Велика Србија

БРОЈ 20.

ВЕЛИКЛ СРБИТА

СТРАНА 3.

у Атини по коме у Солуну имај 50.000 српске војске. Грцм о српској војсци. Атинска „Неа Едас“доноси из Солуна један допис, из кога вадимо ове ретке: в Стање Срба, којп су до сада искрцани изазива радозвалост — љубопитство свих. Прво пада у очи разноврсносг униформа. Нарочити утисак чпни множина одликованих ерпсвих официра и војника, који ионосно носе српске, француске и енглеске ордене и медаље, то су они хероји воји су оставпли траг њиховог продаска за време мучног одступања вршећн велика и красна дела, која, може бити, иролазна новинарска историја не^е мо1)И да пронађе, а.тИ; које ће вековима одјенивати из крвавих гудура. Њихова су лпца печена.' бакарне боје. Пз њиховпх очију скачу пламени, који ноказују да ватра још траје и обећава онај велики пожар који ће слизати варваре нз њихове отаџбине... И иду но улицама равнодушни за оао што се око њих дешава, као да нису овде, као онај странац, којп сеј жури да иде у оно место где га с нестрпљењем очекују... Румунско-бугарски односи Румупија је желела да купн уБугарској црнога лука и дувана за девет милијона дин. н да Бугарска пропустн нзвесан број робе за Грчку. Бугарска је пристала под условом да Румунцја пусти двеста вагона робе упућених за Бугарску а задржатих од румунских власти. П акојје прошло внше од месец дапа до споразума још нцје дошло Један деманти. Генерал Сарај енергично демантује вест коју су донелп неки овдашњи диегови, а но којој је један немачки сумарен гонио брод »Савоа« на коме је било 2000 српских војнака. Ррод је здраво и читаво стигао тамо где је уиућен, аирема нзвештају команданта брода на путу није примећен никакав непријагељски сумарен сем што се у једном тренутку морнару који је био ра стражи учинило да је у даљини прпметио перископ ћуиарена. Бугари сами о себи Бугарски новинар Лаф Савађан пише о бугарском режиму у Маквдонцји: »Српски се џвештеници третирају| као злочинци, професори, просветнн радници и угледннји људи позатварани су. Све су готово библиотеке пошпитене осим неколико ретких књнга; које су послате у Софију. Комитске' зојводе сеју страх и трепет међу селлцњиа. 5 г биства су постала снстем у зеаљл. Чете образоване од стране вла де иду по Маквдонијн и ниште свешто је српско. Једха интрига Прекјуче се шапутало по варОши, а данас су нвки листовн донелн вест, како је српска војска насилно покушала да узме неке касарне у околини Солуна. Вест је скроз лажна, њу је ијослно остатак германских агвната У Согугцу.

Једна нетачна вест. Јутрошњи „Опинион" јав.ка да ће ј г. Пашић, ускоро доћи у Солун ве1 роватно ради регулисања са коман1дом француеке војске извеснпх још јотворених питања новодом учешћа српске војске у предсгојећој офангзиви. Ова је вест већ н ио томе невероватна што таква питаља, ако и иостоје, регулисавају надлежне војне власти. ,Бугарски дезертери. Јуче је спроведено 16 бутарских војника, којн причају да је у бугарској војсцн на македонском фронту очајно | стање. Вратио се с пута. Пуковник Боннје шеф интендантуре ј нсточне војске н члан комиснје за сна|6дввање Солуна, који је био ових дана у Атннн ради регулнсанл т!та 1 ва о исхрани МакедОније н примљен у аудцјенцији код грчкОг краља, нратно се у Солун н у идућој седници комнсијској поднеће свој извештај. Изложба Француске уметности Поново подсећамо све срнске офп|цире п војнике да се данае у 2 сата по подне отвара у улици Бугороктон број 53. пзложба уметничкпх радова, Фраицуза. нашпх ратнпх другова п јда је чпст приход изложбе намењен болесппм п рањенпм воЈпицпма псточне војске. Ми смо уверени да ни један срнски официр и војник неће нропустпти а да не носети ову изложбу наше браће п савезника намењену добру евпју нас. Изложба ће бнти отворена сваког дана од 2—7 час. по подне. Улазпица: У петак на дан отварања драх. З - У суботу и остале дане „ ГЗа подофнцсре ... „ 0 50 За капларе и војнике . „ 0 25

Солун, 29. априла.

Јуче је на целом фронту била олуја помешана са ретком артиљериском ватром. Лондон, 28. априла. Јављају из Амстердама да је у Јоханесштату уништен још један Цепелин. Париз, 28. априла. Један француски сумарен је торпиљирао у Јадранском мору један велики аустриски транспорт муницијеЛондон, 28. априла. Руси се нааазе у правцу ка Багдаду на 40 километара далеко од турско-персиске границе. Лондон, 28. априла. У Кракови је ухапшен велики број угледних Пољака, који су склопили заверу против аустриских војних мера. Париз, 28. априла. На левој обали Мезе Немци су , извршили један бесан јуриш на наше иол&жаје у подножју коте '

287, иогито су их ире тога обасули страшном артиљериском ватром. Наиад је иотиуно одбивен и велики број немапких заробљеника остао је у нашим рукама. Једна слаба акција наше офанзиве на источним иадинама Мртвог Човека, омо/убила ном је заузебе извесних делова немачких ровова зџједно са 68 немачких заробљеника и 2 митраљеза. Петроград, 28. априла. У иравцу Ба/дада заузели смо Ј Еазри-Ширијан са огромним стовариштем муниције и ирофијанта. ГонеКи неиријчтеља запленили смо јј још 3 тоиа. Париз, 28. априла. У околини Вердена жива ар-\ тиљеријска ватра у сектору Авокур. — Живо бомбардовање француских \\ иоложаја у шуми Лакајет и дру -' ге француске линије на десној 1 обали. Неколико артиљериских илотуна у околини Воевра. На осталом фронту сем уобичајене ватре ничега важнијег. Атпна, 28. анрила. Грчки ирипц Ђорђе вратио се је из Париза у Атину. Његов се аовратак живо коментарише у атинским круговима. Женева, 29. априла. Маџарски председник Тиса, путује у Србију ради проучавања прилика у земл>и.

