Велика Србија
БР. 35.
СОЛУН, СУБОТА 14. МАЈА 1916.
ГОД. 1.
ВЕЛИКА
1 хЈК 5ЕВ13ХЕ;
ПРЕТИЛА'. 1 А ИЗНОСИ: Месечно 3 фракка тромесг.ко 9 франака. годишн е 36 франана де:;а огласима : Сигнп огласп 0'20 фран. од пстптног реда. веК« огласи ео погодбп. Новац се полаже државним к месарвна и дппло.чатскнм гаступништвима. ЛИСТ ИЗ.1 АЗИ СПАпИ ДАН ПО ИОДНЕ Пошту слати прско Крал. Срп. Ген. Коксулата у Соауну РУК01ШСИ СЕ НЕ ВРАТтАЈУ Стан редакције 29 гие Р(о!ошеоп 29 8а1оп!чпе ПоједшШ бројевн се могу добпги у Солуну код агелцвје „Друштва грчке шгампе" ул. 1 >ј лгароктоиу бр. б, близу главке поште.
БРОЈ 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
НАШИМ ХРАБРИМ РАТНИЦИМА
|страшно боје франаусках војнпка. ГТпсу Бугари нн сањали да је п фран | дуски војник у борбп страшно храСви.ма ,је нознато, колико .је по неку ствар за коју туђин ни ба Р п Ла С У тако страшвп фравцуважна ствар знати стање против- у ком случају не с.ме да зна- II ски топовн. <1>рани_н - ки тонови су за ника свога у опште а нарочито ово.м приликом писац ових редо- дали страх п трепет Бугарпма. знати стање, у којем се налази ва био је неколико пута сведок Вугарском св војнику више не ранаш непријател. за време рата како се око неког нашег добро- тује. Враг бп га знао шта је, алп се
тим пре ,ако смо ми једна од за- ћудног војника негде у споредраЈтених страна. ној улици окупила чмтава гомиУ овом случају не остаје неза- ла- невојника и Несрба н испипажена ни најмаља ситница Ии.је- тује га на поквареном српском дна речица, која се често пута са језику о стању и кретању наше свим безазлено упусти или из пре- војске. Лако може бити да се у теране наше услужности према тој гомилици може наћи и но сабеседнику или да просто за- неки рођак неког нашег војника довољимо нечију радозност. Да из Нове Србије, али никако не
НВИрГД II свп су готови да сч предаду али не смеју јер се мећу бугарском оојском пронсо глас да сваком бугирском војном бегунцу секу главу ако га Срби у.хвате, а бацају у море, ако
у бугарској војеип једнако гоиори да треба да со заврнш ратда ее пде куКи. II офпцири бугарски једпако говоре војнпцима како је рат завршен и како Ке ее скоро иКа кући, али то нако не моЈке да верује кад елуша еваки дан од грчкПх војника како со у Сол\н сваки дан довлачп војска и материјал. Свп стреце од дана кад буду српске ове редове напишемо у виду са- греоа еметнути с ума да се на- , • , 1 ј 1 . Ј ’ бомоациЈС и*фр и вцуске тош.ице пОшлп Еета нашим храбрим ратницима лази.мо у Једном месту где свакн нагнало нас је горко искуство други човек ако већ није оно | стечено у првим нашим сукоби- сигурно има наклоностн да буде ма са Аустријанцима. Јер се од- чиј хоћете — само за паре- Овај мах увидело да је њима била по- савет могли би чути и примити зната цела наша територија а и онн свезналци, из чијих се ра нарочито важнији војнички објек- зговора, во!)ених за чашо.м пи- •> хва 1 е '1‘р^нцу .и- Пи Ј а ппсам смео тп наши- ва, може тачно сазнати не само :да се "Р е Д ам Фр^нцузима. Кадсамио* А није ни чудо кад се зна ко- број наше војске, него и њен ра- ° ега0 110 спојс .1 сдшшце ја сам пузпо лико смо ми увек предусретљиви според и пмена команданата. У-!ј т Р и часа 11 кад сам иодигао главу и према сваком странцу а нарочи- гледајмо се у томе на наше ве- 'углвдао француску стражу окренуо то још ако се он представи као лике савезнике па ћемо се са- сам натраг и пузао још седам сатн Србин или Југословен. Зар је је- чувати од многе погрешке; а што док сам наишао на грчку стражу ко дан Србин у оваквим случајевима се тиче узајамног обавештавања 'јо;ј сам се нредао. пз нросте наивности и по добро- о нашим рођацима, прпјател.има и у Вугарској се војсци у аос.ледти својој постао несвесан издај- познаницима има за то другог на- 11>е сре.че неаресгано шаиуИе куко ник своје отаџбине, јер је открпо чина и других места сем кафане '/; е и Ру си Д0 /; и у Солун и читавм се шрсовп саремили <)а се ареКАКО ЈЕ У БУГАРСКОЈ даду Русима. Миоги • оугарски вој, ници са радоиЛу очекују долазак ВеродостоЈни искази Једног војног бегуица — р Со.гун. Пмам дубоко увереше да сс Бугари На сам Уекрс почели смо да доб и- ка који еерује да Г,е Бугори на нв б „ Ш1 тукЛ ц с Русима. Пред иолазак јамо ио вола хлеба. Нуковнш: Ген | кроју иобедити. у Р а т родитељи су заклели своју децу чев је 1 о обј.шлвавао војиицима, 10 ЈЈсгпна официри једиако држе го војнике, да ни једног метка неиснале во])с1ш да ће то да граје пајвише ј воре и ХЈ>абре војнике, али војнаип ј на ру С( . само шанућу међу собом да је са Вугарском свршено. Једнако еу нам |
