Велика Србија

БР. 38.

СОЛУН, СРЕДА 18. МАјА 1916

ГОД. 1.

вЕЛИКА

ПРЕТПЛА"А ИЗНОСИ: Мео'чн -1 3 фраика тромесу.во 9 франаха, годишше 36 фрапака ЦКПА ОГЛАСИЛ1А Свгнв огласи 0 20 фран. од петигног реда, *еК» огласи по ногодби. Новац се полаже државнлм комесариха н диплохатским заступништввжл .1ИСТ КЗлАЗИ СИАКИ ДАН 110 ПОДНЕ Пчшту слати прско ЈСраа, Срп. Гев. Консулата у Содјнј РУКОИИСИ СЕ 1ГК ВРАЋАЈУ Сган редакцијс 29 гпе Р1о1отбоп 29 ба1ошчае Поједини бројови со могу добитн у Солуну код агевције „ Друшгва грчке штампе“ ул. Рј Лгароттону бр. 5, бливу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Општа војпа обавеза у Енглеској

Енглески краљ потппсао .је указ, којим се у Великој Британијн уводп закоп о општој војној обавезп. Свм ко.ји су обухваГенн новим законом нмају стуиити под заставу 13. јуна ове годнне. Како је овај догађа.ј од емплентне важности, заслужује да се поводом њега проговорп неколпко речи.

Савезника добиће у најкраћем времену велику потпору у новим милионима енглески.х војника, који ће несумњиво ускорити сиршетак европског рата. Док је овај знаменити догађај изазвао код Савезника Велике Британије неописано одушевл.ење, он је морао пасти у Немачкој као страховита бомба. II ако су

снити.

Ратна ситуација

Кадаје плануо европски рат, модернн »варвари« досад имали' Енглеска је могла пставити на иоле наде, да се са што, мање бојно поље само неколико сто- штете мзвуку из пожара, којн су тнна хиљада добровољаца скуп- .сами нриредили у Европи, сад љених п обученнх на брзу-ру- морају бити на чисто с тиме, да ку. Али је у истом моменту из- је над њима изречена смртна превршена организаци.ја прикуп- суда, чије извршење неће закаљања добровољачке во.јске, чије се је бро.јно стање раппдно увећавало сваким даном. Истовремено организована ,је н производња ратног материјала у о-јј громним размерама не само у — На натием фронту акцнји је Ј, Енглеској већ и по колонијама, ка ° обично о&раничонп на доста , а нарочито у Канадп, за снаб- интензивпе дуРле артиљерије и судевање н енглеске п еавезнич- [кобе иредстража. ке војске- Велика Британнја — Извесни соаунски листови ннје се очевидно хтела ограни- аигиу, да грчка иогранпчна утврчнтн на своју поморску акцп.ју. /јеа.а нису имала ни један једпнн , којо.м ,је Немачку осудпла на тои, иошто су још аре меац дпна економско псцрпљење, већ је евакуисани по наредби владе. хтела да поетане и енажна су -1 Па руско.не фронту ирема воземна снла. За 20 досадаш - Немцима влада у главном уобињнх месеца рата постпгнут .је!' чоџно жгишје ремеАено с врсменау томе погледу огроман успех. на време слабијом артиљеријском Преко иет милпона енглеских [акцијом. На јерменском фронту! труиа учеству.ју данас у опера- И/ске труие су осујетиле иокугиа) цијама на заиадном фронту, на турасе офанзиве наневгии непријамакедонском бојншту п у Азнји. тељу велике губитке. .1' правцу Те се трупе такмиче својомхра - Мосула Руси наи.редују веома ин-\

брошћу, нздржљивошћу, спремом п опремом са најбољнм француским трупама. Али се влада Велике Британије није ни овим задовољила. Доследна сиојој дввизи да европски мир може бити само последица коначне немачке иропасти,

она Је решила да се потпупо из- ( У

тензнено аретсбн да гуоз неколнко дана одсеку Багдид од 'Гурасе. Енглеске труае наиредују иотискгујуИи 1урке у нереду. — Огорчене борбе настављају се на фронту Бердена ранвијајуби ;; јјсе све иовсл.није ио Фринцузе. Ни сентору Мртвог Човека одбнјени 1 сви пемичкн контринаиади.

једначи са својим Савезницима у !| пааредовање у правцу; ногледу подно.иења жртава. Ради ј! ^омона наставља се усиешно.Ча тога је огромном већином гласо- иет ^следњих дана овде су Нем- 1| ва изгласан закои о оппјхој вој -№ и "*убили иреко Зо.ООО људи. |, ној обавези. Оно, што јепре Па осталом фронту само жцва^ рата сматрао цео свет за апсо- *Р™лери/ска акгџуг. лутну немогућност, сад је ствар* Аустргуаш сфанзива на та- ј ност. Велика Британија, владар \ли)анском фронту асиустила ? е ка мора и океана постала је и

снажна сувоземна сила. Нови енглески закон је у дбоструком погледу од недогледног

знатно. Талггјаии су усие.т да, иоврате веИи део евакуисаних ио- '\ ложаја и одбијају псве неарија■ Ј тељске нипаде усиесино. - У поморсиој акидји иослед

значаЈа. И>и».е се најире мани-1 ш - е ж6емж ' ш тф)ан фестуЈе несаломљива ноља Енгле-1 . ()ога г ај ске за дефинитивним поразом Не- _ ■чачке, а потом борбени фронтови

У.

