Велика Србија

БР. 49.

СОЛУН, НКДКЛ.А -29. МА1А 1916.

ГОД. 1.

ВЕЛИКА

СРБИЈА

5Е1ДВ1Е

ЕРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

претнлд .'.А ианоси .• Ко чк ' 3 фрднка Т)'0месе\Н' 9 фрлиака. г. ишн.е 36 ф) *нл 1 к цЕ;;а огласнма Гггке ог. ..си 0 20 фр.чн. од н титв"г ред*. в«К» тЈ|аси п<' когодбв. Новац се полаже државннм к к чариха и диило.татски* засттпниитпина. лист пзлАзи С!;а;;н дан ио подне ■ 1 ч«!ту . атк нрек« Крнд> Срп. Ген Консулата _у СЈолуку ГУКОППСИ СЕ НЕ ВРАТ.АЈУ Сган рсдвкцијв Колоибо улмца Ср 33 К»1опј'|Ов Поједини бро сви се иогу добигн. т Солтну код агеЕтгје „Дј>» - шгв 11 грчке штакпе“ ул. 1\,лгародгоиу бр 5, близу глквие поигге.

БР01 10 сант.

РУСКА ОФАНЗИБА

Одговорнн кругови сматра|у да та обећањанп.је пнтерес Грчке да се уме- Лбог тога мислимо ча Спора-

ша у ова.) рат. II дога1)аЈн ннсу Ол прс четири дана ирсдузели су предзнак једне ошнчс ( авезничсе о- демантовалн ово схватање. Да

1’уси на фропту Галицнје снажпу о фанзиву, која је одмах у своме ночегку круннсана зватвцм усвесима На фровту од Н50 киломегара аустријске су трупе нагнане па вакло и»-[ војске. вдачеље номјго су ва бојном пољу оставиле мво 1 'о хиљада мртвих и ра њених, а у рукама нротивнпковим преко 51.000 заробљевика, ]20 топо

зу.м узимајућн у обзнр олагонаклоњено држање 1'рчке нрема њему неће пропустити а да у-

ва и 120 мшраљеза. г Ј'о је велика и несумљнва нобсда руског оружја, по Декларацпја в.тадина п дпсводом које аселимо да нроговоримо кусија !СОЈа се аоводол! ње разнекодико речи. впла на скупштннско.ј седнпцп

фавзиве. Заго ми гледамо у љој нрви 1 ј е Сс Гр< |1Са сматрају онн симптом скорог евршетка рата. а \ којн су неодговорни умеша- скоро не дигне ванредно строге њеним првим усиесима ночетак ла у борбу нре две године, да- мере ко.је су предузете против дефинитивног слома аустро-пемачке | нас би била сасвим сатрввна. Грчке.« Пол-Ј1уј. !Али нн данас она не моисв да Р 5. Овај чланак, вешто наповеде другу политику нзван писан, полузваничан по тону, репо.титнке неутралности, јер се д ак - у С војој дипломатској уздрни кра.| овог рата не може са- жаности, разумл.нв је сваком рај гледатн, аг и географски је дош- зумном ЧИТ аоцу. Он не може ла у такав положај да личи на значити ништа друго до оно што Iкрпсталну чашу пзмеђу два, че- значм: одобраватве владине по|лична оклопа. литике и неодобравање савезннчких мера. То је једно гледиште,

БЛОКАДА ГРЧКЕ »Неа Алитија-' од 26. маја

Нова руска офанзнва, коју цео са- ОД понедеоника ннсу ЗадовоЉн-

Схватајући тешкоћу свога иоложаја н у пуном сазнању ште-

всзнички сввт позлравља с највсћим ле Си.те из С поразума. Резул- Тс1 1ч0 јс ои претрпела и опасно

одушевљељем дошла је у веома зго тат: наређена трговачка олокалном и повол.ном тренутку. Немачка 1 рчкп.х ирпстаништа од стране савезнпчке флоте. Споразум је, пзгледа, очеки-

гдавна сцага ингажована Је на верденском фронгу, где је неуснех Немне иагнао да ослабе ' источни фронт вао Д а ‘’ е такав 0ит " одговор радп појачаља занадног. Али борбе г Р чке вла Д е иа ко Р ак ^егових

от 4 месеца само су исцрнле и из иуроле кајзерову војску и она данас нред очспидним фвјаском на Вер дену стоји и нрсма Русима знагно о слабљена.

посланпка н зоог тога Је унапред одлучио био да нредузме мере чп.је ,је нзвршење наређено одмах сутрадан по изјави владпно.ј у Скупштини. II тако данас се Грчка налаРусн су нредузели Офанзиву најпре ' 8П ОПКОл>ена одасвуда, и то с према Аустријанцпма. На то су их о тога ц 1Т0) одлучившн се За П0пределиле можда две врсте разлога: дитику неутралностн, има напрво, што су Аустријанци цвсионира- меру д а у и ,ОЈ остане п да се ни својом офанзивом у Трентину били „„ за длаку Н е удаЉН ОД на-

сти којима би се изложила, Грчка Је уступила Савезници.ма део своје земље и учинила им } г слуге

достојно поштовања као свако друго поштено гледиште. Али није достојан поштовања и начин на који ,је он странцима саопштен у јучерањем -»Опцниону,«

чнЈу важност нису порицали они Мени ни досад није било пзмако.јп се данас тако сгроги пока- кло да ло ј колега који пише зују према њој. Више од тога Преглед шталше у »Опиниону« није Грчка могла учинити, и го неверно рапортира странцима о су Савезници тако добро разу- писању грчких новина. То сам мели да су у новембру званично досад приписивао незнању грчизјавили како више не иду за ког језика и неспособности да тим да Грчка изиђе из неутрал- се да доора анализа једног чланности - ка. И то је .један грех, али бар Али дође тренутак када су сна- литерарни; јучерањи је, међутим, га догађаја и развој стварп до- један морални грех. Коме је то вели Грчку до дилеме: или да потребно да десетинама хиљада отрпи горчину скидања п.ене за- Француза и Енглеза буде неверставе са једне тврђаве, или да но обавештено о пнсању грчке

1 ј 11н1-1јОШ8.

