Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л II К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 51

на« којн, крнјући се под шифром А. О. чини да се претпоставља да је то грчки генералштаб. Јер нвма још ни недељу дана како је овај славни и тајанствени А. О. исказао мишљење да руска војска није аише способна за нападну акцију. Али руска војска није пустида великог грчког кригичара ни недељу дана да ужива, већ му је одговорила жестином свога напада и обличнош^у својих успеха. Исти овај А. О. прорицао је да ће Париз бнтн заузет у року од петнавст дана, да ће Кале пасти до децембра 1914. да се Рига не може одбранити, да је руска офанна Кавказу немогућна, да... да... Г1а ипак истп А. О. стално даје лажна пророчанства, да би грчки народ завсо, да би му улио страх и одузео храброст, јер, као што сви знамо, пушта да се верује да тумачн мисли грч ког генералштаба. Сад остаје да сазиамо зашто генералштаб не обавештава јавно мннтљеље када врло добро зна да такзо уверење влада код читалаца славно А. О. Јер како је се већпна предсказања овог тајанственог А. О. показала смешнима, то је могућно да чИтаоци почну сум^вати у научну способност нашвг генералштаба. „К гас“ од 30. маја: Можда је све добивено сем части. На наше тражење да се војска демобилпше, Одговорвно нам је цинички: — Чувамо нетакнуте наше силе да не бисмо до -устшш да нечиста бугарска ноги газн по нашој светој звмљи. А када нечцста нога поче газити и нечиста рука поче клати борце за нашу независност и нашу част, када је утвр ђен>е Рупел предато срамно ц безборбе, тада се на наша питања одговара демобилнзацијом, која се представља као олакшање народа кога је Венизелос био отргнуо од загрљаја породичног, од његових њива п његових радвва. Па се народ уверава још да је \«шго што шта добивено. Добивено је можда мнОго, добивено је мОжда све, али ,је изгубљвна част. А шта је то част? Нека одговоре Белшјапци и Срби, нека одговоре хероји са Вердена.* п Македомија“ од 30. маја: Разлози за блокаду. Блокада Грчке као мера наставља се и даље. Али разлог блокаде оба вијен је непребојном гајанственошћу. Бар до овог тренутка није .грчкој влади учињено у том погледу никакво саонштење ни цосреднони неноередно. »Форејњ Офис« издао је једно са општење у коме се говори и о уступању извесног дела грчког земљишта бугарској којспи, ала ово саоиштење никако не објашњава ситуацвју. „Тајмс“ е друге стране, ко.чентарашући блокаду грчких обала, веди: „Нисмо тражили од Грчке да ратује с ннма,али немојмо допуетити да бу де у положају који ће јој допустити да у тренутку опаености стане на страну наших непрвјатеља“: „Не желвмо да брааимо грчку владу. Али не можемо дп не признамо да је нотпуво неоправдан страх који изрвжава овај светски лист. Грчки је народ увек показивао најаскренија осеКања симиатије и љубави према заштитницима народних елобода. А

ова осећања заједно с иагересом Грч- : | ке даје довољну гнрантају да грчки војннни не бп никад окренули оружје 1 иротвв евојнх добротвора. Историја пак доказује да на Акрополу нвје нпIкада расло дрво незахвалности. Ако је грчка влада, ногрешно ценећи ствари, допустила заузоће Руцела од Бугара, Сноразум није тргбао овај до гађај да нротумачн као дело непријатељетва према њему јер се тај до гађај једино и искључпво дугује стал-1 ном мишљењу владиву да је нолитика

неутралноети Једино снасоносна за Грчку. У сзаком случају, демобилизаиија скида свако нодозрење о могућној уногреби грчке војске нрогиву савезничких. Пргма гоме, грчкц се народ с раз 1 логом пита зашто је изложен страховигим нослединама једне такве блокаде' кад је он нотнуно невин за ово стање, и кад с друге етране има нотпуно права да занита и сазна чему управо тежи ова мера«. Пол-Луј. СА РАТНЦХ Ч»РОНТОВА — Званични коминикеи Са нашег фронта Солун, 31. маја.

