Велика Србија

БРОЈ 22.

ВЕЛИКА СРБИјА

СТРАНА 3.

соносне науке божанске. Па кад се божанска наука, коју је син Божји лично проповедао, нскугг љује тако великнм и тешким жртвама; зар бн онда смели да помислимо ми, да бп се наши народнн ндеалн моглн данас остварити без овнх великнх жртава, које подносн наша мила отаџбнна, које подносе мила деца њена. Не браКо. >Сва велика дела траже и велпке жртве.« Сетпте се само огрОмних жртава које је наш народ поднео од Косова >за крст часни и слободу златну," огромне жртве, које је у два устанка, под ввликим вождом КараКорђем и Милошем, за ослобођење мале кнежевн-

па му се од срца молимо. да на.м да, снаге. н моћи, — да нас очеличп, за нове иолвиге, које удруженп са вашим моћним савезницима, имамо да поднесемо. Само тако радећи лочекаћемо тај срећан тренутак, да видимо ослобођеву отаџбвнЈ' нашу, да видпмо оствареље народие ндеале наше; да вилнмо целокуппо Срнство оелобођено п уједињено у Крунс Његовог Величанетва Краља Србнје Петра I. Жпвпо Краљ Петар I н Његоз светли Дом! Живпо престолонаедедник Александар! Живела наша храбра во.јека ! Амнн.

не Србнје, кад се у збеговима церова кора туцала и место хлеба јела. А колнкв је жртве поднео за ослобођење и незавпсност, кад се трп године лила драгоцРна крв нашегнарода, само за 4 нова округа. Оелобођење и уједињење целокуиног, раско.чадаког и потдаченог Српства, далеко су веће дело, веће од свпх доеадањих, за које је народ срн ски нотоцима драгоцене крви пролио,

Солун, 1. маја. Јуче је на наше.м фронту владала иотпуна тишина. Рим, 30. анрила.

Птали.јанске трупе су заузеле Оно је животно нигање наше безјјобалу Кирјанејкс. Ово је ечиње-

кога Србину не.ча онстанка, међу ие- но у намерп да се уништи једна прнјатељима, којима је јединатежња.цбаза непријатељских подводних да Србина збришу са лица земље, да бродова и да се онемогуђи даље га више нема. Ослобођење и уједп- снабдевање нобуњеника у уну-

њење целокуппог Српства врхунац 1 трашњости су нашпх, за нас светпх, народних наротних идеала. Кад ее тП пдеали остваре; онда пма да насгупп, не само

Рим, 30. априла. Приликом регрутаци,је младиКа од 17 и 18 год. у Трсту, изби-

оеигуран онстанак: него папредан, ,ли су нереди и пало Јв много миран, срећан н задоко.љан живот, мртвих.

— За велико, за нас свето дело, то, стоји данас, на крсту разанета наша мила отаџоина; за њега се наша хра* | цу Багдада бра војска бори; за њега се пагимој ми, и наши 1 *ли и драги, у норобљеној отаџбивп нашој. Зар није сад хврану убили су Турци.

Атпна, 30. априла. Руси стално напредуј\ г у прав-

Беч, 30. априла. Аустриског посланика у Те-

за свс нас јаено, да нико не треоа да тражи узроке нашпх велнких жртава, паших иатњи п нево.ља. ни у чији.м крнвицама, ни у чему другом; него једино, у велцчнни задатка који морамо, ради среће своје да нзвршомо. Зар на.м није јасно, да сва велика де.ла траже велике жртве“. За то мила браћо, нека се у нрсима нагаим, ни аа трснзнак један, не гаси пламени жар љубави оне, онако сјајпо маннфестовано на Куманову п Брегалницн, Церу, Космају и Авалн, према светим идеалцма и за-

Атина, 30 априла. У Немачкој се отвара министарство Исхоане. — Жз Петрограда јављајч, да је 3000 аустриских заробљегшка изјавило жељу, да се сматрају као талијански поданпцгг. — Еајзер лично моли папу и Шаанггју за аосредовање за мир Пааа је веО отаочео ареговоре у Паризу. Исто )е тако тражена интервенција Сев. Америке. — Белггсска влада сирема ноту за Сев. Америку, у којој Ке аротествовати, гито Немачка узима

данпма папшм, нрема пороб.љеној отаџ :.у војску белшјскс аоданике и сиое-

бини

пагаој, према нашим милим и чава им излаз из земље.

