Велика Србија
БР. 47.
СОЛУН, ПЕТАК -27. МАЈА 1916
ГОД. 1.
ВЕЛИКА
СРБИЈА
НРЕТИЛА'- А ИЗНОСИ: Месечн ч 3 франка тромосе\В'> 9 франака, годишн.е 36 фрниака цк:;а огласима .Смтнв ог.часи 0 20 фран. од иетитног реда. ве)>в огласв но ногодбв. Новац се полаже дра:авннм комссарича н дилло*гатским заступништвима.
ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОДНЕ Пошту слати нреко Крал, Срп. Ген. Консулата у Солуну РУК01ШСИ СЕ НЕ ВРАВАЈУ Став редакције Коломбо улица бр. 33 8а)оп1цов
5ЕВ131Е
Поједини .бројеви се могу добиги у Солуну код агенције .Друштва грчке штампе“ ул. Г>_, лтироттону 6р. 5, блиау главне поште.
БР01 10 сант.
Директор А. ЈОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
МН Ч БУГАРЦ
да су нам Бугари браћа и по крви и по језику, по вери и по обичајима. II требало је да их видимо пред Једреном, да их проучимо на Брегалници, и да их схватимо данас, када су у друштву Германаца разапели нашу
+ ЛОРД КИЧЕНЕР
отацбину, и тек онда да створи- ј Хриетов посветио једну песму чо правилан суд о њима, о њи- ј своме народу са насловом Г>у<аро ховој души и карактеру. Бугари су дошли на Балкан 679 године, дакле ми смо са њи.ча у суседству нешто више од 1200 година. .ГБихов признати научник Мар.ин Дринов овако их описује: Бугари су једно татарско племе, које припада монголској раси, а из групе турско уралске заједнице. Били су сурови, дин.т.и и крвожедни. Иису имали сталне куће, пошто су се често сбљакали. Главе су бријали, остављали су на темену дугачак перчин, око главе су за" вијали чалму. Носили су широке шалваре, ноге су завијали у пресној кожи, јер нису знали да праве опанке, Месо су јели живо, али би га претходно оставили испод коњског седла да омекша. /Кене су се завијале у чаршаве и покривали сво.ја лица пред људи.ма. За време рата су били сурови и вео.ма дивљи. А грчки писци тврде да су непријатељске заробл.енике живе снаљивали на ло.чачи или метали на најстраш-
Немачко понашање Мзгледа да Иемци чине све што могу само да оетаве једну одвратну усномену у Белгији. Сваког дана се деси по какво ново дело бруталноети Пре неколико дана за мало што није дошло до крви у области Брижа испред логора руских заробњеника. Ови јадници, нриморани да врше врло тешке радове, добијају врло хрђаву храну. Жене са села, која су у непосредној близини логора. уобичајиле су биле да овим јадницима нешто донесу за јело. То се нпје донало једном официру који је бно на служби и хтео да на бруталан начин разјури ове жене. Али како оне иочеше да протествују против таквог понашања он се латио оружја. Многе од жена новикаше на фламанскв: „пуцајте, подлаци, нуцајте». Официр дође мало к себи п задовољи се да их разјури кундаком. Последикоме појмл.иве речн истог песни- пзазову рат између ове п Енглеске ца 0в01 инцидента била је, да је сга-
| ничку карнеру отпочеоЈе као добро!вОл,ац у француској војсци 1871. го!дине, борећи се против нобуњегшка у 1 БугарСКИ нарОД. ]ЈбК/,аво ЈЈу/ари свнма натурише њи- јужио.м Алжиру. Потом је прешао у Бугари су наши суседи одавна. ,ј- гово уме > а сви и Р"мише словен- Јфранцуску, где се борио на Ло а ри и Са њима смо столећима водили! ол ‘ и Ј е! * ик - 1 ако постаде један нов прн одбрани Париза. Г1о свршетку уза.јамну борбу, јер је њихов за-|ј бушрски народ^ који је при.мио од ) рата вратио се у службу енглескевој вбјевачкм карактер вазда био у|,Словена језик и обичаје, од I р- ске и нослат је одмах у Пндију подкоопреку са нашом народном иде- 1<:а хришЈчанство. од 1 рачана лу- манД у л орда Робертса. јом о уједињењу срнскога иаро- ^ кавство, од Кумана вероло.мство Тада је био нрост официр. Али љеда. Па ипак ми смо их веома ма- ј и ОД 1 1ечењеза суровост, иначејгова кариера нагло напредује. Када ло познавали, управо и код нас| саЈШ С У били див.љи, подмукли, има л.уди који одлично познају 1 склони сваком злочнну, крвожедњихов историски и садањи мен- [ ни , У крви им је ,'рођена пљачталитет, али је веКина вазда и- , ка ‘ што их Ј е ваз Д а гонило за шла за онима, који су тврдили освојењем туђих области.
су Енглези хтели загоенодарити Мисиро.ч, Лорд Киченер био је у броју оннх, који су створили симнатије код становвшптва ирема Великој Британији. Његовим админисгративним н
Ето, то 1е данас прави Бугар колонизаторским снособностима дуски народ који се и по души гује Мисир велики део своје среће и и по физичкој организацији у свога нанретка. За време нобуне дерсвему битно разликује од на- ! вигпа у Мисиру, Киченер је руководио оиерацијама на фронту Нил Ундурман и нацео им страшан пораз, који му је донео титулу баронега. Приликом афере Фахода, када су интриге Немачке нрогивне продирању
шег народа. И због тога никога не треба да изненађу.је факт, што је бугарски песник Кирил
Гатарима. тако исто биће сва- Француске у исг. Африку хтеле да
новништву било забрањено да излази иосле 6 сати у вече.