зале.ма|Ч1ли свсви.ч рускн фронг осла- цр таног пута,, па ма шта се де-1 баци коцку. 11рорачунавши по-, штапме, а то ће рећи о јавном бпвши га знатио, а друго да би једним С ило. Алп нико нн.је могао за- следице и узевши у обзнр да јејјлгашљењу грчкомг Зацвло то не наглим и спеншим палегом збуиили мисјјитн да ћс ово „ма шта« оно што се дешава случајно и може бити симпатични г. Рубен. Аустрпјвице, нагнали их на повлаче- доћи до онога до чега је дошло. да Споразум у свом огромном ље у нвреду и тнме пзазвали ланику [ ] нолитпка неутралностп је наиору неће посрнути због јед' у непријатељској војсци и уједно о- једна политика доетојна пошто- ног догађаја коЈи нема значаја лакшали аклмју Талијана у Трентпну. вања као свака друга. Имјеса-1'у гигантској борби која се води, 11о све м у изгледа, да 1,е се лова,.мо Грчка која водн такву по- Грчка је нашла за паметнн.је

руска офапзива нротегиути на цео л- лнтнку. Али историЈа овога ра га |! да нстраје уполитнци неутрал

стОчни фронт. Више је него песумл.иво да 1»е љене последице по даљи ток рата бити веома важне, можда иредсудие. Руска војска стула данас у борбу, новом, свежом енергнјом, потмуно опорављена и лодмлађ' ла новнмј ^ а ' Ја 1 [»о.чове пролпвене крнп. милиОлима војника. Опа је слабдевела [, обилато свима потребама, нарочито

Грчка демобшшше I,ао што се могло и очекивати

них страна удара о Грчку и н.ено иеппио стаиовништво пла-

ратним материјалом, којн фабрике рус ке ироизводе више нвго л 1 то је лотребио. Мчрал руске ноЈске дИиас је ј

показу|е Једннствену Једну по- ности и да остави зараћеним [ I'рчка демобилише. Јуче је /. Ску)аву на терет Грчке. Свакп би- странама да сиоје распре слобо- лудис се трибине у Скуиштини изло успех бнло неуспех зараће дно реше на грчкоме земљишту. јавио уа је влада одлучила даиМадлежни не виде разлог за зврши де.шмичну де.иобилизацчју предузете мере протмв Грчке, јер грчке војске. политика неутралности није прс- .1’ свом говору којим /е ову одстала оитн наклоњена Споразу-, л>/ку саоиштио иослапнцилш није му и јер бн неутралности неста- нав ' ео и разлоге којн су влчду ојјо да јс I рчка објавнла рат цен т.и<)е. шли на овпј корик. тралннм државама: да је у пи- ‘ у Ат ова је новоСт ироизве . »угарска заце

1 рчка дакле нема нрава да живи под сунцем- Ипје опа слободна и самостална држава да бп могла располагатп спо.јом судбином по вољи свога влада-

оца, своЈе владе, свога народа Јединствгн, а жеља за што скорнјом После СТО годишње самоуправе. победом јача но нкад.

Борбе које се све више ризвијају ка заиадном фровту принуднће Цемце, да смаљс знатно свој'с снаге на Вердену и го ће дати Французима могућности, да иређу у усмешну о фанзиву. Оне ће истовремено нагнаги АустриЈ'анце да обуставе онерациЈ'е нротив Талијана, који ће такође пре

после толиких народносннх оорбп и после два славна рата, Грчка се налазп под старатељством н мора јо.ј се увек нре* тити прстом као малом детету пгго се не управља ио ћефовима ћудљиве стара-мајке. Положа.ј Грчке у међународном рату одређен је п званпч-

дузети офанзиву. Гуска офанзива је ним и посебним дискусијама

шњ\ онла са.мо |' Л(1 к ,, лик0 олакги ње. нарочито у ло нс оини за трепут оило у- п ц , оеима _ стезања. А предузете мсре с\ г у Ј ' \ Савезничким круговџма лш-

токило неоправданиЈе, у колпко је званично било изјављено да је заузеће Рупела нзвршено нз чисто војних разлога и да неће бити никаквог надирања у грчку земл>у. Сноразум .је био дужан да верује у ову званичну грчку изјаву и само онда да приступи одлукама када би се по догађајима уверио да ннсу олржана да-

:ли се да Г,е Гучка , аоиио се одлучила на делимичну демобилизашЈЈу , остати до кра/а неиријатељства у Евроии неутрална, Пошто је г. Скулудис извршно ово саопштење иосланнк Велнниадес тражио је ослобођење фпнансиских стражара и резерВних жандарма. Г. Скулу-