Велика Србија

БР- 29-

СОЛУН; НЕДЕЉА 8. МАјА 1916.

ГОД. I.

ША СРБШ 1а^ 5ЕКВ1Е

ПГЕГГПЛА1А ИЗИОСИ: Месвчно 3 франка троаосс.во 9 франака, годншљв 36 фрнпш.а 1Џ-Г1А ОГЛАСИМА : Свтнв огЛасв 0 20 фран. од петвтвог реда, већ* оглаеп по погодбв. Новад се полаже државккм комларнма а диилонзтскнч .чступт!штопна ЛИСТ ИЗЛАЗИ ССАпН ДАН 110 Г10ДНК ГТошту елати препо Крад. Срп. Геа. Копстлата У Со.туну РУКОПИСИ СК НК ВРАЋАЈУ Оган редакције 29 гие Р(р)ошеоп 29 Г?а1ои!Чие

ПоједпнИ бројеви сс иогу добптн у Солуну код агеацнје „Друштва грчке штамне“ у.т. Кј лгарочтоиу бр. б, б.тггзу главне попгг«.

БРО] 10 сакт.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

СВЕТСКИ РАТ

Дзнашњи европски рат се мо же с правом назвати светски рот , јер је борбено иоприште лроширено ка цео земљин шар. Глав-

обручем наших Оавсзника. Дру-' раднле. Ахмед Мухтор сз још двоји. го. Нашим Савезш 1 цима стоје на ’ цом првака стражарно је спроведен расположен.у највеће и најбога- за Скадар, а његових 1400 Маћана стала је- Наши савезницп су је тије светске колоније са коло- растуреио ,је по аустријскпм трупама. зауставили, значи они су тек са- салним превозним средетвима.; Бугарски чланови комитета ■аједно са да стали чврстом ногом на свет- Њима је у елужби цела Амери- Темистоклом киднули су ноћу за Оскуратну позорницу. То је глав- ка и најкултурнија азиска Др- хриД( „аравно под-заштитом бугарске на је позорница Епропа, али су на епизода у овоме велнком ра- жава Јапан. Го је један колос војС1а> (>диоС1 , п ., ме ђ У аустрнјских и ту ангажоване цела Африка иј.товању, коју треба да нагласимо. који се спрема, креће иолако и в0 ј Ш 1Х вдасТ11 какв! / су 011Л11 зиам0> Аустралија, пола Азије и четвртј!3ауставити немачки налет и о- сигурно иде своме цил,\ г . Нсма- ; - Н ј ’ ј г |\ ј . • ЈГ _ “ • али јв факат; да с\ А\стрнЈанци нз Амепике, сви океани и сва свет-Цсујетити им задатак, то 1 е Једна чка употреољава иоследње евоЈе г Ј осиова угушилн нокрет пОдстакнУт ска мора. цвелшса пооеда са којом смо пот- напоре да спасе част свога оруV овоме рату учествује данас||пуно задовољни. Друга иобеда жја, али није далеко време, када Ј :а10 ' 1 о> 1 арскнм ,а кандидзцчЈ) пр,1Н де грећине земљиног људства, ! ће донети дефинитивни слом Гер-|ће бити тако скрхана, унпжена ца ^'”Р пла к0 1" на нпкакав 0ДЈИВ и “ ,с де га најкултурније и најнапред- Јманаца. Не заборавимо да су на- и сатрвена, како се то не бележи IV Албанији наишао. Они могу да жале

није државе и народи. Он се мо-1 ши моћни Савезници господари! же назвати светским ратом н по | свију путева светских, док је не-

томе, што ће одлуке будућег конгреса мира обухватитн све др жаве и све народе наше планете, које ће имати универзалан псториски значај. У овоме рату имамо две групе сила: централне државе и на-

мачки савез укљештеи гвозденнм

у истори)и ратовања.

