Велика Србија

ГОД. 1

БР. 41.

СОЛУН, ПЕТАК 20. .МАЈА 1916.

ВЕЛИКА

Ј1РЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 фравка тромесе .но 9 Франака. гидпшн.е 36 фрапака ЦЕЛА ОГЛАСИМА : Свгни ог-ааси 0 20 фран. од петитног редк, већа огласв по погодбп. 11овап сс полаже дра:авнни комесарввл н днпломатскп)! ааотупништзвна.

ЛИСТ ИЗлАЗИ ОНАјСИ ДАИ 110 110 Г 1НЕ Пошту елати преко Крад, Срп. Геп. Конеулата у Солупу РУКОДЛСИ СЕ НЕ ВРА НАЈУ Стан редакције 29 г«о РТо1ош^оп 29 На1оп!<1«е

ПоједшцЈ бројови с** могу добити т Солуну код шгепдије „Друштва грчк*е штампе* 4 ул. лгарохтону бр. 5, близу главие поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј0ВАН08ИЋ

БРОЈ 10 сант.

НЕМАЧКЕ НОВЕ К0/10НИЈЕ

1. Аустро угарска Не може се ре+ш, да је Немачка данас оез колопн.ја. 11згубмвши своје колоније ван Европе, она је стекла нове у Еврошт. То су земље њеннх савезница, у ко.јпма она дааас госнодари жарећн н палећп како јо.ј је вота. Иемачкој, одсеченоЈ од светског саобраћаја, а у рату са мпогобројним протнвннцима потребнп су билп иовн нзвори како у жпвој снази тако н у животннм нампрницама. 11 она је. да бм себи продужпла живот за извесно време нашла у неколмко резерве у државама сво.јпх савезника. Аустро-Угарска јо.ј ,је од са-

прваци оачени у тамнице, а становништво осуДено на још већу експлоатацију. 11сто тако су прошле и остале словенске :;емље Аустроугарске. Огроман орој угледних ирвака Босне, Херцеговине, Хрватске, Далмације, Словеиачке труне и даиас ио казаматима чекајући лучу слоболе од своје браће Срба. Побуннли су се најзад и сами Немцн и Мауари, познати угњетачи словенских елемената Двојне Моиархије. Први су се задовољили отворепим негодовањом и протестима путем штампе, други су отиШли и даље. У маџарском парламенту дошло је до бурних седница, на којима је тражено од владе да их заштити од немачког те-

рора. оахтевано |е да се иоведе мог почетка рата оила у рука- ћ X- 1 . ,, л - , , |:оороа нротив германизаци|е Мама. д право, хабзоуршка ашнар- 1 г 1 Ј

хпја послужпла ј е као средство немачким пангерманпстима, да пзазову европскн рат. Немачка ,је сво.ј план изводпла смшпљено II вешто. Требало је иајпре

џарске, па чак и да се заорапи излажен.е једног немачког ревиа у Будимиешти. Ово огорчење народа Аустроугарске расте сваким даном све

| већма и може врло лако ускоро узети у сво|е руке во ну власт ; : ' • Ј 1 ■ довести до револуције. и потом приступптн немилосрд-! Т( - г • гп • ; Карактеристично ]е мепутим, но| експлоатацтци. Га чпн пз- ' г ■ Ј , и ;|да су и сами влада1у1ди кругови вршен 1в након сломљених ау- Ј ЈЈ X- г , на челу са царским домом Хаозстри ских офанзпва иротив Ср- Х Ј ' - I оурговаца нерасположени поема ои)е л потпуног пораза на рус- тт ,, ' ,, |! пемцима. 1Бима ни)е никако ираком фронту- Немачки генералг ' - , 1 во, што су сва њихова права даштао е тада узео у сво)е руке Ј . 1 Ј * нас у рукама кашера Биљема. команду над аустро-угарским ,, Ј г - . Ј 1 ■ Нозната ]е традициопилна мртрунама, а но том се прпступило , X жн,а измећу Хаозоурговаца и Хоузурпирању цпвилне власти. 1 . Ј ‘■ \ ■ хеицолерна, ко]а ]е довела до Аустро-л гарска, потпуно у ру- ; . , - Ј . ' то рата пзмеђу ооеју држава !80(>.

кама Немачке иије могладава тп отпора, и убрзо ј8 постала

јјгодиие. Ј Јарски хабзбургаки дом, најстарији у Европи држи и давазална дг>жава, односно коло- 1 Ј ' Ј Ј 1 1 тт , нас, да круна немачког царства Немачкп чпнов-Х Ј г .јЈедпно њему прниада и гледа у кајзеру Пнл.ему узурпатора императорског положаја. Панас се циљу контролпсања л реквпри- У _ Ј , I, трагедија Хабзбурговаца већ при>Л води крају. Фраља Јосиф наследведен ]е драконски режпм, ко]и . ' - • * . , Ј - јник ]едие од на моћни их држафводп до велн- Ј Ј -

шпа немачка. ници н агентп пренлавилн су тада земље Двојне Монархмје у циљу контро.чпсања п рекв рања жнвотнпх нампрнпца,

стаиопшшЈТВО ког огорчења немачкн комесаријат, који сво је органе има по цело.ј монар хИјН. гБегова ,је власт неогранпчена. Овакав режим довео је становништво Аустроугарске у критичан положај. Бећ упропашћено; 111 > с Ј Ј " , ћење И ое.ч средстава оно )епринуђе- ;

,, пва у Гљропи постао Је вазал .\ол Бечу заседава Ј 1 ^ хенцолериа, а негда силна Ааозј буршка монархија, поставши немачком колонијом изгубила ,је саг, зиачај *и престиж. Она је данас само сенка пегдашње моћи и' славе, а у блиској буд_ућности, када се изврши ослобоњених потлачених народа

Ц0'

! црипадаће само прошлости као

НО да се свошх насупших , - 1 тт историска успомена. треоа дишава за рачун Немаца.н —дНезадовољство и револти избили Сазнајегло, да извесни проСу на свс стране. Чеси су на ДЗВЦИ продају »Велику Србију« зборовима јавно устали пр.отив по 15 лепта. Обраћамо пажљу

тираније својих вековних непри-

читалачкој публици, да наш лист

јатеља Немаца. Зато су њиховиј стаје самч 10 лепта.

