Велика Србија

БР. 51.

СОЛУН, УТОРЛк' 31. МЛ1Л 1916.

ГОД. 1.

I* 7)1

ВЕПИКА

1 * 7 *

П1*ЕТ11ЛА" А ИЗНОСИ. ^ссе ,: н 3 фрацка тџомесе.то 9 ф|'ан»ка, ммкшп.е 36 фракак* ЦР..1А ОГЛАСИМА Св 1 Е» о.масв 0 20 фран. 1 'Д оетгног ре.да, воН» ог.даси во иогодби. Нован се оолааге државннм г месарк*а к дпп. оаатскиа заступништииа. ЛИСТ ПЛ. 1 АЗИ СВАГИ ДАН 110 ИОДНК Пошп' и преко Крад. Срп. Ген. Консудкта у Солуну РУКОПИСИ СК НК ВРАТ.АЛУ Стде редакадје Ко. 10 мбо у.гица бр. 33 8а1опн|п«

Појелони бројеги сс ногу доби!Е т Солуиу код агенцкје .Друштва грчке шгамче'* ул 1 >Д 1 Гароггоиу бр. 5, близу главке ооште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРО! 10 сант.

Без муке се сабља не сакова

ника, ко.ја Те бити наша досадаппка највећа тековина. Оно што наши преци на Балкану ниВелшса, до сада највећа ка— I Часлав, Немања, Милутин, Де- су моглм створити за пуних 1300

тастрофа кч>|а је задесила срнско племе, силно је оскалостила еваку српску душу, алн ни за

иански, Душан и Кара1;ор1)е ра- година створнћемо ми, ако Бог димо и ми данас, али у већој да, само још за неколико месеразмери и под поволнијим окол- ци, и тада Не у нашем народном

тренут нпје поколеоала нашу ностима.

веру у сјајну будућност Србп.је н наду за што скорнје ослобођен>е подло подјармљене отаџбнне. То је једна од на.јвеличанственијпх по.јава у несрећн која насје задесила, али у нсто доба и најбољп доказ наше величине п нашег херојства. То је оно због чега нам се н нашн пријатељи и нашн непријатељи днве; због чега нас цене и поштују, н због чега се, на.јзад, са чуђељем иптају: какав је ово народ и зашто га много ранпје нисмо познали!! Алн, није узалуд речено: „На муци се ионнај / јунаци и . Ми смо иак наше јунаштво, наше нолфтвован.е н нашу велпку Љубав ка слободи засведочнли и на муцн и на довлету н тнме нзазвалп дпвљење целог света, коЈе мора наћп најугледнпје место у истори.ји данашњег рата. То ће бптн наша највећа мора.ша тековина до данас, п мн се с њоме, у пстини, можемо поноснтн. Тешкн су, несумњпво, дани које данас преживљујемо, али су велика п дела ко.ја смо до сада створплн н која нам још остају за стват>ање. Цела наша историја, почев од доласка на Балканско Полуострво па до данас, испуњена је борбама за ослобођење и уједнњење српског племена. Да ни.је било жупана Часлава, који нас је ослободио од дивљачкпх татаро - бугара, ко зна да лн бнсмо данас и постојали. Да није бпло Немање, који .је

и државном животу настати Јв-

Позната је стпар да смо ми дан нов и у сваком погледу сја били приморани да' ступимо у јан период — период дугограјданашњи рат да би одбранили ног мира, слободе, благостања и своју угрожену независност од спокојства. наших вековних непријатеља Оно чему су нашн преци веАустро-Мацара који никако ковнма тежили; оно о чему су нису хтели трпети у своме .су- наши најбољи песници певали и седству једну сложну и угледну сне вали; оно што је још од ко' левке напајало сваку српску ду-

Србију. Наша је велика срећа што су нас у овој праведној борби помогли најбољи, најкултурнији и на.јплеменитији европски народи, и на овај начин створили нам могућност да остваримо наше народне идеале, и да једном за свагда учинимо крај будућим насртајима на нашу независност и нашу слободу. Бранећи нашу независност, ми се данас једновремено боримо да ослободимо и ујединимо сва српска и југословенска племена; да створимо Велику Србију — државу од 12—15,000.000 станов-

шу, оствариће се у наЈкраћем времену, н Србија ће постати и велика и снажна, и напредна и угледна, али у исто доба и страшна — за непри.јате.ља. Досадашње жртве, које смо поднели за остварење овог великог циља — несумњиво су огромне, али не треба заборавити да су за велика дела потребне и велике жртве, и да је народни песник врло лепо уочио и казао : «Вез муке се сабља не сакова.«

Одисеја руског консула у Бугарској Причања г-ђе Стребулајев —(^) А холандски је носланвк нецреста- сне замрачи, јер се сетих да ми је

но радио на томе да нас лусте. Је дном ми реконн: Вангег ћемо мужа још задржати, док се не замени са Јаникијевом, ко га Руси још не пуштају, а ви мадам Стребулајева, можете ићи. Падамо се, да Кете говорити, како смо с ва ма лепо поетупали, а ако су и били мали сукоби. шта Ке се рат је. Али ако ви чак и иојачате боје. оч тога, на крају крајева неће бити ништа. Руси су у онште добри, габоравни-