РАЗНЕ ВЕСТИ

— Из Рима јављају „Дели Крониклу<, да је у Маџарској букнула војна побуна у Пешти, Оденбургу, Финф Кврхену и Пресбургу, због тога што су стрељани извеени официри и војници, који нису хтели да иду на западни фронт. У Пресбургу су побијене војне судије, међ којима и један ђенерал. — Из Лијона јављају^у централним државама се онажа велика оекудица у људству. Како је то почело да изазива страх код народа, то су новине почеле да храбре народ причајући, како у рату нпје важан број, већ морална страпа војске. — „Емброс" јавља да је италијанска влада пристала да се између Италије и Грчке утврди неутрална зона у Ениру. — Из Женеве јављају да су 26 анрила били у Берлину огромни нерели, да је маса опљачкала 150 дућана са животним намирницама и да штета пзноси преко мплпон п по динара. — Из Лондона јављају да је шеф Ирских националиста у Доњем Дому молио да се над осуђеним побуњеницнма не пзвршује смртна казна и да Енгдеска буде према њпма милостива као што је била према генералу Боти придиком нобуне у ЈужнОЈ - Африци. Асквит је на то одговорио да то зависи од команданта ирских труна а нознато Ј - е да он има добро срце. — Цар је примио у аудијенцији у Врхов. Командн Впвијанија и Тому, делегате француског министарског савета, који су пре тога посетили неколико фабрика ратног материјада.

Атина, 29. анрила. Из Лондона јављају да је торииљирање брода “ Скмрис и изазвало огромно узбуђење у Америци. Американски амбасадор у Лондону добио је инструкхуије да иотражи детаље од адлшралитста о овом тораиљирању. Из Женеве јављају да је откри вена нова шиијунска афера, у којој је умегиан један полгп/дгски чиновник из Лозане. Нз Берна јављају да се немачки листови труде да докажу како је Америиа иоаустила. Из Минхена јављају: Овдашње новине тврде да је одступање гграјског министра трговине Делбрика дошло услед незадовољства због рђаве оргаиизације снабдевања. Лондон, 29. априла. Лорд Еру саоаштава Доњем Дому оставку лорда Унлиборна, ирског вагуе краља. — Чланови ирске националггстичке странке уаутиле су манифест у коме осуђују аобуњенике и позивају народ да иомогне владу. Мадрид, 28. априла. Отварајући седнице Кортеса шпански краљ наглашава и констатује да је Шпанија у добрим односима са свима зараћеннм странама и да жели да добије прилику да припомогне закљу-

Објава На основу наређења 1'. Министра Војиог ФЂО бр. 38357 од ]2. тек. м. познвају се нпже именованн обвезници, да се пријаве регрутној комисији у Солуну на дан 2. маја тек. год. у 8час. пре нодне у српском конзулату ради упута у кОманду службеника, паиако ;су прешли године обавезе н то: ДпдреЈ'а Тодоровић надзор. пруге ' Крагујевац, АнтониЈ - е Деспотовић кондуктер поште, Божидар Ранковић возовођа, Глиша Станишић машиновођа, ; Душан Греговић надзорник машина, !;Јован Ђорђевић управник поште, Зафир Антић ногатански чиновник, Јован Вулић магационер железнички, Јован МаноЈ'ловић машиновођа, Јосиф Урбан, железничар, Коста Лазић железнички чпнобнпк , Коста Баришић скретничар, Милорад Сгевовић железничар, Мцхаидо ВлаЈ - ић машиновођа, Милутин Лазић машиниста жел. Милисав Николовић, машиновођа, Милан Вудовић, служитељ поште, Мирко Николић, кондуктер поште, Миодраг Тодоровић, ложач железнички, Никола Поповић, унравник поште, Ненад Јевросимовић, служ. поште, Никола Пејчић, машиновођа, Светолик Лукић, виши чиновник железнички, Павле Мидовановић, надзорник Ј пруге, Петар Милојевић, железничар. ! Петар Маговчевић, шеч- станице, Фијјлип МиливоЈ - евић, упр. поште. Изостанак од овог сматраће се као нарочито избегавање војне дужности, и сваки такав обвезник искусиће законске последице. Из канцеларије српског конзулата у Солуну бр. 72, 29 априла 1916. год.

чењу мира. Лондон, 28. априла. Аиерикански амбасадор у Берлину јавља да ће добити нарочиту ноту од

Никола Николић син Милана Ннколића из Водице, ср. јасенички округ смедеревски, нека се јави своме брату Милутину Никодићу редову хаубичког нука дриеске дивизиЈ - е. 1—10

Немачке односно торпиљиранл »Сисекса." Милан Никодић трг. из Крагујевца позива га фирма код које је раније поручио робу и дао капару. Роба је приспела овде. 1—3