Велика Србија

БР. 27.

СОЛУН, ПЕТАК 6. МАЈА 1916.

ГОД. 1.

;

ПРЕТПЛА^А ИЗНОСИ: Месечно 3 франка тромесе'-Во 9 фравака, годпшље 36 фравака 1№ПА ОГЛАСИМД : Свтнп огласи 020 фран. од петитног реда, већж ог.тасп по погодби. Новац се полаже државним комосаража н дпплонатски* заетупништеина. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВ АКИ ДАК ПО ПОДНЕ Ношту слати преко Крал. Срп. Геи. Консулата У Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакције 29 гие Р(о1отбоп 29 8а1отпчће Поједпви бројсвп се могу добити у Солуну код агепције .Друштва грчке штампс“ ул. 1>ј лгарохтону бр. 3, близу главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАКОВИ 1ч

БРОЈ 10 сант.

ЗНАЧАЈ Р7СКИХ ТР7НА На француском и српском фронту

кану. Резултат тога рада, борбе и крви јесте поглавито данашња Бугарска. Са свим је прпродно а и потребно, да заједно покају т . . ту велику своју заблуду. Једна од чињеница коЈа Је, ; за савезнике него и за неутрал- - Ј ; , поред осталпх, Немачку чинила| не: он је манифестација солидар колпко малн оио °Р°Ј ности њиховнх интереса који се РУ° К11Х трупа на овом фронту, стапају у једно цело; он је ма- он онтн °Д К0л0Салн01 м0 ' нифестација разлике тих инте- Р алног значаЈа, што пма да реса од интереса неутралних ко- °УД И У чмал У свест 15 Г Р ИЛ А са ' ји победи савезнпка ништа не вестп К0 Д оних Нугара малога доприносе. ороја, чцје су ропске душе за Тај морални елеменат задоби- ово ' 1ет РД есет 11 неколпко 10 1а особиту вредност нарочито на Д ина стресле са себе колпко нашем војишту. Стога ми не сум- толико Р 011СК У РђУњамо ни једнога тренутка о до- Желетп је, дакле, на нашем ласку руских трупа на српски ! фронту поредједпнства фронта

особпто Јаком Јесте Јединство команде. После аустрпскпх пораза у Србији н на фронту према Русији, немачка се снага иовећала у место да ослабп само с тога што су Немцп одмах узелп команду над аустриском во.јском у своје руке, и ми данас нншта не чујемо о њој као засебној армији. Овај адут у немачким рука

ма бно је познат савезнпцпма. фронт. Руси и Срби борнли су се

Онн су одмах после првнх изненађења о доброј опреми Немачке истакли тај факат и нставнли га као услов даљнх успешннх савезнпчкпх напора у ломљењу немачког милитаризма. На савезннчкој конференцнЈи у Парпзу усвојена је Бријанова формула: једикство у акци)и и једипство фронта.

раме уз раме и проливали своју крв за слободу Словена на Бал-

и Јединства акције п Јединство моралннх чињеннца. п.

ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА

Принц Вид Је у пратњи Есад паше жанпх п ерчаних Арнаута. Пнтерестигао у Драч. Своју улогу Еоад је сантпо је: да су паоружани првацп

Данас су сви савезнички фронтовп подједнако важнп и дпслокацнја се вршп по једном унапред усвојеном плану. Тако се да.је једнно објаснитн стални прндолазак савезннчкпх трупа на српскп фронт, а тако п долазак руских у Фрапцуску. Немачка нада, да изнури и туче једну од савезничких држава па да је примора на сепаратан мир, из дана је у дан све више чилела, тако да јој данас, после доласка руских труџа у Француску, не остаје ни најмањн зрачак. Овај долазак значи потпуна солидарност међу савезницима, солидарност коју Немци, по своЈој политичко-моралној перверзности, нису могли ни замислити, будући неспособни за Један такав виши акт. Међу савезницима воља да се нобеди никад није била јача и несаломљивија, а опасност од немачког тигра тако страшна, да ову вољу све више потенцира. Само у почетку, недостатак воље и увиђавности код савезника, ко.ји иначе располажу у изобиљу свима срествима потребним за вођење једнога рата, могли су бити опасни. Срећом тај тренутак није Ни настугшо, и као што видимо, Го је воља данас порасла преко ^ајвиших планина и преко свих ^ероплана и цепелина. Долазак трупа из Русије, која : у људима неисцрпна, има озоман моралан значај не само

одиграо одлично, па п ако ]е пмао силне прекоре од стране људи пз на-

рода да је он довео нрпнпа „Ђаурпна“, а што су ревносно ширпли у масу шегови протпвници. У првом кабинету нод Бидом бпо је мпнпстар унутрашљих дела и застунао министра војног. Дуго није могао остати јер су младотурцп прешдп са легалне на оружану акцију. Образовали су чете, па доцније и читаву војску п са н>ом одбијалн утицај принца Впда. Зна се да се његова власт ције распростирала даље од Драча и Тиране. У Елбаеану је бпдо нешто шућму-