знатним делом уједтшпо расту- Сви 1,е ее сви "^"оразуми заборавирена српска племена, Душанова 10 и иастаће 0|,ет в > ,сме доб Р их ° л ' Србија никад не би постојала, н0(а изм< ‘к' лва братска словенска и ко зна шта би са Србима да-ј на Р ога нас било. | — Пикада то неКе бип! Пикада, Велнкн Карађорђе и п>егове ,, .У.Ј ете ■ — 0, 'Р же ми ее и * "рули.—

Јундчке во.јводе ратовали су пу них 9 год. са Турцима док су ударили камен темељац данашн>оЈ Србнји. И Карађорђе и његовп на.јбољи сарадници пропалн су, готово сви, у овим борбама, али су својим потомцима оставилн најдраже и на.јвеће нас.теђе — слободу. Оно што су некада радили

Гјси вам никада шће опростити то издајство н ваше ругање свему оно ме, што је драго руско.м нарогу.

муж још код Бугара. У вагону су ме Румуии нптали о свачг му. Заборавивши на опрезност, пијана од радости што могу сло бодно да говорим, ја им пспрпчах све невоље, тим радије, што наиђох на топло саучешће свпх, — 111 та веле о пама Румунима - нитају ,ме. Ја сам им рекла нсгину: неле да вас мрзе као Русе. Сањају само о томе, како да вам отму Добруџу. .! I сам у Бувурешту. Сутра дан б.угарски послннпк, Симеун Радев, иослао ма је број румунског листа са чланком обележснцм нисал>ком. Ужа сно! Читам »Пнтернју> самном!.. II)) во оам номпелила на мужа. Гадно ће | се Бугарин на њему осветиги за м°ју брбљпвост и нисам се преварила. Рај дев је депеширао у Софи.ју да ноош-

био је

— Видећемо, видеКемо одговор. Мене нустише. Путујем ском возу. Путујем, али нн еама не верујем. Јесдм ли збил>а у слободиГосподе Боже !.. Тако ме је обузелајће он отићц из Софнје. Ултиматум је нека детињска рад°ст, али се одмах имао дејства и мог су мужа пустили

тре режнм н д.ужезадра:е руског коњзула... Али се и овде наш добри дух V румуц холаи ,ски иослапик нојави. Он је ноставио Радославову улгиматум: или да одмах ослободи Стребулајсва или

Дочекала сам га у Букурешту. И замислите, цосле свега гога, Радев је имао дрскосги да дође моме мужу и да му изразн жаљење због свсга што се догодило' Мој га је муж премерио погледом од главе до нете и окренуо му леђа; Радевје иоцрвснио као рак. Четири месецн увреда, ругања прошло је. Ми смо слоболни, ми смо у Русији. Али и еада у Петро 1 'раду чесго ми долази у сну као да смо ј°ш на мукама у Бугарско.ј. Тп ће утисци остати докле год ашви.мо. Кад се сво цромени на боље, кад победимо Бугари ће прцћи са извињењнма. Али, Руси, ви им не верујте! !1е верујте ни једно.ј речи ових лажљпвих и нодлих Бугара. Ја сам их познала, познала сам нх добро — као ниске сурове, користољубпве. који дрхте прел оним, који је у даном моменту јачи, а који Ј 1 њетавају незаштићене. Ја имам права да те кажем за цео бугарски народ-.. Ја мој муж, десетине стотина Руса, к°ји су преживели што и ми ми смб сво.јвм страдањима откупили то нраво. Мп смо позналп ту >браћу>, која су најзад бацили маску. Они исти официри, који су се васиптавали у Русији рускпм новцем, тамо код себе, с пеном у устима грдили*оу и бацалп се блатом на све што је руско. II у овој бујици неразумљиве и дивље мржње Бугара црема Руеији, чак је и сам Фертинанд изгледао као пајац. Да чак п он није гер.мано(Ј)ил, нар°д и војска учинили би да постане германофил .> .Ужасан нарол, ужасни људи! Тако страсно чекам час освете1 Ја ћу а:иветн само мишљу на освету. То нвје егоистичко осећање, то је же.ња, да узвпк мо.је напаћене душе нађе одзива у руском друштву, код оних, који су могли да се нађу у истом иоложа.ју у коме емо били ја н мој муж, који је, док је бпо конзул много добра учинио Бугарима, Д° са.ме новчане иомоћи. II его, онн су му пратцлн извршпвшп у мцнијатури оно, што су извртили према Русијп, која их је ослободила.. — Крај Преглед грмне штампе »Елас» од 2 ц маја: Еуска офапзива и грчки генералштаб. Огромним резултатнма својим и множнном заробљеника руска офанзива на аустријскОм ((»ронту у Галицији произвешће врло важан утицај на судбину целог овог рата. Ова офанзнва долазн да још једном утера у лаж војног критнчара >Ати-