Велика Србија

БР. 40.

СОЛУН, ПЕТАК 20. МАјА 1916.

ГОД. 1.

■ШК1

сРБии

ПГЕТПЛА'А иаипси: Месе'Ш ‘1 3 фрмка троиесе .во 9 фраиака. гмдишн.е 36 франака ЦЕМА ОГЛАСИМА : Сптни ог.даси 0 20 фрал. од потигног реди, ввки тласп по погодби. Новац се подаже државннм к"м еарпчн и диплохатским ааступништаила

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

ЛНСТ ИЗлАЗИ С НАНИ ДАИ 110 110ДНЕ Пиигу слати преко Крал. Срп. Ген. Консулата у Солупу РУКОЦИСН СЕ ПЕ ВРАЂАЈУ Отан редакцнје 29 гие Рго1оше'оп 29 1?а1оп1чне Појединн бројевп се могу добитк т Солуну код агендпје „Друшгва грчке штампо“ ул. 1 ).. :гаротт.жт бр. 5, блвзу главпе поште.

БРОЈ 10 сант.

ПОВОДОЈИ ПРЕДАЈЕ РУПЕ/1А

Патрис« 0 () /л. моја

..На најјачем грчком утврђе- цене са партн.јског гледшпта: н>у, подпгнутоу! протпв Бугара, »Али тсад су Енглези и Фран лепрша се од јуче 6 у 1 арска за- цузп, реГн Ге нам, заузелн Кастава на меето плаво-беле грчке. рабурну и Дова Теие, зашто да Нзмеђу свпх тужних догајђа- не предамо Рупел Бугарп.маУ ја који од годинудана притпс- А затпм, имамо потпис Бугара. кују Грчку, не можемо да на- па можда п Немаца, да Ке нам 1 ,емо жалоснији и кобнпји од вратпти тврђаву«. онога који се десио на грчко- К"ао што смо у почетку наиобугарској гранпцп у петак у менули, заузнмаи.е једног грчког вече. Иео спстем утврђења Ру- утврђеша од стране Б\»гара јепел, којп .је због природне и сте догађај толико независан, да техннчке утврђеностп правп се ни с каквим другим г.тедиштем кључ за грчку МаКедонију, пре- ме сме доводити у везу, нпти га дат ,је Бугарпма без борбе од је могућно бранити ма каквим стране његова гарнпзона. трећим силогизмом. Али кад има Природа овога догађаја н међу на.ма Грка који све своде наш положај ирема н>ему, нас на партиску борбу, и који се као I рка н једпно као Грка, теше због удвојења Бугарске гоналаже нам да га јасно одво- ворећп да се бар тиме спречава!! јпмо од опште полптике грчке силазак Русије на Јегејско море, државе према паневропском ра- принуђенн смо напоменутм да ту н од ма каквог довођења је споразум од пре три месеца љегова у везу са унутрашњом између Грчке и Анганте предполптичком борбом у ово.ј зем- виђао случај упада Гермапо Буљи. Заузеће од стране Бугара гара иа грчко земљшцте да би најважнпјег система утврђеља се ударнли са Савезницима. Али на грчко-бугарско.ј граници је- се никако није нредвидело да ће сте за Грчку догађај потпуно Грчка, ире него што борб * посганезавпеан са гледпшта и војног, оишта , с.несгитн Вугаре у пајн иолмтнчког, и нацноналног. главкијем утврђењу на грапгмџ не Букурешкпм уговором, нагш- Д г > с њсга напауиу него да. се у саним крвљу 10.000 Грка ко- њему бране. лико је тачно пало у другом Ако су нам Англо-Французи ооалканском рату, 1 рчка је, сем 5 ећали повратак утврђења која маћедонских чпсто грчкпх кра- С у заузели, ко нам обећава да ева, добила и I раницу природ- налг поврати оно које је мредато но утврђену за заштиту сво.јих Бугарима? Да ли потпис бугарновнх тековпна. А ириродна ског пуковника, дат грчко.м офиодбрана иове I раннце опла је ц И ру> Цди зар она Немачка, чиодмах појачана техничким утвр-јј и потписи на међународним уђењима за коЈа с\ потрошене говорима немају никаквог ауточптаве десетпне мнлиона зноја т оритега? Лли посебице Немачка Iрчкога народа не МО же нама давати уверавања Од овнх утврђења, најважни- када је могућно да је сутра Бу/п груиа <Ј1 >ј< оиа ирвдата /е бен гари напусте и да приђу Спорапорое Бугарнма. По наредби грч- зуму. Не може.чо замислити да ке владе, бугарска .је војскајима правих I рка међу нама копостала господар .једног утвр- ји би били толико заслепл.ени ђења којн је био намењен да да ће они Бугари које је крал, иослужн протнв Бугара, н за! Константин пред Европоц назвао једаи дан огнргтнс <:у -неирија-чудов-ншти у људском облггку V тељу тајне целокуине грчке во/меј! наследнгш неир--јат(лммп Грчке'-, одбрпне. Дело два рата; стање да ће нам тм Бугари вратити створено једним основним уго- стритегиски кључ Мобедонкје који пором; огромнн материјалнн и им је предат по маредби грчке морални трошкови садашњости, |ј владе. најзад предвнђања за будућ- Тражимо да нам се верује да ност, све .је то избрисано жа- у овом тренутку, најтужнијем и лоснп.м и без борбе бегством са најтрагичнијем од свих оних конајважнн.јег грчког бедема у јима је нанту отацбину потчиниМаћедонији. ла једна слепа и несиособна политика, не остаје нам расиоло-