Срби и Французи Ириликом пОласка б бвтаљОиа ал1 ШСКПХ лосаца са Крфа, чпји се гарШкјОп пала.ш у једпој нарошп наше облчстп, генерал штабин пуковник Б. Терзнћ, српскп министар војни, аахвалпо ,је преко генерала Моидсзнра, шефз франц. мнснје код српске војске,! 1 ■ у џ и.ме своје земл.е, ловцнма тога ба талтОна следеНам гшОмом: „Ва врсдс борављењд на Крфу, ловци су тога бата.Бона сво.јом прекомерном оданошЕу задобпдп срца српскнх|| војппкг п њиховнх шефопч. Бата.-вонЈ: је прпмио срнске војпике у моменту 1 њихових највеБнх мука које су следо вале тешком повлачењу. Ловцп су пре посили у својпм рукама српске пзпе Ј могле п полумртве војнпке не бојећц : !се заразнпх болеСтп п дввалн су им|| свој део хлеба. Част мн ,је да у име, српске војске нзјавим нскрвну захвал- |ј ност г. г. офпцирнма, нодофнцпрп.ма ц! во.јнпцпма б батаљоиа алиискпх ловаца, с молбо.ч да пм то саоиштите 11 . 11). Кралт. Впсочанство 11рестолОпа- ј следппк Алексаидлр хтсо је да јошје-Ј, дап пут сбпђе батал.оц кад је у сгроју. За време те цер'моиије прпкачио је више во.јнпчких декорацнја официрнма, подОфицпрпма и војнпцпма тога батал.она. Немачне интриге Од почетка рата Немачка није ирестајала да интрпгнра и клевета Савезнике. У томе циљу,' као што је познато она је орга-, низовала по целом свету пропагаиду, која није у сво.ме радуЈ бирала средства. 11озната су г и|| сувшпе многобројпа подла дела немачкпх агенага у неутралнимЈ државама. !1 ако јој ова пропаганда није ништа користила Не-;! мачка се н дал.е п.оме служила,!! па то чпни и данас! Нре неколико дана изишла је ј из штамие књига неког Швеђа-ј| нпна по имеиу Клиига са насловом »Француске мере против за-|) разних болести.« 1 Во.ј је циљ да| покаже, како је Француска ане! Немачка прнпремила н изазвала!! европски рат!! Да једипствене бестидности! То Клинг доказу.је једним »непобитним и очигледним доказом« што су француске власги у марту 1914., дакле пре по-|[ четка рата увеле пелцовање вој-| ника против тифуса. »Келнскеј новине« позивајући се на овогј! »писца« гледају у овом пелцова-ј! гву француских војника очевидан'1

доказ, да је раг оојављен оар шест месеца раније него што је избио. Ето, чиме се све служи немачка пропаганда немоћна да исправни.м и поштеним начином ма шта постигне'

Преглед грчке штампе Солунске с,у новине допеле овај познв на митинг: «Гр’ађ«ни, Вн знДте шта с<‘ дешава од извесног времена на једно.м дблу наше граннце. Сво становннштво овпх крајева разбегло се. Грци, наша браћа, који су тамо осгали, хапсе се. Неке чак Бугарн одвСдоше на своје земљиште. Ови пековнн непријатељи н-ашег народа одведоше неки дан н нашег великог патриоту нгумана манастира ОшјанскОг Онога истога који је се с намн борао против бугарског јарма. П не знамо шта је било с њиме. Вековнп непријател.и нашег народа настављају евоје кобно дело. И као да нм то нвје било доста, опи су јуче заузели ц утврђења Рупел Ји Драготин; они су шта више заузеди и околвну Демир - Хисара и ностали гоеподари нута у Петочну Маћедонију да би ту наставпли своје мрско дело и да доврше иовоље које нису могли извршити нре трп године.Ј Граћани, Онасност за Отаџбину у опште и за Маћедонију ведпка је. Желимо та сазнамо намере владпне, адн она ћути. Тражимо да се спречи бугарски упад, а као одговор добијамо предају грчкцх утврђења бугарској војсци. Грађани, Онасност од заузећа овпх утврђења од етране Бугара тако је велпка са гледишта оиштег и иосебног, да народ маћедонски не еме нропустити овај догађај а да не нротествује иротив др.жања одговорних чинилаца. Опасност је на пашпм вратцма, и нре него што стигне да нас удави, дужност је сваког Маћедоипа не да бежи него да се браии као што се он уме бранитп. Грађани. Парод маћедоиски треба да се и« скули данас да би сам одлучпо шта има да се ради. У том циљу, позе» вамо вас да дођето данас у 10 и ио часова у цркву свете Со'>ије где ће бити одржан један протестнн митинг. Отаџбина, грађани, и нарочпго Маћедопија, налазе се у највећој опасности; Одбор за митицг: Иредседнпци еснафа и удружења, директори новпна", Пол-ЛуЈ.