Велика Србија

СОЛУН, НЕДЕЉА 24. АПРНЛА 1916.

ГОД. I.

БР. 15.

ВЕЛИКА

5ЕГЧ131Е

ПРЕТПЗАТА ИЗНОСИ: Иесечно 3 фраика тромесечно 9 франака. годашње 36 фравака ЦЕНА ОГ.ТАСИМА : Сптвп огласп 020 фран. од петптног реда. већи огласв по погодбп. Новац се полаже државпиа комесаринч и дпилоиатскпч паотгпвпштг.пма. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ИОДНЕ Ношту слатп преко Крад, Срп. Гоп. Констлата у Солуну РУКОНИСИ СК НЕ ВРАКАЈУ Стан редакдије 29 гпе Р1о1ошбоп 29 8а1от^ие Поједпии бројекп се могу добити у Солупу код а* гендпје г Друштва грчке штампе“ ул. 1> , лгарох гону 6р. 5, близу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Службена историја евакуацнје ГАЛИПОЉА И ИСКРЦАВ6ЊЕ У СОЛУН — Извешгај генерала Монроа —•

Штаб прве Арлије, Француска 6. иарт 1916. Част ми је Мајлордб, поднети Вам кратак извештај о опера ци.јама Средоземне Експедиционе Снаге којој сам ја командовао од 15. октобра, када сам прпмио команду над њом до

казала потреба, Јер Је свако местанце на Нолуострву било изложено ватрп, б) бпле су изложене болестпма, које се појав.тују овде лети, в) то .је отежало официрима командоваље над људством, које је претрпело у ранпјнм борба-

образују »солунску армију« подј.ближе. командом сер Мана са седиштем! још пре ио што је искрцана главне команде у Солуну. [ наша 10. дивизија, стигле су у Пз првобитног штаба сувозем- ј Солун и две француске диЕизије н<г експедиционе војске издвојен, под генералом Сарајем. Те су је дефинитивно један део офици-мјединице знатно увећане доцнира. Остали офицмри су изабрани јим искрцавањем војске у Солун. према квалификацијама и одњих;;Ове су прве три дивизије упује без икаквих тешкоНа створен 'ћене у Србију, саобразно спонов штаб. Мудрос је био нзабранј разуму измеђ Влада Савезника. као најзгоднији за стан главнога Француска је војска имала да штаба, јер је пружао могућиост штити пругу Криволак и Велес и лаке везе са Генералним 11нспек- да обезбеди везу са српском војтором. Али је ова веза с Мудро-1 ском; а енглеска је војека распосом имала и своје незгодне Ј ређена на положајима од Солуетране: на до Криволака и на десном крилу француске војске. Ако веза са српском војском не би могла бити васпостављена ни одр-

28. децембра 1915. год. 7. октобра 1915. године у Лондону |“ а тт вел1, к е губиткеупућен сам за команданта на Д оле пзложенп аргументи по- ј а ) Осуство згодног пристаниблискп Нсток са овпм дужно- казуЈу зашт0 Је пот Р еоно ева ' шта, због чега су наредбе, изст 1 ша‘ куисати Полуострво. вештаји и материјал морали бити 1) да поднесем извештај о а ) бил0 Је Јасн0 да Т УРЧ п ;јпреношени са брода на брод; ; жавана, онда се савезничке војвојној ситуацпји на Галштољ- М0Гу да Се држе на 0В0М б ) опасност од сумарена; ске морају да повуку. ском Полуострву | ту са малим снагама, а осталу с) задоћњења услед рђавог вре- Два су батаљона 10. дивизије 2.) да изнесем 'своје м>т||гле-, “°Ј С, : У да уп -' ,те " |,от|, “ Египта |мена. ' |упуКена из Солуна 14. октобра ње да ли да се »з чисто вој-1 или Еаг Д ада . илипротив Једног ннчкнх разлога треба да ева купше Полуострво, или да се

и заузимањем Цариграда. Два дана ио мом доласку нај| ии

Због тога је била неопходно II да заузму фронт Костурино Дој-II 11 ДРУ Г0Г > 'јпотребна тесна веза са генера-1 ранско Језеро. Остатак дивизије б) напредовање на овом фрон- лом Алтемом н многе су изменеДе био постепено упућиван у Сручињене, које су знатно олак- |ј бпју почев од 30. новембра и чушавале везу. вале француски фронт источно од _ . Костурина. Пренос трупа у СрСолунска армиЈа јбију и њихово снабдевање било У првим данима октобра тран- је скопчано с всликим тешкоћасиортована је 10- дивнзија, под ;ма. Измеђ Солуна и Дојрана нема

врше даљн нападн, ту НИЈе се могло онекпватп, Јер 3. ) да тражпм потребан број се наш иоложаЈ НиЈе могао по ' трупа за освојење 11олуострваЈ| п Р авпти 11 "реиа тоие заузеће 4. ) за домпнпрање л,ореузом;: Ца Р иг Р ада “ пл0 Ј - е ПИСЉ У Ч * Н0 в) чим Је било Јасно да нема никакве наде на успех на По-