! Не тражимо шГше од в.таде ни ј разлоге за двомесечну мобилизацнјуф нп објашњења з.а трошеп.е милиона, нити поводе за последњч зајам, у часу када предаји највеће маћедонске тврђаве Бугарп.ма сведочи да је све то једна очевидна комедија на рачун Грчке и њенога народа. Ожалошћени смо само, као Грци, II заједно еа ово.м жалошћу, осећамо дубок бол шго у тренутI ку када напрнјатељн Елинизма раде против наше отаџбине вој! но.м акцијом, ми се међусобно борпмо речима, --- онако унраво како су чинм.тм паши трагичнн претци у Византу (Царпграду) док је непрнјатељ био пред враттга.« Пол-Луј. Кроз дога-ђајо — »Фосииге Цајтун<- објавиле ','су чланак угледног немачког генералп Бернхчрдија, у коме овај питужује владу што је <)о сад забуањнвали сваку дисгсусију о ирхљу, шјн Немачки тем-и дл постгпне ратом. Уједно наиада владу, гито не даје. никаквп обја шк.ен.а о иредI лозима мир <. које је чинила. Бура иочигое ! Телегралш из Румунггје са.оаштивоју , да је стуаање Бугара на грч.ко немљиште нзазвало се.лико нгзадовољство. Цела румунска штамаа аротестује једнодушно иро'тив тога. ВеТм број листова ио:шва владу, да у овом тренутку еев, \)једном оиредели своје држанљ. —- Сгггуација на ратним сјјрон' товима у гл впом је нсаромењена. ТЈа Вердену <у сломљени ноои немачки наиадн. На талијанском "фронту одбитени су сск аустријспи наиади у Трентину. На зааадном фронту аокуша.ш су Нем - [] ] 'ира да иредузму офанниву еевпро...псточно од Августенхофа , али су ј 1 ! одмах одбијени; исто тако је иро ! иио иокугиој аугтријске офонзпее у Галнцији, у нр<де.п/ ГљадкогТ, Н< јерменском и азијсгсом , као и на осталггм фронтови.ча н н шга значојније. Р.

савсшшчким везама с Руснјом, јер фактпчно с љОм пе.ма шшпа да дели. Ради Ктласа и Лорена ко.ји постав.т>а,ју Немачку и Француску у пепрпјатељскн нОдожај, ннје опо нужан европски рат. Данашн.п општн рат је поеледица покушаја Кнглеске да створп разне договоре и споразуме у цп.т.у да ос.таби и ооори свог суинрника Немачјку... Чптав рат показује, да Енгтеска игра међу савезвпцима улогу дмктатора. 1Р>ено госгшдство на' мОрвма чини је данае мпОго јачом пред њеннм савезпицнма н»то ти иред Пемачком, с којом |е у борбн. II доиста, ток догађаја у котпко у љима има спора'зу.м нницвјативу, дсказује да у главпом Ештеска црта плановв, и то увек |у том једнном циљу. дабуду пре свега Јоснгурзнн енглески интересн. Све комјилнкацнје у рату наста.ле су нтјвцше ради борбе протнву Еш леске Да ннје !Енглеске, ннтп Америка нити друде 'неутратие државе не бн пмале разлога да се толико туже ца продужсље рата, јер само борба Енглеске с Немачком на мору паралнзује њихову грговшгу. Од држава споразума једина Енглеска држм још непријатеља датоко од својнх крајева, ако се и то не рачуна море. Ретативно оиа је нај. мање иљетовата у рату' Њенн губитцн већп су него :ш код савезника, са.мо у новцу. 11 то нарочито чинида Еиглеска толико настаје да се рат продужн, иадајућн се да 1>е тако створнти повољније услове за мир. Они се владају према догађајима па ће од воље Енглеске пајвнше завпсити, да ли ће се учинптп крај рату раније нли касиије.« Карактернстнчно је да овако о Енглвској пише орган полптнчара који Енглвској дугују пе само васпмтање већ п сам жпвот. I Дани чезнућа г, есме ван Отаџбине —

Гешов о Енглеокој — 1 ■" ' I Под насловом »Епглеска у рату* пшпе ГешопљРв „Мир“ (26. IV). Сада је всћ ]"асветл>ено, да разлог, којн је! довсо до рата треба да се тражп у настојап.у Енглеске да сПчува своје господарство па водн, на мору поке-:

Познајемо одговор ОНИХ који | литика, не остаје нам располо- анима. Мемачка је дуго гледала да' осећају нотребу да све радњеЈжења за контролу и за критику. живи у миру п љубави, па чак п у

X. У санку сам жудно гледо, Пред нконом како клеца; Ах, јединче моје чедо II молитву болно јеца... Клечи, јечи, сузе роси 0 , сироче како пати; Ба свог оца милост проси, А матп га сузом прати... * * Сазнајемо, да извесни продавци продају »Велику Србију« по 15 лепта. Обраћамо пажњу читалачкој публици,да наш лист стаје сагпо 10 лепта.