ЈУРИЈА 0К0 ПРЕСТОЛА

XI 1 3) да бугарска нојска остане Ј АлКако се сгвар у Албаннји развија-1|банији све дотле док се Албанија не ше савезнике, а како ће послед- л!4 Д° окунације Аустрцје н Бутарске, уреди толико да можв сама собом уау одлуку имати жива сила оба видели смо. Исто тако виделб се како, управљати; противннка, то ћемо изнети њи- је прошао принц Вид н садаљи његов хову бројну снагу. ! конкуренат Кирнло од Бутарске. ЈедЦентралне државе: Немачка

,за утрошеним ноицем до олизу милнон Овчепољсни франака, који да су иоделили сиротп јњи— шесг свако - дневно на њихове очи умнре од глади — бољи би спомеи подиглп господину Кирплу, него ли што су му створили апетит за круну, које се снромах није могао дочепати.У осталомкозна зашта је Ово добро: Нека се мислп његов брат Борпс. Иако су Бугари увндели да су пре-

, !трпели фи]аско у иитању о нзбору вла4Ј да граница између Бугарске н Ал- г т Ј Ј ГЈ 1даОца у Албапијн — ипак су „комино „исмо знали, паи ако се шапатомј пуно слободна; тет “ п Р енвлн У ° Х Р ИЦ 11 от У ца да ЈУ по мало дотурало — да су овако „ц- 5 ) Граница између Бугарске и Ал- г;1ас!1 0 СБОме животу. Мислисе да ово

70, Аустрија 56, Турска 25, Бугарска 5, свега- 156 лтлпона ста-јј скрен и> односи између савезиика Бу- |ј баније да буде о В а: средином Охрид онп Р аце шгше Као Ј" гвхе Р ади П Р Ш ‘ нптика - , . ј гара н Аустријанаца и да су толико ског Је зера до Струге затпм Дрнмом ц >' ^ирплу, него лн што у опште миНа1Ш1 савезници. Русија 160 сплни , при ј ател>н “ п албанског наро- '1° спилског моста, одатле уз Радику с;1е 11а какав успех, ко.ји је искључен. Енглеска 47. Француска 40, И-| да _ Бугарц су) ка0 што је речСн0 у јдо Мавровнх Ханова, а одатле косом Темнстокло је организовао једну чету утрошнлн велику суму новаца на аги |! Ша Р шшнине преко Љуботена на косу ко.ја у околшш Подградца крстарн- На-

талија 35, БелгиЈа 7, Португалска 6 и Србија са ]Дрном Гором 5, свега 300 милиона. Значи одчос је један према два или другии речпма ми имамо два пут више људства од наших непријатеља. Овде нис.мо рдчунали ко-

тацнју, за коју није смела Аустрија | качанпчк0г клаица захвата ^ Ми ^ера м УЈ е да бар оружаном руком посазнатн - да 6„ нрндобнла Арнауте ОР 0ВИЦ У. ца одатве на Пећ тако да држи ту кандидацн,у док прође ма л о

за кандидацију Кнрнлову' Она је по-

Пећ, Ђаковпца п Призреп припадну временч да се .-.абораве паре, које су

I Албанији.

јна ту циљ узете, јер је Темисгокло

кушала преко Ирфан бега, задобити в 0угарсксг д НС1103 „ц И оног • „ • „ • " Нопшсници овога из.1ављу1у: да су г ^ Ј 1 на]пОуздани1ег прпсталицу аустрпЈског !| уи , у фонда, па му зиа ред „ навнкУ, Буд „ -г , . , . у | Онц потписади оваЈ споразум са кО]им : т ’ Ј е Ј ЈОНИЈе. Л СтриЈа и гурска ИХ/.ц данас иајмоћшгЈег Арнаутипа Акиф;ј « . гарске патрноте жале толпко пршша кемају, Немачка их је изгубила, „о,,,,, ки,„ „„11 с се ц -° на Р°Д „сложити Једино нзузев једног дела у Источној^

Африци са којнм нема никаквих веза. Међутим наши Савезници нмају на својој страни један им по, 1 антан резервоар људства и[ богатства- које још није начето, јер Индија, Индокина, Канада,

пашу из Елбасана, и бз ш јој је то!!^ та што ^ сада нема у Алба-,| К11 Р и -’ 1а ’ к0лико што им ц Р опаде Нз ‘

учишшо те су се Отворњте о<ш пре-|| нији вмде> ^ тврде> да је св0Ј Г1ри . лаз на „Адријатическо“ мОре. Да. Систавницима војних власти у Албанији. ј[

станак у свему бугарска влада дала.

