Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛПКА СРБПЈА

БРОЈ 16.

шггостн н т снли је формалним пристанком свих цнвплизованих народа. У пркос свему овоме Немачка је ! влада продужила ову своју полигику и поред протестаСједпњ. Држава. По следљпх пак мес-еца командантп не мачких сумарена изводилп су дело уништавања трговачких лађа без икаквог обзира, царска влада није нашла пачина да их примора да се држе у оним суженпм границама које је| обећавала. Царска је влада ненрсстано објав љивала да се бар са путпичким лађама неће тако поетупаги, па је ипак допуштала да командантп раде нро- ! тивно њеним уверавањима. Потоп.венесу и лађе пеутралпих држава па чак п гаквекоје су пшле из једног неутралног удруго неутрално пристанигате. Велике океанске лађе као Лузитанија н Арабик, као и лађе које су иревозпле само путнике, као Сусекс, топљене су без претходног извештаја, те су тако пропали многи невинп животи свих узраста и пода. Лисга америчкпх грађана који су тако пзгубпли живот прешла Је нре-: ко стотпне. Амерпчкој влади се не може пребацити да нпје бпла сгрпељива. Увек је сматрала пзјаве п обећања': царске владе као апсодутно искрепа и задахнута добром вољом, те нијс хтела да губи наду да ће Иемачка тако уредити рад команданата сумарена да се он саобрази са принциаима хуманости, које признаје људско право.

ма сумаренл да рат воде према пра-|| вн.тима међународног права. Пошто је ]ј Она показала сву сво.ју добру вољу, Пе.мачка не сме битп сумњичвна. Нота тврдн да се случајевн са Лузнтанпјо.м ] и »Сусексом* морају приписатц пе пзбежппм погрешкама и подсећа даје [ 1емачка учинила Сједпњ. Државама предтог којп' бн, да оне нису одбиле да нх узму ка знан.у, могтн свестп на стриктни мшшмум ове погрешке. Немачка втада потврпује своје поштовап.е пре.ма прпнцшшма хуманостп у мери у којој то чинн н Америка> али оптужује Енглеску да ова не прнзнаје ове принципе кад употребљава иеморалиа срества да глађу у.чори мнлионе жена и деце немачке применом методе блокуса, из чега за Немачку нроистпчс дужнОст да употребп сумаренско оружЈе. Пота додаје да немачка влада жали што се осећаји хуманОсти које Амерпка тако ревноспо излива жртвама поморског рата, она не прнмењује и па немачко становништво које Енглеска умара глађу. ! [емачка пребацује Сједнњенпм Држава.ма што савезннке спабдева оружјем. Немачки народ зна да америчка влада нма моћп да рат ограннчи само на снагу ратујућпх страпа. Већ би овај циљ био постнгнут да је се она одлучила да према Енглеској брани пвпоречна права која за,јемчавају слободу мора. II тако пемачкије народ добио утнсак да се амерпчка влада, и поред свег тражеп.а да Немач ка сузн подморскп рат, огранпчава само на просте прогесте противу незакОпн тих метода Енглескс.

Она је учинила све концееије пред ситуацпјом којој није до сада било преседана п хтела је да остапе у очекпвању док догађајп не посгану *, I потиуно Јаснп те да ее мог\' само на једаи једпни начин протумачити. Сад је тај тренутак наступио. Са болом пзјав.љујз да је уполреба сумарена за унпштење трговпне пеиријатеља аисолутпо непомирљива еа принцииима хуманости иепоречиог људског права неутралних и светпх права небораца. Ако царска влада п даље продужи ц да води поморски рат на овај начин, онда влади Сједињееих Држава оста-|' је само један пут којим мора иоћи.; Ако Немачка одмах не објавп да| нанушта досадањи метод напада сумарена на путиичке и трговачке ла-| ђе, Сједпњене Дрн;аве ће прекппути! дипломатске односе. Оне нерадо чине овај корак, али еу на њ нрпморанеу пме хуманостн к права неутралних народа. Немачки одговор У свОм одговору г. Вилзону, Нема- ј чка почнње признавати у двосмисленпм { пзразима торпиљнрање »Сусекса.« Она ј у принцнпу допушта да је лађа могла | бити торпиљирана од немачког сума- | рена, али тражи да резултат прве анкете буде потврђен једном накнадном анкетом. У нотп се затим протествује противу тврђења Сједињ. Држава које у ствари »Сусекса« виде доказ о метОди коју је Немачка усвојила даторпиљира комотно све лађе које јој изгледају сумњивеГ Немачка влада !тврдп да је издала наредбу свима капетани-[