Бугари у [У1аћедонији Нова разбојншнтва и пљачке. ,,1 пс1г*ре пг1апт“ саопвпава иојединоств о иовим варварствм.ма Бугара у јнст. Ма1н'довпјв ДонОјснмо оно, штоје пајважнпје: „Свуда к.уда Бугари прОлазе остав |л>ају за собом крваве трагове дивљаДптва. ПрОплашено станошплптво бежи у масама пспрсд њпх. Бегунци изДемпр Хнсзра, ТДумаје н околних села сплазе у Серев, где их је досад преко 15.000. Они пролазс улицама готово ио.ту-нИгп, без хлеба н осталнх потреба. Местнв пластп ве зиају шта да раде с нлгма. Наговарају вх, да се прате патраг, али ови нсће пи по коју ЦСпу. У многим местн.ма Бугари су начинпли прзву пустош. Сцене нз 1913. г. обнављају се. Нзјвише је сградало село Џенгели. Сва стока је отета стаповнпцпма. Овчару Ппко.тп Кеају узејто је 400 оваца, Фансидесу 1500, а осталима 45()0. Ухапшен је предсСд |Нпк ошнтнне п одведен у Бугарску. >'чител,ица је .једва умакла, а њен брат покушао је самоубиство. Куће су све опљачкане, а мнОге поплљенб. З г Лехову су се одш рале исте сцене. У мвсту су убијена четирп угледна ■ грађаннна, а ч' твОрица прп бежап.у, па путу. Старцп п жене злоСтављани су. Дво.јица, који су протестовалн у Гбијепи су. Вцше грађана ухапшеноје. Пстп систрм убијања п п.т.ачкања примРнили су Бугари и по осталпм М! стпма' * Слава 15. пош. пука Јуче је 15. пеш- пук прославио своју славу на вео.ча свечан ; начнп. -Многобројни угледни гостјц ме- 1 ђу г којима су били генерали Сарај, Милне, Артаманов, Бојовић || и Москопулос, затим г-1уа Мар- |Ј Јсел Тинер позната француска књижевница и г-ђа Наришкин присустновали су првоме делу | војннчке свечаности, сечењу ко- | лача. 1осте је парочито дирнула почаст 1 со, 1 у је пук одао својпм попжулнм јунацима, чија су и мена била исгшсана на постољу јтједног импровизсваног спомени-п ка, око кога су сс лепршале Савезннчке заставс. 1ј Командант пука изгокорно је Јвојгшцима говор у коме их ,је позвао да се угледају на пример свога патрона »Стевана Синђелића.« Читање телеграма, којим је јј престолонаследник Александар, честитао пуку славу поздрављеј:но је бурним пљескањем. Пре! столонаследник је сећајући се : једреиа, Шапца, Лазаревца, свих I битака 15. цука изразио жељу || да види пук достојан својих па-

трона и > г новим и пооедничким биткама. Пошто су прнсуствовали неколикЈШ српским нграма и одлпчно изведешш гпмнастпчким вежбањима генерали су отпшли, а г-ђе Тинер н кнегпња Наришкин остале су још неко време узевши учешћа у самнм пграма. За све време свирала је одлпчна војна музика 15. пука веома складно. Банкет, приређен под једннм хладњаком и многе разноврсне игре н забаве завршиле су ову ретку свечаност. ДОБРО НАМ ДОШЛИ Српским херо.јима Добро нам дошјн , витезовп едавни. Којп пгиром света пронесте нам елаву И постадосте на дадеко звани Са евојих дела за елободу праву. Отаџбина пала, у страху и тузи Нестрпљпво чека да јој сунце гране Похптајте, браћо, похитајте, друзи. Да лечите отаџбипп ране. И да покажете дпн душманину јавно Да Србиц још жшш п да му је драго Да слободу увек погпнути славно Јер то је љегово најмилије благо. Дсбро нам дош.ш. паша браћо драга, Добро нам дошао, о паш мпли роде. Но.моћу Божјом сломићете врага 11 Срби ће опет доћп до слободе. Сетнте се Лазе, што за Српство страда, Сетпте се Југа н његових тића, Сетите се Марка од Прилепа града И његовог побре Милош Обилнћа. Сетвте ее даље Иве и Топлице, Сетите се Муснћа Степана, Сетите се, браћо. Реље Крилатице И јувака Страхинића бана. Сетите се Вожда и његових тића И Рајвћа гато пам пример даде, Сетите се, браћо, Стеве Сивђелића И весмртног Вељка, којп храбро паде. Сетите се од Ноћаја Змаја II Курсуле што делп мегдаве. Буљубаше Зеке из босанскот краја 11 страшног Главаша од хајдучке стране. Сва хероји беху, свн су оилп лавн, Сви су на бојишту за слободу па.ш. I! данас се пева о њиховој слави. Коју су нам. браћо. у амаает дали. Чувајмо аманет п о највеће благо, Буднмо потомци доетојпи иредака 11 за отаџбину жртвујмо се драто, Јер мајка Србија ва нас жељно чека. Добро пам дошла, ваша браћо драга. Добро пам дошао, о наш мили роде. Помоћу Божјом сломићете врага. И Срби ће опет доћп до слободе.