Јуче; ашњн дан бпо је обележен аушкарањем на десној обиЛи Вардара. Уобича/ен I канокада на левој обали. Талијанеки коминике Рим, 29. маја. Поеле великих ггбитака и последњих неусшха непрвјатељ се јуче задовољио слабијом артиљериЈ'ском ак цпјом. Тада смо мн предузели Ј'аку контраофанзпву, ксја нам је донела осетве успехе у долппи Арсе, на сектору Монте Новењо, на ПоЗини. у Вал д' Астину као и на занадннм падвна.ма Монте Ћенђо. У долинама Боате и Анасеје наше труне ваетављзЈ'у папредовање. На оетало.м фронту уобачајена канонада. Ненријатељски аероплани бацили су бомбе на венецијанску равнпцу али нису проузроковала велику штету. Наше ескадрпле »Капрсниз бомбардовале су са успехом утврђења аустријске одбране у Вал д' Аса и на Астику. Сјајне руске победе Петроград, 31. маја Званичан коминике главног ге нералштаба гласи: Према приспелим извештајима офанзива Ваших трупа у Волинији, Галицији и Буковини настављена је јуче са новим успесима. Непри1атељске армнје трпе огромне губптке. нарочито у заробљеницима- Јединствени полет наших трупа баца у наше руке хиљаде и хиљаде заробљеника н огроман ратни плен сваке зрсте чија је тачна процена за сад потпуно немогућна. Тако са.мо на једном сектору непријатељских положаја, које смо заузели запленили смо 21 пројекгор, Ч коморе, 29 покретних кујни, 97 трекова пуних митраљеза, 12. СКХ) пунди бодљикавих жица, 10.000 бетонских гредица, 7 милиона бетонских цеви, 10.000 пунди угља, огромне депое муниције, велику количину оружја и другог материјала. На једном другом сектору запленили смо 30 000 пушчаних зрна, 300 кутија митраљеских метака, 200 кутпја ручних бом-

ои, 1000 употребљивих нушака, 4 митраљеза, 2 оптичка апарата за нишанеше, један сасви.и нов Мортонов бунар, т. ј. један покретан бунар за пијаћу воду. Ми ! смо запленили огроман ратни материјал спремљен од непријагеља за разне радове- То доказује колико је био згодан и благовремен ударац, којн смо задали противнику. У тону јучерашње борбе задобили смо нове заробљенике. У нагие руке аали су јуче I генерал, 409 официра , 36.100 војнигса. 30 тоаова, 13 митраљеза, 5 сирава за бацање бомби. Целокуиан број ирема томе износи досадо: 1 генерал, 1649 офигуири. ареко 106 хиљада војника , 124 тоаа, 180 митраљеза . 58 сирава за бацање бомби. Наше труие гоне Немце, који [ се аов.гаче. ГонеКи неаријатеља у 1 стоау заузели смо варош и утврђење Дубно. Петроград, 31. маја (званич.) Од разних бораба и егшзода до сад сазнагих ваља нарочито истаћи од важну борбу наших млатвх формација блпз\ Ружпшта код Сиравале и ! Куцка. Ту су Не.мци покушалп да ‘ потпо.могну Ауетријанце. али су Ј'едним нанадом наше пешадије нотпој могнуте нашом тешком артиљеријом отерани из Бургп; том приликоМ смо задобвли 2000 иемачких заробљенвка, 2 тона н више митраљеза. Некп елеменги нрешли су Пкву. Развпјајући своју офанзиву један део ових елемената заузе село Дуку на путу Млинов Борестечно нагиавгаи на пре;,аЈ‘у неприј'атељски гарнизон, чија је иотпо|»на тачка био Млпнов. За време док Ј'е непријатељ отериван са свога главног положаја сев. од Бончаца ми смо задобили нове заробљенике |еа генернлштабом, као и једац аустријски батаљон. Занленплн смо гу и велпку колачину оружја. Сатерали смо непријатеља у реку Сгрипу. Близу Аеовиђа сев. од Бучаца једап наш пук отео јн једну целу батерију од 4 хаубице од 10 сангим. Унркос о1 - о})ченом отпору ненрвја тељевом и свлини његове ватре на наш бок, упркое експлозијама мина и бомба трупе генерала Лечицког за узеше нееријатељске положаје јужно од Добмоновпа. нн 20 врста северо источно ол Черновице. У овом пределу само заробили тмо 18,009 војника, 1 генерала 347 официра, 10