Цпак је немачка влада одлучала да иде до крајњих граиица попуштања. Она је до сада већ два пута пзја- ј вила да је расположена да закључи Г мир на оонови чувања нгивотних ннтереса Цемачке, стављајући на тај! начпн на знање да се она не можеј' начпнитп одговорном за продужење рата. Да бп пнак дала доказа евоје добре воље Иемачка изјав.љује да су поморске спле немачке добпле ове наредбе: Саобразно општам прпнциппма о праву прегледа п претреса онако како пх _међународпо право прпзпаје, трговачке лађе, како у унутарњој тако п у спољној ратној зони, не смеју бити нотопљене без нретходног извештаја и пре него се људскп животп спасу, сем ако лађе не покушају да побегну нли да се одупру. Али неутрални ие могу очекпвати да Немачка, борећи се за свој; онсгаиак, огранпчи употребу сумаренског оружја све док Енглеска буде примењпвада методу блокуеа. руемачка не сумња да ће америчка влада настојати да се Енглеска у бу- ! дуће придржава правнла међународног права, онако како еу она формулисана у америчкој ноги од 23. децембра 1914. год. брцтанској влади. У случају да предузети кораци амерпчке владе не уснеју, немачка ће влада, с обзиром на нову ситуацпју која ће јој се створити, сматрати да има права да себи резервише иотпуну слободу акције.

Преглед грчке штампе • „Астпр* [(Звезда) једно либерално гласило, н као шго ће читаоци вндети гласило, управо авангарда веннзелнстичке странке, донО.си један чланак који носи натпнс Грчком Народц\ главна њвгова места гласе овако: »Познато је да нека од антивенизелистичких новина — све без пзузетка плаћене од немачке пропаганде - да неке Од н.пх, оне које су најгоре п најбестнднпје плаћене, афекти-' рају некакве неспоразуме тобож поглавнто о неким унутрашњии питањн ма. Али сада су се све управо помамиле ппшући о прелазу српске војске кроз 1 нашу земљу. II као појачање састави ! се некакав митипг од пет грађана у Варипомпп, а шаље депешу нз Аталанте и госпо‘п Геротанасулис! А престали с\- већ писати о колерн. Јер је то била лаж. Престалн су ппсатн о екопомској пропасти земље. Јер је то била глупост. Престалп су' писати о уннштењу наше незавпсностп. Јер је то било идиотскн. Престалн су писатн да ћс краљ бити збач°н. Јер је то б“ло нсшто најнепоштеппје. II ограничавају се сада само на једну ј ствар: да ће овај пренос бити повод! да нам објаве рат Немачка, Аустрпја н Бугарска. Али и ово је једиа врло :| неваљала лаж као и све друго, алп ; је само најжалосније што исвесни.... (пзоставл.амо став где се говорн о грч-1{ ким офццпрнма). Прост је изговор да ће нам обја- ] вптп рат Немачка Аустри.ја, п Бугарска ако пекн српски војнини пређу преко наше земљв. Зашто нам нису објавнлп рат кад је цела српска војска нскрцавана па Крф п ту реорганизована? Зашто иам га нису објавгг лп кад се 350.000 АнглО-Француза на- I лази усред паше земље? Како је бпло!,

