Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

БРОЈ 43

чиновник којн зна грчки прнмаЈу се само телеграмн на француском језнку. ЧинОвници префекгуре п царинар-

мере аредузете у циљу осигурања савесне и там.не контроле полиције, царинпрницч. саобраИаја и да

нице остали су исти, а њихов рад је тиме нигита ни/е иромењено у ад

само подвргаут контролн. Македонске железнпце пак сад су потпуно у рука.ма Савезннка. Коминике генерала Сараја Јуче је генерал Сарај дао представницима солунске штампе следе+>у изјаву: Генерал Сарај извештавојуКи о

министративноЈ и војној организа цији грчке Македоније. Од момента стуиањч Иугара на грчко земљгчите, ова је контрола била неоаходно погребна с оози ром на саоагитења , која неаријатељу чине а.гаКени агенти.

којих су две, изгледа, биле »Дерфдин- Цмало сматрати као јунгаи центар куд. гер» и »Луцов«, једна је бачепа у вазДух ј!туре. Ново ослобођене српске обда. а друга тешко повређена н избачена јсти су пуне стародревних историј.

нз борбе. Трећа Је јако оштећена. Једна лака крстарцца и шест детроа јера су потопљени и две друге крста рице, видело се, да су избачвне нз борбе. Доцннје смо приметили да су друге трн оклошваче погођене више пута и да су озбиљно оштећене. Сем овнх један је сумарен набодеи и потопљен.

Епилог Гучерашњи догађајп, као шго се објави оасадног стања генерала. впди, прошли су потпуно на миру. Москоаулоса и солунског ирефекта Приправпост Савезннка трајала је цеобавестио их је, да је тџ мера до по подне, к а о и целе ноћи. По тро-|: р. Доктор Одпзон, секретар мин. диктована једино обзирима чисто тоарима су се ноћае могле у мра- му НИ ц И је у Енглеској '>ао војничког реда и да тиме нигига ку назретп гомилпце силуета франни/е аромењепо односно арограма цуских војнпка, крји су иза пушака свечаности у част грчког краља. !'сложених у куне седели п дремали Уједно )е генерал изјавио иред док Ј'е ситна киша роспла нрашњаве ставницима овд. штамие да су пее солунске улице.

СА РАТНЦХ »рРОНТОВА

у Енглеској. Гранате ц топовн израђују се у свима фабрикама па шта више п у посластичарским фабрнкама. Пзвесне мапифактурне фабрике које!: прошле годнис ш су нзрађивале муни-

ских ус.номепа наших славних царева и ираљева ксЈ'е Је требало проваКв, исиитати п објаснитн. Гојко није жално труда н времена да дође до повољног резултата. Али политички до гађаји кој’и су ускоро настунилп нису дозволила да ее осгваре идеалне мцсди овог младог човека. Рат са Аустрцјом разЈ’урн цео колегијум које куда, а ненрежвљени Гојко са усхићењем и великим полетом оде да се ставц на чело својпх вој'нпкн које је до посдедњег часа водио из победе у по. беду Алп Ђаја не само да је и овде је врло ин-| , , Ј г . ||Задобио љубав и поштовање својих колега него и својих ћака. II ако нвје саставио ни две године јавнога рада, јер нрплике наше мпле земље насу допустиле, ипак је мд а ди Гојко, као ретво који, показао велике

Званични коминикеи

; , • ,, ! диспозици је, било за интелектуално циЈу — израђуЈе Је сада- Количина ■' ’ граната која се израђује је 1б пута усавршавање, било за усавршавање '' I п . |! историје. средње-школске наставе, које већа него прошле године. I. Аднзон, ■ с ј е ј „ |га велнчају и са којима 1 е импоно!|услед велике потребе мунициЈе, кОЈа _ Ј ~ Ј _ Ј _ ацсолутно мора да се нзвршп, раде-1