По-

драгим, који сузним очима погледају ' сланггк Милер об)агињава оаадање овамо, очекујући нас, да им донесемо иемачког извоза оскудиг^ом у сислободу. Овде је истина п једлн За ј ровинама гг дода,)в, да Ие Немачдатак више; али. са нама су сада,ј ш послв Р ата тражити сировине велики, силни и моћни наши савезнцци; са њима је сада, њихова мпогобројна војска њихова огромна ратна! Спрема; њихова обилата. помоћ, љихова жарка, родитељска и братска љубав, према јуначном и патничком народу српском. Нека су ерпа наша вазда испуњена сдогом н љубављу међ.усобном, љубављу братском; јер „слогом и мале ствари расту, а неслогом н велике пропадају." Нека су српа наша вазда исиуњена тврдом вером и надом у Богн, јер је Бог „крепост и снла“ свих потлачеиих •!

као ратну оштету. Лион, 30. апрнла. Шарлотенбуршки опитшски одбор одржао је једну седницу на којој је константовано, да меса готово ннкако више нема. На примвдбу једног одборннка, да свн друштввш! редови пОдједнако пате од оскудице у месу довикнуо је социјалиста: није истина! На то је устао председник — мшшонар — и изјавио: »Моја кућа гшје видела меса већ две недеље. Парпз, 30. априда. Немачка активносг на Вердену приметно опада; Франпузн постижу ма-

ле Јспехе. На левој обади Мезе је бомбардовање немпчко ослабело. У току 30. априла Французи су одбили један немачки јурига на ноложаје западно од коте 304. На падинама Мрт-. вог Човека пропао је такође један немачки бајонетски јурпш. Париз 30. анрила. Руски колпинике јавља. да су Нетци понова отпочели ОФанзиву на рускот Фронту и веота јако ботбардују извесне тачке. Дани чеззућа — песме ван ОтаџбинеI VII. Ено, једиог срећног оца! Благо њему ох, у чему? У загрљај синчић хита: Мала, слаба рука вита Око тате већ се свнла; А менн се суза слила С.Уза чежње, суза твмсње... Ох, а моје чедо мнло, Некад свеже, хнтро, чило; Расплакана срца мека, На ком ћошку можда чека — | II Лрхтавом руком тражн, Да му ко год глад ублажн. Спротанче милост проси, А у срцу боле носи.... * * * РАЗНЕ ВЕСТИ . . |1 — Пз Амстердама ЈављаЈу да су немачке трупе концентрпсане око Вплне почеле да Ј'еду гавране. Како тпх тпиа има тушта и тама на Балканско.м полуострву п како се оне па^лазе у листн контрабанде, то би Со1'ЛУљани моглн да нанраве леие иаре || “ извозећи тај нови артикал светске !трговпне из Грчке у Централне др|ј жаве. — Једна Америкаака чије се пољ- ; ско имање налази у источној Француској п које штити један француски иук већ годину дана, упутила је ко-јј манданту тога пука једно ипсмо п-I зјавпвши: да ће сваком француском ј војнику којп је био од почетка рата н који буде у будуће иохваљзн у | 1 .дневној заповести датн сто франака награде. — Из Петрограда јављају да ће овогодишља руска жетва но обилно! сти промашитп сва очекивања. —- Седмог маја почиље општп штрајк железппчара у Шианнји. — Заробљени енглески генерал Таумшенд упућен Ј'е са пелим своји.м штабом из Багдада V Цариград. — Бнвши немачки конзул у Солуау Валтер изјавио је „Берлин. локал. Анцајгеру“ да су се француске власти нридиком његовог хапшења у Солуну држале рптерски. — Између Северне Америке и Мексика утврђен је оноразум о заједнпчком хватању одметника које Немци једнако траже. — Јављају из Берлипа да се кајзер вратио у Потздам и да је оболео нервно услед силних губитака ј аа Вердену.