тада, тако ће бити н сада. Али је потрсбно да грчкн народ, јасно и красно, разуме нзвесне ствари. Иапме, загато ее одржава оншта мобплизација? Јуче смо то објаснплп врло разговетно. Зато, да би се с’ једпе страие одржавала влада неваљалаца, а с друге стране да би уиотребили згодну прилику да приђу I Аустро-Германо-Бугарима- Лажу кад I кажу да Грчка мора остати мобили- | сана с тога пгго је, Бугарска на рат- ‘ ној нози. То је нова обмана грчког народа. , Ако се боје од Бугарске, загато се И ондамоле Богу да Енгдезии Французп буду бачени у море? Зашто бесне и ненуше се гато ће преко наше земље ирећи Срби, кад ови хитају да. од-:1 бпју опасноет која прети пд Бугар- л ске? Ако због Бугара одржавамо оп- I шту мобплизацију, онда зашго се п [1 дању и ноћу моле за њихову нобеду ј а за нестанак с лпца земље свакогИ њиховог неиријатеља, којп је наш | природни савезиик? Таква с-е поли- , тика не слаже нп с каквом логико.м. Ј Не, дакле, не осећају никакву опаспост од Бугарске, и лаж је п прева- « ра кад тврде да општу мобилизацИ.ју || одржавају с тога што је Бугарска на А ратиој нози Бугарска је савезнш: 1 кајзеров, чије наредбе извршује ан- 9 тивеоизелистпчка политпка. Све јеи друго подао пзговор. Лаж је бестидна н нпска да ће)1 због предаза пеколиких Срба војнп- | ка нреко иаше земље бити доведенп 1 3 у опаеност здравље, економпја, са- 1 мосталноет, еамољубље, неутралноет, а политичка незавиеност, краљеветвоИ у Грчкој, илп ма какво 1 &ено правоИ пли добро. (»Астир* од 15. априла.И уводни чланак). Пол-Луј

ДНЕБНЕ БЕСТИ

Русија и Србија. А>јдијенциј /, коју је имао г. Паишп код П г ара. има за нас Србе историски значчј. Цар је изјавио , да Русија небе иоложити оружје док Србија не оствари своје' кародне идеале. Арнаути се буне. Арнаути око Подградца и Елбасана , који су с одушевљењем до-\ чекали сраске труие у мају ирош- \ ле године , иобунили су се иротнв Бу>ара и оружаном силом расте- \ рали бугарске иосаде , које су се\ повукле ка Струзи. Једина жртва цепелина. Читаоци знају, да оборени цејпелин није стигао да баци ни једне бомбе, те према томе никакве штете није могао да произведе. Накнадно јављамо, да је цепелин успео и то три дана после своје пропасти да нанесе штете једном броју становника Солуна: он ,је смртно потрефио лист »Балканлар«, којн излази у Солуну на т) г рском језику. »Балканлар« није више међу живима! »Балканлар« је једини у Со-

луну, кога ни застава са цепед лина, нп заробл.ени офнцнри не-|> мачки који се налазе у СолунуЈ ни осталн де.лови цепелина, које! је логао да види у штабу фран-1 ц\хке војске, нису могли да у-| беде, да је цепелин оборен; он| је нмао тај зао удес, да тврдиЈ како је цепелин жив и здрав оЈ тишао, одакле је и дошао. Ин.дигниран оваквим циничким! држашем генерал Сарај је наре-Ј дио, да се штампарија »Балкан-| ]лара« поседне францускнм вој-1 ницима. У исто време јављамо, да је! вађен.е посмртних остатака це-1 пелина из баруштнна око Вар-1 дара врло тежак посао; али да| Кемо најдаље за осам дана има-| ти прилике да их видимо изло-Ј жене у вароши, као што смоЛ виделп немачке аероплане. Ми смо очима својим виделнГ небројено ситних делова цепе-| лнна! Страхоте у Битољу. Оскудица, која се појавила у| Битољу још крајем прошле го-| дине услед реквизиције, коју је!