Велика Србија

БР. 53.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 2. ЈУНА 1916.

ГОД. 1.

ВЕЛИКА

СРБКЈА

Сардагдан. ЗЕН 131 Е

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

ГГРЕТПЛ.А'1 А И8Н0СИ: х«с..-чн.| 3 франк« тромесе-.во 9 фравака, годвтн.е 36 фјЈавак« ЦЕПА ОГЛАСИМА : С«тн« ог. исв 0 20 фран. од псгвтног ред«, «еК« огласа П" иогодби. Новац се полаже драсавннм комесариха и динломатскв« каступииштвпма. ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАГП ДАН ПО ПОДНЕ I!"о:ту г. аги ирско Кра.т.'Срп. 1>и. Консулата Ј ООЛЈНЈ ГУКОИИСИ СЕ ПЕ НРАЂАЈУ Сган рвдакдије Коломбо улица бр. 33 1Чи1ош'(јпе Поједмвн' бројевн се могу доби ги у Солуну вод »генције „Дртштва грчке штамсе" ул. Нулгарогтоиу бр. 5, блвзу главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Маџарско-бугарсКо братство

Позната је ствар да су Бугари за своје политичке сврхе, од вајкада уцењивали Русију и Словенство претњом да ће променити веру и напустити словенску заједницу, и да су у овоме, на жалост, готово увек имали успвха, поглавито на нашу штету. Било је чак озбиљних људи у Русији који су јавно тврдили да су им Бугари много ближи но Срби. Требало је чекати да наступе данашњи велики догађаји, и да ми доживимо једну од највеЈјих светских катастрофа, па да и нама браћа Руси и наши велики пријатељи Французи и Енглези увиде најзад, да су Бугари најподлији, најнеморалнији и најпокваренији народ на свету, који нема апсолутно ничега заједничког са Словенством, и који се до сада називао Словенима само у циљу шпекулације. Нека сами. читаоци оцене какав је то народ који тргује чак и са својим пореклом, а нама је, у истини, гадна и сам помисао на то. Одмах после балканских ратова, који су их представиЈш Русији у правој боји, Бугари су отпочели ужасну кампању против Русије и Словенства, одричући се свога словенског порекла, и претећи да ће и веру променути. Њихов најбољи данашњи песник Кирил Христов потписао се, на једној својој пвсми као „татар бугарин. “ Али, нису то сами Бугари који данас утврђују своје татарско порвкло. Пре кратког времена прискочио им је у индат и познати маџарски државник, граф Јулије Андраши. који у часопису »Кеуие (Је Ноп§пе« говори о односима између Маџара и Бугара, и вели: ”Ја приписујем највећу важност бугарском пријатељству, ко)е се може претворити у трајан савез, јер почива на солидним основима, као што су: живе узајамне симиатије и заједница интереса. Код нас, Маџара, ове симпатије великим делом су имнулзивне и ароистичу од зиједничког заједничког туранског аорекла двају народа... »Наша радост била је у толико већа кад смо у Вугарима открили браКу ао раси коју очекује тако лепа будућност. Ми смо сматрали Бугаре за Словене,

и били смо веома изненађени кад смо видели да то није тач* но, и да су они свесни своје народности, гсоја није с.говенског вев туранског порекла.... Хвала Богу те су се браћа једном нашла и упознала. Од наше стране нека им је братство срећно и дуговечно. После ове наше, у истини искрене честитке, у нади смо очекивати да нам »браћа« објасне како стоји са Македонцима: јесу ли они туранског или словенског порекла? Добро би било да о овоме припитају и саме Македонце.

СИТУАЦЧЈА Политичка Од акутелних аолитичких догађаја нијвише иажње ирив.гачи конференција француските и енглеских министара у Лондону. Савезничка штамиа аридаје овом састанку веома велику важкост , на рочито у аогледу регулисања акције на Балкану и саецг/јилно држања Саоразума арема Грчкој. Још су неаознате одлуке лондонске конференције, али се веп зна да су оне дефинитивне и да Ие њихова примена настуаитиу кратком времену. » Тајмсп је мишљења, да пе се њима коначно регулисати односи арема Грчкој и да &е се уједно општем току оаерација дати бржи и ефикаснијн темао. Из Немачке су аротуренн гласови, да бе Румунија демобилисати. Поводом тога, влада румунска званично демантујз све еести о томе, а букурешка гитамаа дају&и израна своме негодовању наглашава, да Румунија није никад мање мислила на демобилизацију него у овом тренутку. Консертивна с.тргћрга на че.гу са Таке Јонеском, нојугледнијим румунским иолитичарем , корг ]в недавно вритио аустријске и немачке ордене тражи од владе да објави рат Аустро-Немцима. Руске победе усталасчле су ионова расиоложење румунског норода за рат на страни Саоразума. Ратна У моменту, кад је у немичке руке аао Во и кад је аустријска офанзива у Трентину доститла максимум жестине, иала је руска илаховита офанзива која 7С одјекнула широм целог света изазвав-