јјвао свима онима који су билп с њим

Солун, 22. маја. дру док не дођу велике енглеске је-ц - - • - • ■■ , у компдекту. Неири јатељ је јуче јако бомбар -1 динице; о в о су заиста цаскоро стпгле|јР и Ц н ће имати 2—3 дана одмора за ]| Као војмик п офпцир иеврежаљени довао француске аоложаје. Било\'п задале су тешке ране целокупној врвме Д в °м ес ечн°г рада. Сада Ј е сма , Ђаја је ретке снособности. Прекомерје неколико сукоба између аатро- јнемачкој флоти, ко.ја је утекла П о!' љивањв изрзђпвања граната а ПС олут-|! на љубав П р е ма неослобођеној браћп ла и извидница. подне у своја пристаништа. цо иемо 1 .|ће. |! у турскоЈ* царовини који сугорко сноПутници гсо)и су стигли из Ру- У среду сукобнли смо се са иенри-ј|,—. 1|Г т в , л силп јарам турских изелица, убеђен ае.га аричају , да се између тоаова јатвљем код јитландске обале, Већина у 1

који су у тврђави, налазе два нпј- • лађа кОЈ'е су примиле први пепрпјаве/га бугарска тоиа. Ово је илен \ тељски удар биле су поглавпто ратне из рата између 1>угара и Грка. крстарице, неколцко лаких и четпрп Једна ескадрила франИј. аеро- \ брце крсгарцце. Ове С у лађе претрцеилана бомоардовала је неприја- \ Т ешке губитке. Немачка Ј>лота котељске аоложаје о,со Дојрана. ристе ћп се мраком који је падао И3 бегла је продужења сукоба са иашим главним снагама. Мало после појаве

наших великих Једшгаца иепрпЈатвл. се повуче у своја пристанншта ипак

Парпз, 22. маја. Јуриши у густим колонама, које су Немци аредузели аре 5 дана иродужују се. Две и ио дивизије Ј| 1 ' . .1 претрпевши озопљне гублтке, су гуче извршиле /едан врло гак\> тт , • Наши су губптцв: I атне крстарице: наиад у ирисустеу каЈзера , на иоло- 1 1 жоје код Шатанкура и Мор-т-ома,

Новембра месеца прошле године подлегао је кобној болестн тнфусу у леденоЈ - Албанијн у варошн Каваји наш искренп, интелпгентни и храбрп друг п прпјатељ, Гојко Ђаја, суплвнт скопљанске гимназије п резервни капетан друге класе. Неумптна судбина је х Т ела да се угасп жнвот, и то у најжа | лоснцјпм прнликама, једног всома енергичиог просветног радника. Али успомена коју .је младн ГојкО умео да ство

»Кин Мари к , „Ендефатигабл", „Цн Р п остаје ц остаће код свакога који венсибл*'; крстарпце »Дефанс» п «Блок ј е и0ле био с њим У Додиру. Као сту Пренс“ торпиљиране су. .,Вернор‘* као дент на Универаитету он је умео сво врше пааал Немци су тукаи ио- «*«»*• реморгараЕ јв време., - 1 «" „„телигенцијо,, ‘ ’ ^ " п оштроумношћу да придобиЈв поштоСем тога изгубили смо детроајере: 8ање н љ У бав сво Ј нх «РУ г0ва и И Р°' »Типерари", „Турбулент", „Фортуна 14 , Ф ес0 Р а -

желеКи да се освете за аоследње своје неусиехе. Пре него што из врше нааад Немци су тукли ис ложоје артиљеријом 22 сата. Ге- па га је нотом поеада нанустпла. нерал Фалкенхајн наредио је сви-

ма командантима јединица да се не обзиру на губитке и заузму ао требне иоложаје.. 7 а је наредба'вих шес-т малпх лађа ј'ош није оце. нађена код заробљеника. Главни њееа. Бн једна наша оклопњача ни наиор неиргсЈатеља ;е да заузме ј е потопљена. Непрпјатељскп гјбитсело Флери. Борба и даље трауе ца су озбпљпи. Сигурво је потонљена крилима. Пемолки напади код , на једиа ратна крстарица, а друга шуме Шофура мајура. Тијо -!, ј е д ва озбиљпо оштећена. мони и тврђаве Во а са свим су Наши детроајера СЈ торциљирали иропали, Били су ириморани да \ - оклопшачу док се борба цоди . се врате у њихове ровове ггзгубив- I „ , „ п л , с и г а ;, Ла ноћу. Две лаке крстарице су избаши велики део ефектива. ! , , н Ј I чене пз борбе и веровдтно нотонуле. Тачан број неиријатељских детроајера избачених из борбе не зна се тачно, алп мора бити врло велики. После овог извештаја енглески адјмиралитет нримно Ј'е од главног којманданта следеће пакнадве ноједи|ности: иотврђујемо да целокупан наш губитак у детроајерпма износи осам. I Сад је могуће да се приближпо утјврде непријатељски губитци. Од нанада паших детроајера један је дреднот, тииа „Кајзер“ бачен у ваздух, вероватно је да је још један дреднот исте класе потонуо од наше ватре. Од три- ратне немачке крстарпце од