ка, који ,|е казао нре годнну дана: 1 приномогла је много и хладнокрвност '/ а сам Гу/аро I атар, презирем ј^ Киченерова те је тај сукоб избегнут. Словене. са којима немамо ми ни- Мало за тим избио је бурски раг у чега заједничког , и кад бих оао Јуншој Африци. Против Бура, веома уверен да у лгојим жилама има окретних н јуначних не номоже нни каа словенске крви, уа оах аре- шта сгара војва тактика Редверс Бесекао те жиле да и то истече .. \д„ И |, тт( , ч РТТ „„ а р„, г „ н „ лера, Аамилгона, дхетз енд, 1 агана, ПрплнкОм пОвлачења паше војске Овчепол,сни. па чак и операције лорда Робергса П реко албанских беспутних гудура и донеше еамо унеколико уснеха. Ки- кршева, сав ратни материјал н оруђа, ченер употреби нову тактику и са к оја нису могла бити пренесена, уни-
Слике из рата Његов друг —
Ућренчом и неким млађи.м генералима нагна Буре да иоложе оружје. Овај
штавана су. Између осталога издата је наредба у Н. да се и цела батерн-
Један телвграм, присиео јуче по подне нз Лондона саопштава нам тра Ј великн успех донесе Кпчснеру тцгулу ја брзометних топова уништи гичну смрт лорда Киченера. Биро лон | л °РА а и В Р Х0ВН У К0Ман ДУ иал бри- Кад је приступљено овом послу и
донске штампе објавио је, дајекрста рица «Хемп 1 пира», на којој .је лорд Киченер са сво.јим штабом путовао за Руси.ју потопљена западцо од острва Оркада. Рибари, којису са својпх ла ђица моглн видети пропаст крстарпце причају да су се у критичном моменту од брода Одвојиле четирн барке, ко.је ,је одмах ветар дохвагио и оне су се убрзо изГубиле. Свп покушаји,
танским трунама у Пндији. *
да се пронађе којн од надживелих о ннје муке. Овако су изгледалиЈЈстали су безуспешни. први Бугари, када су дошли на|! Неумитна смрт однела је лорда Ки ћалкан. Ови Татари су заузели јченера у тренутку, кад је пшао за Земље између Дунава, I 1скре, 1 Гетршрад да Русијп савезнцчкој н приКалкана и Црнога мора- Ту су ] јатељској одиесе реч евоје земље. Пок. Лорд Киченер има за собо.м једну од пајсјајнијих иојних кариера у Енглеској. Кроз дуги низ од око 45 година учинио је сво.јој земљи небројено услуга пе само на чмсто ратном пољу као одличан официр и војсково ђа већ као и реформатор у колонијама еиглеским. У току целога живота пред очима му је лебдео идеал цивилизације, правде и слободе. Својувој-
Евронскп рат затекао је лорда Киј ченера још свеже и иеуморне енергије. II као инспектор енглоске вој]ске на зап. фронту и као мпнисгар војни учинио је он не само Енглеској веђ и ошптој савезничкој ствари небројено услуга. Он је један од главннх твораца данашње енглеске војске, исто гако један од највећих ноборника оишге војне о б а в е з е,
кад Је ред дошао на други топ,Један војник паца цвлим телом на њега, зарида и стаде га миловати као најдраже биће, тепајући му кроз јецај: •Стари н највернпји друже мој... Сине мој.., одбрано моја!... Сећаш ли се Куманова, Битол.а и Цера?.,. Сећаш ли се Београда и Лесковцаг... Знаш ли како смо тукли иепрнјател.а нашега?... II док си Ти разређпвао густе непрпјатељске редове и гонпо га у паннчио бегство, ,ја сам ти невао песму
загекли неколико словенских! племена, Трачане и велике насеобине . Грка Доцније се доселише у западне крајеве Нугарске још два тагарска плвмена кумани и Печењези , који су у свему били слични Бугарима. Временом се бугарски Татари, Трачани, Кумани, Печењези и Словеки, слише у један народ,
која ире кратког времепа би уза-!»Ој Србнјо, мила мати!... А сад? Зар коњена у Енглеској. У њему енгле- јда ти моја рука убаци бомбу у уста ски иарод губи једног од најистакну- ц да те јапоништим? ...Л1е... никада!“ тијих људи на пољу ]>атне нолитике, И војник окренувши се официру, коме дугује врло мпого не само Енгле* | обрцса сузе рукавом, заузе став мирска већ и њени Савезннци. ко.ји ће и0 и испре.кпданим гласом рече: умети да оччвају усномецу на заслу-|ј „ , ^ * «Ј осподине капетане!... Одричем заге лорда Киченера у евронскоме рату II . п гт ‘ , " \ повест. Немам срца да убп|ем спог Слава лорду Киченеру! . друга, а ви чините своје.“ Свнма се учини да се очи ко.мандирове замаглише и он даде знак руцрм осталпм војннцмма да посао доврше.
Сазнајемо, да извесни лродавци продају »Велику Србију« по 15 лепта. Обраћамо пажњу читалачкој публици, да наш лист стаје само 10 лепта.
в