I бедни п код свлког нзазиваЈу сажалеље. Фраицузи су бацалп из аероплана цедуље, у којпма се прети војсцп буЈарској, Те су цедуље улпле још већц страх. У фсбруару месецу пшао сам 20 дана на одсуство у Пловдив где нма много Јермена. Ту сам нашао заробљене ернске војннке и официре у страшном сгаљу: но цсо дан су на тешком раду, а храну нпкако и не добијају, војннци су приморани да просе, али пе смеју то да раде по бугарским п гурским куКама, већ само по јерменскнм. Заробљеннка пма мадо, јер су Бу[гари потуклп све ерпске заробљенике уз пут, а псто тако и оне, што су нашлп по болницама. ) Кад сам дошао г Нпш дошао сам у додир Са српскпм иородпцама и кад су се уверили, да сам п ја нрогивник Вугара, онда су одрегаила језак н нрпчалп .ми шта су и како преживелп. То бн ме далеко одвело. Да вам на крају кажем само толико, да Ј'е уверење у повратак ерпске војске сидно; свуда се шапуће: „Наша ће деца скоро доћи!“
трн месеца а но том ћемо после доОпјати по м.со хлеб. То пола хлеба нам је била једива храна. С време-
Нарочито Је опао морал кОд бугар1 С 1 шх војнпка од како су немачке пе говорили како је врло мало савезни п1а , ше ц артиљер . јединпце напустиле македоискп фронт. Прнсуство Немаца
на на време добијали смо по мало чке војске на македопском фронту: вруће воде, у којој је пливало ио да Срба тамо нема п да се некц опеко зрно паеул.н; меса иисмо никако стаци срнске војске налазе на Крфу. виделм. У Бугарској је у иочетку ра- Ми смо знали да нас официри лажу та било доста иамириица али је све'Ј*ер смо о спсму бпли тачно обаве- ц лц силне покоре мс ђ у бугарским ■ војто доццијс нокупила Немапка у за гат епи од трпких војника, са којима | ипи11ма . Ј а сам П осде једног бомбар-
прилично је утнцало храбрећц бугарске војнике. ‘Рраицускн су авпјатмчарп нанрави-
ж:ну за ратни материјал, који је дала Бугарској.
смо се свани дан састајали. Оци су г
нам назали да има савезппчке војскс
довапж Петрича шнао по храну и вн
врло миого, да ]е дошло много срн- | ;ске војске и да још долази; да сејј
део много мртвих п мпого кућа нору-
За тим смо заузели фронг код Петрича. У целој тој околини остало срска В0ЈСка жестоко храни да ]е , јс врло мало света - се.љака *ој« врл0 добро обучена и С вачим снаб-'
шенмх од (ј)рЦнцуских бомбп са аероп-
лапа.
су Формално гладовали, јер им јв|| девена> да Срби једва , 1ека ј у да но-
Немачки официри у Вугарској шкацдалозно се понашају. Чак и снлопања Ј^ди ј_, „„ , врш е. МакедОнци веле да ово чудо воЈска све иокуппла. ЦмућниЈи су љ у на Бугаре и да ће их као лавови 1ШСГ Н11 ; под Турцпма дожнвелп. Пснред одавно побегли у Софију, а сороти- зубима давити . ;! Срба ће Вугари да бегцју као луд». ња >мнре од оади. Дуванд и цшар. Сушха ]е истина да сс бугарскп![ Пушке нм нншта не ва.љају. Добилп иаппра нисам у опипе могао да ви В0]ЦИЦИ страшно боје српоке војске, јјсу неке старе руске нушке које не дн.м. ( гање у бугарскоЈ' војсци Ј’е да- сзакоме ее бугарском војнпку кожајмогу ни двадесет метака да пзбаце. ндс очајео. јежи кад се спомене „бомбаџи", атој|Нма нешто аустријске војске кодБи Нема ни /едног бугарског војнн- значп српски војник. Цсто се тако тол.а ц Ђепђелпје, али тн су војницн
У броју од- 8. марта донео је »Српски Дневннк« који издази у Америци, један допис из Канаде. Једно место нз дописа гласи: »Спремало се, говорпдо и писало о нашем одласку и мп увек у — Канади! Седам месеци је, да већ стојнм под канадском заставом и они су ми пролазили споро као вечност... Јуче је стигла званична наредба од владе из Отаве, да 20. марта будемо спремни за одлазак. 14 батаљоша тога дана састају се у Монтреалу п заједнички одлазе на : фронт... Дакле наш 51. бата.љон одлази. Већ је неде.ља дана, да се спремамо. Од главе до пете дато нам је све ново: одјећа и обућа. Оружје, којнм смо се до данас вежбали. одузето нам ,је. За фронт се дају друге брзометке... Сасвим дивне фигуре, модерне, а како ће нас служити ру окршају —ускоро ћемо виђети...« Сазнајемо. да извесни продавци продају Велику Србију« по 15 лепта. Обраћамо пажњу читалачкој публици, да наш лист стаје само 10 лепта.