•гоиова п у трену гку, кад шаљем овај извештај заробљенппи а даље притичу са свих страни у масама. Букурешт, 31. иаја. Јодна двпеша из Петрограда јавља да су Руси заузели Черновицу, задобивши т,\' 35.000 заробљеника. Појединости нема. Рим. 31. маја. • ЖеневСка Трибуна> добила јетајнп нзвештај из Бсча. да су Астрнјакци дигли са фронга Трентина 45.000 људи и послалн пх хитно у Волинију Тамо су такође упућена н не.мачка појачања. Генерал Макензсц стигао је у Краково. Нсти лист саопштава, да ј’е н Ј - едан д'о бугарскнх трупа са балканско: фронта послат на фронт Соче (талијански). 11рОшлог четвртка одржан је у Бечу ! великп ратнп савет, на коме је решено да се фронт Тр*нгина појача бечким гарнизОном као п пешадијом марине. Једном новннару нзјавво је Бурсјан, аустркјскн миннстар спољ послова да је ситуација озбиљна, али ннј очајна. Агина, 31. маја. Према јелном званичном руском комввикеу војска генерала Хинденбурга предузсла је офанзиву на фронту Припјета. 8ЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Преко .,Београдсних Новина- траже Мплан Павловић анжињер жел. ди! рекциЈ - е и његов брат Божа да се ј јаве скојој' мајци у Београду која је ! жива п здрава са Митом, Милева Мијхавловић пз Бсограда Балканска 19. ! моли за извештај о Душану Мцхаи| ловићу редову 7. иука 1. поз и Мадоша Михапловвћа редова 6. пука 1. позива, Сотира Балтазарезаћа трговац из Ниша молп за извештај о своме брагу Нетру Митићу б. ресторанту из Ниша п његовом еину Стевану матуранту, Софија сриртх из Бео| грзда Нишка 21, моли за извештај о евоме мужу Алберту Фиртху. Г-ћа Мцтрићевпћ из Крагујевца моли сваког који бп што знао за њене с-иноI ве Милована, Бранкн ц Сдавка, Че| лебон Насим трг. из Ниша 4. ч. 4. б. ј 2. пук 2. поз. и његов брат Моша Гедаља да се Ј'аве својима у Пишу, Срега Ад. Гистић и А. Јаковљевић иолиц. писари взвсштавају се да се њихове породице налазе у Падании с.медеревској и да су сви жпви и здрави и да се одмах ј?ве, Зорка Пантелић из Петровца моди за пзвеI штај о своме мужу Драгугину и брагу Мирославу Костићу арт. капетанс командиру 3. хаубич. батерије и вља да су сви здраво, Софија К- Пе« тровић из Београда Кнсгпње Љубипе : 34 моли за извештај о своме еинт Воји, Менахам Хасан и синовп мони за извсштај о своме рођаку Мориоу Самуелу, телеграф. чета комбинов. дивизије, Сабагије Левпћ из Беогрз да Јевремова 30 моди за извештај о своме брату Самуилу Левићу наред. дрин. дивизије, Петар Аравђеловвћ трг. из Паланке взвештава се да еу његовп синови са г, Лазом Маркова