Енглеска победа на гиору Лондон, 22. маја. Енглеска флота одавно већ чека да нвмачку флоту сусретне негде и примора је даприми борбу коју оваревно сно избегава. 18. ов. м. енглеска флота састављена Од лаких крстарица сусрелн Ј‘е код јитландске обале немачку ескадру састављену поглавито од ве ликих јединица међу којима је било и више дреднота. Енглези нису хтели да пропусте ову прилику а да не нападну Немце, који врло ретко смеју да изиђу из Кила. Стога крстарице заподену борбу у циљу да зацрже немачку еска-

Старовавк" п ,,Ардент“. Оштета о- Диспозпције за интелектуално лнчно усавршавање учиниле су да је покојни |Гојко неуморно радио. Али како је двегова кОнцепција мпсли захтевала тачност т. ј' за свакп ефекаттражила и узрок он је морао много да мпсли и кад када да се повинуЈ’е саветима и објашњвњима искуснпјпх и културни јих људи његове струке По прпродп дружзљубљив железнн је Гојко желео да се креће у друштву пнтелектуалаца где је увек могао н старао да искористи знање прпсутних. Он се свесно јдржао принципа да се чОвек у кругу културних људп усавршава. У школи је не мање пОказао задовОљавајуће успех. Иепријатељ догматике, он јетежио да развије и усаврши разум дечјп и улије практичан и кормстан метод рада. Са оваквим је дисиозицијама и особпиама дошао млади Ђаја, посде Валканских ратова за суилента скопске гимназије, где сам га први пут упознао. Идеалан гест наших надлежних да упуте накву једну интелектуадну снагу у Сконље које се и-

да тамо дишу чисто српске душе, узбуђивала је његова осећања и очеличавала његово јуначко срце. Куцнуо Ј - е био час да се тај терет баци под воге и наш је Гојко као див летео са својии воЈ'ниаима из окршаја у окршај, да нокаже нострадалом народу да још има некога који за њих мисли п дела. Његово Ј’е Ј'унаштво и. иожртвовање привукло пажњу његовпх надлежнпх који се нису нп тренутка устручавали да га унапреде п одликују великпм орденом Кара-Ђорђеве звезде с мачевима. Али малена Србија наЈ'е остала дуго на миру. Непријатељи који су јој завидели за стечену славу на Куманову и Брегалаицп нису дали да ужива плод њенпх победа. Прилике су захтевале да се Гојко стави поново на чело своје једввице. У великим окршајпма са неприЈ'атељем, он је био ногођен у руку п онеспособљен за даљу команду. Случај је гако хтео да млади Гојко дође на лечење у болницу у чиј’ој је згради цре неколико месеца оппЈ'ао младе духове патриогизмом и развијао српску нацвоналну свест. Лекари су употребшш сву своју науку да му спасу руку али је на жалост фаличност морала настунити. Нвје му рана пн зараела он Ј'е поново одјурио да бодрп и чедичи своје еоколове против врвног непријатеља. Кад је малена алп дпвовска Србија почела да се повсја од издајничког ударца с леђа — мдадв Гојко је показао сзу своју храброст код Велеса, па Бабуни, код Гостпвара, Кпчева, не дајући Бугарпма да галопирајућим маршем уђу у земљу која ј.е крваво стечена. II ако делвкатан, нежан спн господске ф>амплвје, незаборављени се је Гојко борио са огромним тешкоћама које су неминовно морале настунигп. Н ако пзнемогао, он је јуначки, само да не бв