— Министар нредседник Бријан саопштио је фрапиуским новннарима да је у договору са индустрпским предузећима у Француској утврдио начип за знатно нојачање оружја и мунпцпје. СПИСАК Српских ђачких група у Француској

VIII груна у „Со11е§е с!е ЕПзоише" Б]'Боигпе (6иопс1е) Шеф групе г. Павта Арапђедоваћ, ирофесор тргов. школе. Јован Ристић, син ЈБубинка деловође из Бабушницс, Братислав Жунић, снн Растка учатеља из Битоља, Владан и Дамн.ан Жунић синони Милана новополског писара нз Битоља, Ал< ксавдар Јонановлћ син Јована учитеља из Зајечара. Милутин Лапчовић снп Станка учитеља из Битоља. Иван Стеванонић сип Мпханла пензионера из Зајсчара. Драгомир Ивановић, син Спасоја пенз. из Зајсчара. Трифун Јовановић, син Гаје трг. пз Нодгорпце. Милан Сотпровић син \ Наума земљ. из Ирилепа. Светислав и Драгољуб Божовнћ, синови Стевана адвоката из Београда. Нпкола Црв< пчић, син Петра пониара из Сјепице. Авастас п Ботољуб Милошевић, синови Максима трговца пз Битоља. Петар Трифуновић, син Гаје трговца из Г. Милановца. Бранимнр Мплосављевић, сие Милосава председ. пз Краљева. Градимир Ристић, син Стапоја учитеља из Зајечара. Иикола Раденковић. снп Илије писара из Вел. Бањице. Никола Ачковпћ, спп 'Гала бакалина из Прилепа. Коста Цапуловић, син | Јована земљоделца из Дугааповца. Лазар Ристић, сиа | Нетра кондуктгра из Битоља. Серафим Поповић, сип | Апђелка свештеника пз Кичева. Стеван Лалкокнћ, син Светозара трг. из Свилајпнца. Душав Ђукић, син Тодора земљоделца из Маричића.

Објава . На осмову наређења Г. Министра Војног ФЂО бр. 38357 од 12. тек. м. позивају се ниже именованп обвезници, да се прпјаве регрутној комнсији ,У Солуну на дан 2. маја тек. год. у 8час. пре подие у српском конзулату ради упута у команду службеннка, па и ако су прешли годпне обавезе и то: Аидреја ТодоровиБ падзор. ируге Крагу јевац, Лнтоније Десиотовић конду.кгер поште, Божидар Ранковић возовођа, Глпша Станишић машиновођа, Душан Греговић надзорник машина, Јован Ђорђевић управник ноште, Зафар Антић поштааски чпновнпк, Јован Вулић магационер железнички, Јован МаноЈ'ловпћ машиновођа, Јоспф Урбан, желез ичар, Коста Лазаћ железнпчкп чановник, Коста Барпшић скретничар, Милорад СтевовиК железпичар, Михаило Влајић машиновођа, Мнлутин Лазаћ машиписта жед. Милисав Николовић, машиновођа, Милан Вуловпћ, служптсљ поште, Мирко Николић, кондуктер поште, Миодраг Тодоровић, лолсач железнички, Никола Поповпћ, уиравпик поште, Ненад Јевросимовић, служ. поште, Никола Пејчић, машиновођа, Светолик Лукић, виши чановник железнички. Павле Миловановић, надзорник пруге, Петар Милојевић, железничар. Петар Маговчевић, шеФ станице, Филии Миливојевић, упр. поште. Нзостанак од овог сматраће се као нарочито избегавањб војне дужности, и сваки такав обвезник искусиће законске последице. Из канцеларнје српског конзулата у Солуну бр. 72, 29. априла 1916. год. Никола Николић син Милана Ннколића из Водице, ер. јасеннчки округ смецеревски, нека се јави своме брату Милутину Николићу редову хаубичког пука дринске дивизије. 3—10 Милан Николић трг. из Крагујевца позива га фирма код које је раније поручио робу и дпр капару. Роба је приспела овде. 3—3