из овех областп, а допкије се са њпма солпдарпсади и други мпоги од угледа људи из суседпих области — на томе чувеном збору изјавпли: < Ако нам је потребан владалац Хрпшћанпн — што да идемо но свегу да га тражимо. Ето да узмемо комшију Краља Петра. који је нравичан и јунак, а са којпм као са комшијом треба добро да живимо, а не да нам дође странац, те да нас завађа и да наши домовп страдају*. Ове су речи муњевнтом брзином доспеле до ушију Видових и љеговпх протектора. Улпзице Видове, у-

расто. Влада Видова плаћала је чи спеше га уверити да је ово све мановнике, а они су слушалн младотур- сло Есад нашпно и да је он инсписки комитет. Појава Арпфа Хикмета ратор свега овога, јер се знало да у дебарској Малесији изазвала је за су крзјевп са којима је Ариф неза-

препашћење у Драчу и код Младотурака. АриФ је био млад човек. Ле-ј по васпптан и одлично је говорио; француски. Пре тога занимао се но-Ј винаретвом, а био је и турски чипов-

висно владао од увек одани биди Есад иаши. II Есад паша но захтеву Видовом: или је морао на бесу цреварити Арифа Хикмета и довести га у Драч, где су му вешала спре

Драчу, дотле су пође младотурака са Осман Чотом, Муфтијом тиранским, хоџом спремали војску за опсаду и освојење Драча. С друге стране Ариф Хикмет отпочиње чарку са Маћанима, »ојпма је етавио ултиматум: или да се њему ирпдруже, илн да ће прогиву њпх. Ворба је огпочела. Бунтовнпке, како нх тада назпваше Вид, предводцли су турски офпцири, којп су добро јбиди снабдевени новне.м, оружјем и мунинијом. Узалуд је кукавни Вид очекцвао да му помогну његове пришппетље — он је видео да је остао сам. II попут оне народне: ,,да није врба, те да два пута никне“ — више је волео живот, него ли трновпти преето албански, те без збогом остави земљу, која му је за кратко време свога боравка толико јада и чемера задала. Прц ноласку, илц управо бегању — у народу се прича: да умало није заборавио албанску >краљпцу“, које се на лађи у самртном "Страху тек сетио. Са Видом су очистили чуства све његове истакнуте присталпце. Ето у кратко исторнје његове владазине у Албанији, па зар је чудо гато сада са толиким страхом п трепетом поново прилази престолу — са кога је једном онако страшно морао еићи. ЈНо, овом приликом, изгледа, да Вид ; са много већо.м опрезношћу прилази [|и ко зна кад и хоће ли доћи, јер му није непознато да тај престо стоји |на стакленим ногама, усдед чега се |јније много љутио кад је чуо за свога ,) конкурента Кирила од Бугарске пошто је уверен да би Господиа Кирило, много пре и брже са преетола јалбанског стругнуо, а он изгоре од жеље да му у том погледу неко отме репутацију, коју је до сада он уживао. а која га прилично жеже. Ћ.

ник. Дуго се није знало, којој фрак- МИЛИ) или да остави целокунно имацији припада Ариф. Знало се да га [ц,е п свој ноложа.ј, па да бега нз је Царпград помагао материјално, јер , Адбаније ? је нреко једне еолунске банке нри- Цмао је дакле да бнра од овога мио нрпличну суму новаца, али про- јдвога и наравно као познат човек грам је пстакао тек на великом збору [од речи и карактера учпнио је ово народпом у Ппшкопејп, одмах но до- ;Друго. Да је друкчије урадио за наласку принца Вида. Његова странка, век би изгубио онај лспп глас који која није била мала огласила је фор-јј је у албанском народу од увек ужимални рат принцу Виду. Долазило јеИвао. Оддаском Есадовим Виду се учешће до сукоба између Видових иЦдвоетручила опозиција. Он је протиАрифових људи- Уз Арифа су били:)јву себе имао, без мало, целу АлбаПишкопеја са околином, Малесија де-[I пију. Док су Ахмед Мухтар, Хасан барска са Иусуском околином и је- беј, Дервиш Хима, Хасан Басрија, дан добар део Черменпке. Он је ра- Иса Бољетинац, Бајрам Цура и остасполагао са пет хиљада добро наору- 1 ли на рачун Видов проводилп се по

Пропао покушај Ноћашњи напад немачких аероплана на Солун осујећен Ноћас око 1 и по час по поноћи објавл>ено је са два топовска пуцња да су немачки аеро| плани прешли границу и упути|ли се ка Солуну. Одмах су у вароши погашене све светлости и из дубоког сна разбуђено становништво почело је провиривати кроз прозоре и појављивати се на балконима и крововима. Савезнички генералштаб преду* зео је сместа све мере да се