Пмброс, где је био стан коман- 1ј луост Р ву > то Ј е логичка после- командом генерала Мана са Су- 'никаквог друма'; после неколико де Средоземне Експедицпоне ! дица . да се та екупоцена експе-1 влеу Солун и тамо се потпуно јмиља доброг друма долазе нековојске, ја сам отншао на Полу-!ј ДИЦНЈа треба Д а напусти, да би концентрисала. Услед саме ди- [лико миља пута, којим кола не се, војска употребила кориснијеј слокације и борбе, које је има- могу да иду. Сер Ман је имао

острво да проучавам воЈну си-ГУ Ј Ј и туацију II дошао до овог за- ; ™ другом ф Р онту ' 3бог тога кључка- сам отпшао У Египат да кон-

Да позиције, које је заузела.1 е Р ишем са . Сер

ла доцније, дивизиЈа ниЈе могла.прво да уреди транспортну слуостати неокрњена. Организација [жбу, да не би за пренос оружја пешадије и инжињерије није билапи целог профијанта у случају поГ!” 1 *Аи«ЈАЦ | 11Ј^) ОС1ЈОСЛО/ 1 дг ^ г,. I Ј 1 1 1 1 Ј ~ Ј ' наша војска, представљају ј е - д1аном ’ »исоким ломесаром и ге- ни у колико поремећена; али су' влачења или појачања трупа у дпнствену ситуацију у Исторн- не Р алом Макецелом о сптуаци- остале службе обављане од стра- Србији зависио од пруге. јн. Оне су се налазиле на ш- Ји '» к0Ја се може СТВ0 Р ПТИ У:|не дивизија, које су биле нај-П (Наотаввће о) Египту и АрабиЈи услед еваку- -.... ■ ..м ације Полуострва.

јн. Оне су се налазиле на јед ној врло уској пвици уз саму морску обалу. Путовн, од којих је зависило снабдевање у људима н матернјалу, били су изложени непрнјатељској артнлеријској ватрн. Турски су рововп доминирали нашима. Артилеријски положаји су билн недовољнп п неповољни. Наши су положаји били без теренске заштите, а комуннкација несигурна, н зависнла је од времена. Никаквог начина није

Јединствене тешкоће Чим сам стигао у Египат до-к био сам 'телеграфску наредбу од|| министра војног да примим команду над трупама у Солуну. Али је тај телеграм био поништен вашом доцнијом наредбом,

Аустријска финансијска беда

Нови аустријски зајам Љш како Аустрија зна добро да У Аустрији се одигравају фпнан- «* ене облигације неће нико да уписијске комедије без примсра у фи- | ше све и да су много јефтишгје п да нансијској историји. Да држава за ноее много већи интерес, то је она време рата с тешком муком долази прибегла оној мери која даје еасвим

коју сте ми издали приликом ва-'|до новца ннје ногата необично; али!|лруги значај томе фамозном зајму.

шег доласка на Мудрос, по којој имам да примим команду над

било за довођење нове сна- војском у Средоземном Мору, иге, јер су Турци осматрали све сточно од Малте и у Египту.

нанш путове и позиццје и артилеријом доминирали њима, пошто су имали времена да искористе природно згодне положаје. „Најјачи аргументи« Трупе су на Иолуострву патиле од разних узрока:

Саобразно овим инструкцијама Ви сте усвојили мој предлог да се две групе наше војске у Средоземном Мору овако распореде: а). Да се образује »дарданелска армија« под командом бригадног генерала Сер Бердуда око Мудроса и Идгброса а са глав-

а) није било могућно повући ном командом на Имбросу.

начин па који Аустрија лрикрива:ЈУ китњастом апеду којим св позивају своју огромну финансијску невољу, || доброћудне капиталисте на у г пис зајсраман је и за једног еолунског са- | ма . вели се да аугатро-угарска нарафа а камо ли за једну велику силу.1 Р°Д на банка и банке за ратне иозајНишта не баца лепшу еветлост на мице примају у залог облигацвје ноаустриЈеке ч>инансије но носледљи; в°га зајма и дају иозајмицу у износу зајам чији је упис отворен овиХ||°Д 75 проц. од цене облигације. Знадана. чи, ко хоће да упише зајам за 100 Свака облигација од 100 круна но- круна тај даје свега 25 круна а 75 си годишњи пнтерес од 5 50 круна јкруна му дају државне банке. II кад а продаје се по 92'50 круне. Узгред једног дана будемо читалп у нови-

буди речено последњи руски зајам много је ловољнији од аустријског јер он носи само 5 проц. интереса

их пз зоне ватре, кад би се у-Ј б). Трупе одређене за СолунЦа емисиоии курс 95 процента.

нама о силном успеху аустрвЈскога зајма онда нећемо ни тренутка суд 1 њати да је на сваку милпјарду 750 мидОона узето од држ. банака а све-