ши код савезничких држава огромну радост, а код неиријатељи заиреиашбеност. У току 6’ дина руска офанзива на фронту Галиције и Буковине аостигла је о/ромне резултате. Аустријски фронт од ареко /00 км. иробијен је, три армије су уништене, а остале ба■ чене за 1О0 км. уназад, аовлаче се у нереду одуаируби се с муком наеали руских труаа. Око 136.000 заробљеннка, више од 120 тоиова и на стотине митраљеза иало јеу руске руке. У овом часу борбе се воде пред зидинама старе ирестонице Вуковине — Черновиирм. Руска офанзива извршила је велики утии!( 1 Ј и на остале фронтове. Она је арвенствено изазвала офанзиву Немаца на фронту Нољ ске, коју Руси задржавају без велике муке. На Верденском фронту Немци очајно изводе иоследње наиаде, које Французи одбијају задајуби им огромне губитке али се жестггна ових наиада смањује услед иребагцнвањи труиа на ист. фронт. Пз Трентана Аустрггјанци иовлаче веби део труаа н тако Ралијани стуиају у могубност да иницијативу борбе узму оает у своје руке.

Преглед грчке штампе Из »Македоније < хоће и грађански рат ? Дивљи призори који су се десили прекјуче у Атини изазвали су жалоетан утисак код јавног мишљења које , их је једнодушно осудило. II раније | за време бивших партија, престоница I је често бивала сведок насидних призора, али никада нису била забележена таква дивљаштва као она прекјучерашња. Али тада су се ги нризори дешавали само уочи избора, имали су као ниљ нартијско надјачивање и носдеј дице су им Оиле безиачајне. Сад је ствар сасвим друкчија, Не тиче се више лартијског надметања, нвти жалосцб иризоре изазнва опозиција. Проузроковачи нереда долазе из владиног логора, већина између њих су оруђа немачке нропаганде. а циљ им је насилно натурање полпгике која би дефинитивно сахранила народна права. А то ћв довести до дивљег унугришњег крвопролића, до жалосног грађанекоу рата, јер Грк не може триети тирански терор и нриродно ће покушаги да брани своју слободу која је у онасности. Грчки со народ не да терорисати. Грчка је земља устаЕна. Штампа има

не само нраво него је и дужност њена да слободно изражава своје ми слн. Тешко оним државама у којима мрачњаштво угушује глас нрава и слободе. Надајмо се да ће се ствари зауставити на овоме. Цначе ће се изазвати дивље и међусобне борбе, чије сграшне носледвце са језом замишљамо али чије ће прве жртве бити они који ће их проузроковати. („Македонија", број од 1. јуна). Из » Фосаи: Бугарска оиасност. Дакле баш званични орган бугарске владе „НорОдни Права* пише како се Бугарн надају „да Ке Солун бити уступљен 1 нша.« Дакле званична Бугарска, сама влада софијска с којом кокетир# г. Скулудис долази да потврди оно што смо толико пула наглашавали, а наиме да су Бугари увек исти и да неће ника* да заборавити сан из кога их јетргао бајонет грчког војника. Али зар доказ бугарских расиоложења само је оно што пишу новине које тумаче мисли бугарске владе? Још пре неколико дана наштампана је и растурена нова-карта Бугарске, која обухвата зем.љв између Јадранског и ЦрнОг мора, и између Дутгава и ЈегејскОг мора, т. ј. која обухвата целу Србију, источну Маћедонију, Албанију, Солун, половину западне Маћедоније, тако да само из велике милости Бугври остављају иама Еласону и Г ревену. То су они вечити Бугари. и залудо се владини листови труде да увере грчки народ како целокупности нашој не прети ннкаква опасност од бугарског апвтита докле год Немачка управља балканским предузећем. Зар су наши управљачи толшсо кратковиди да не увиђају да је рат између Грчке и Бугарске неизбежан? Зашто се дакле нису постарали да га учине нвмогућним, или ако не би у томе усиели, зашто овај неизбежни рат не би објавили сад када имамо 400 хиљада савезничке војске и када би смо на расположењу ималм обилна средства за њвгово вођеље? већ га резервишемо за будућност, када будемо сами, Лишени пријатеља, првд бројно надмоћнијим непријатељем који ће држати најутврђеније тачке у Маћедонији? Его куда нас води сгарачка нолвтика. У провалију. У пропаст. Јер ће за Грчку бити пропаст да сама и усамљена води п грећи раг за ослобођење Солуна. Додуше не ворујемо да то могу постићи Бугари, чим су Савезници предузели одбрану ове вароши са че1тири стотине хп.љада бораца; сваки