога, ннтп смо ово своје мишљење нигп остала основна убеђења овоја зажелелп да натурпмо фпзпчком силом, у ком бп једпном случају имале вредностп тврдње вла дпнпх људи. На нротив, због одржан ,а законнтог реда п због општпјпх пнтсреса отаџбнне, нпсмо хтели да пстав.ч.амо пикакве нрепонс по путу владином.

Дапи чезнућа пес м е ван Отаџбине Мото: | В.чскрс до1 ( в а васкрса нема! /Кигљтовац II. \‘. Гле, Вардара крвава н мутна: Куд ее слива у море у.шва. Као да је у том нека слутња .V свом шуму ко да тајпу скрива! Како мутап тако био не бп: Кад долазиш са српскога Шара; Наши шаљу сузе то по теоп. Суза сузи јадом проговара:

Е сад, овај пуг водн у ћорсокаке,! који тешко пада,ју Грчкој. Поштено и полштпчки би храбро бнло кад бн 1 »спаспОцп« Од септембра месеца узели, самп на себе да изиђу на сусрет те-Ј шкпм пОследицама њихове властите политике, а не да се окрећу Око себе да би пронашли непријатеље чију тобоже помоћ траже а на ко.је у стварп хоће да набаце своје одговорно-1!

— Ај, побогу. да л’ су нашп жави? Овде нам се вечио гробље спрема: Нагде гласа, нп од куда епаса У пас више надан.а и нема! - И гора се заодену листом, Ђурђев дапак свиће п освиће....! - То је тајка, сузо ми очајна. А.Г васпрса, веруј, скоро бнће! *

Појединости о оботеном цепелину

Брза паљба са савезничких бродова Цепелин је дошао над Солун са Халкидике и изгледа да је имао намеру да бомбардује српски логор. Изгледа да се у' помрчини није могао да оријентич ше и да се због тога упутио солунском пристаншпту у намерн да бомбардује савезничке ратне лађе; али пре него што је могао да баци и једну бомбу, дочекан је био артиљериском ватром са савезничких бродова на којима има топова, за борбу противу аероилана и цепелпна и од првога метка цепелин се номео толико, да је пбчео да лута док није са свим тучен. Пад и стизање савезничких авијона Пао је код ушћа Вардара на месту званом Кулокија у једну, велику бару, два километра од! морске обале. Нзегову иропаст; авизирао је један савезнички ратни брод помоћу спгнализације тако, да се истог тренутка кад. је нао знало за то већ на при-: станишту. Чим се сазнало за његову тра-! гедију послат је један одред ка-, ваљери.је ко.јп .је одмах опколио! место на коме се налазе његови посмртни остагци и ненријатељски живи сведоци његове траге-. дије. Прво су му пришли савезнички хидроавиони (пошто је> око њега огромна баруштина) раз- 1 гледали га и донели прве трофеје савезничке ваздушне одбране Солуна у варош. Први трофеји у Солуну Према несагореним остацима

оборенога ценелина видп се да 1.је оп бпо један од највећпх: дугачак је 135 метара. Он је сав изгорео услед експлозн.је ваздуишог гаса, али је великн део несагорљивпх састо.јака још остао п чим буду пзвађени нз баруштине донеће се у Солун. Још јуче у .јед&најест н по часова бнлн су првп оборенп делови у вароши: једна огромна застава. Мн смо имали прплшсе спноћ да видпмо ову заставу у штабу француске војске. Она је дугачка 2 - 50 м. а шпрока 1.80 м. На среднни се налази одвратни црнп орао Прајски а на лево.ј страни велики гвоздени крст онакав пстн, као што смо впдели на крми оборенпх аероплана. Дршка јој ,је од алуминијума. Савезничкп авп.јони су га снимили п мп смо ималн прилике да видимо у штабу француске во.јске дванајест снимака. Ухваћена посада Ј^' току јучерашњег дана хва таиа је посада у чему су уче!ствовали наши во.јници. До са|да је похватано 12 лица. 11зјгледа да мх није било вшиеЦелокулна је носада бнла немачка. Причају да .је немачки офпцпр, кога је ухватпо српски војник, заирепашћен узвнкнуо: Зар н овде пма Срба? ■ Још .јуче ио нодне доведени I су 4 официра а иредвече остатак од 2 официра, 2 наредника и остало во.јника. Сви су онн смештенп у бившу немачку школу у Топхане-