гуршг л.удн са Црним н Белпм, па ш

Истина Бугари су ово урадњли ~ Наравно да су потписници њлаћеници Ј е т Р е6 ал° и Адријзтическо море. Бапошто су свуда пропадалн. Иначе би бугарског диспозиционог фонда. 111там- дава нпје иаш народ рекао: Кал. кога пап је на турском и арнаутском 1е-, хо ^ е ^ ог да ка:ЈНИ > ивјпре му памет зику. Чим су Арнаути видели 2 и 3||°Д}' зме - Ћ.

се они клОшшн Акнфа, само да су ма где могли продрети. Но, ако са Акнф

Аустралија н Африка броје тре- | 11ашо * ! 1Ш Је успела Ахмет Мухта- [! т ачк.у изшппљеног споразума— окре- !ј Шу кудстеа наше :гмље. ;јР а Ј е к У П11Ј1а > 3 Ово Ј е ваљда треКи иули су му ле ђ а и он је свршио у Пр6ГЛ8Л ГПЧК6 ШТЗМПв МЛЗДИК ХЈрОДЗЈв. ! .Чид1\г лии штл

Немачка је ипак иостигла знат не успехе и текопине. То нас

пут како јоЈ се оваЈ младић продаје. Од највеЈ>ег Видовог присталице Ах-

не треба ни бунити ни изнена-!; мед М У* та Р постаје . на Ј амник оаваги. Она ]е цео државнн ана-;| ски- 0а па Р е све да Ј е ' м > г ! е У® ек рат ставила у службу четрдесе- [ оила Девиза и остаЊ (Здмах ббразутогодишњег милитаризма и кад; 1 е бугарско-албански комитет, у који су ушли Од стране Бугара: Др. Пенчев и Др. Христов, а од Арнаута;

Је мислила да је на врхунцу своЈе моћи, она је ушла у борбу и тако постигла знатне али прииремене користи. Али она није посгигла главни циљ, јер није задобила дефшштивну победу. Она је жели, тражи је брзо, данас Је напрегла свој последњи напон, ала — заустављена је. Немачка Ј е достигла своју кулминапЈију и

Ахмед Мухтар и ТемистОкли —Корчанац и као бајаги овај је комитвт »парод!ш“ дошао до оваког споразума. 1) да се извојује автономна Албанија; 2) да ње и поглавар буде искључнво принц Кирило спн бугарског цара Фердинанда; самом почетку. Знају они шта значи ; кад би Кпрнло био владалац н оугар ска војска да остане док се Албанија

не уреди. Скромна жеља Бугарске и њезиннх плаћеннх агената Но, ннјс

Солуиска полнција забранила је растуран.е „Кирикса- од 1. маја, у коме се налази одговор Бенизвлосов на изјаву грчкОг краља штампану у грчком тако ураднла Аустрија. Зна се да је лнсту , Атлаитцс ; ко ј н нзлази у Н ,уАкиф паша полеснии путем јавио Ау-;| Јорку 0ва је забрана стигла иалоцо . стријп какојоЈ вернасавезгшцавршљаГ НО) јер су таЈ - чланак цре два три по АлбаниЈи. дана донели у оггшнрном изводу сви Шеф »албаиске експвдиције некп солунски листОви, а »Фос» га је у цегенврал Хусчу обратн већу пажњу линн прештампао. II ма да мн ие знаовој „ојави, која им је врло непри* м0 к ојц су инкрнминисанн нзрази, јатна била. Изненадним претресом ста ннак покоравајућц с е грчкнм законииа Ахмед Мухтара откријв се »спо-јјма и пОштујући горњу Одлуку полмразум“ и личнОсти ко.је су на н,вму ! ццјску неће.мо чланак у целиип ирв-