Велика Србија

БР. 56.

/ 7 СОЛУН, НЕДЕЉА 5. ЈУНА 1916.

ГОД. 1.

претпла:а ИЗНОСИ: МесечН" 3 фраик* тромесс.нс 9 фран»ка, пидши.е 36 фраиак» ЦЕНА ОГЛАСИМА : С*тн* ог.-.аси 0 20 фран. од петитног ред«. »ек» огласв по оигодбв Повац се полагке држмнжа комсс*рима и диплокатскп* заступништвижа. ЛИСТ ИЗлАЗИ СНАЕИ ДАН 110 ПОДН* ГЈошту слаги преко Кра. 1 , Срп. Геп. Консулат* у Солуву РУКОПНСИ СЕ НЕ ВРАТ.АЈУ Отан редакције Колоибо улица бр. 33 8»1оп1чие

СаКТХМНЖ БЕКВ1Е

Појвдини бројвии се могу добити у Содуну код •гендвјв Р Другатва грчке штпмпе а ул. 1>/лгарохтожу 6р. 5, близу глжвне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

ЈИН И БУГАРЧ

II. Средњевековни Бугари. Са доласком Бугара настаје читав нвз ратова на нашем нолуострву, јер су Пнерихови потомци тражили нове изворв своме богаствЈ', ко.је се је мо* гло умножавати само на рачун туђвх облаети. Код Бугара је непозната борба коју нокрећу виши националви мотиви, као што је случај код нас где је раговаае носледица или стварање националне државе или пак чување стечених тековина, које се никада нису нротезале ван оквира наше етничке целвне. Према томе стара Бу* гарска се ни во чему није разликовала од државе њихових санлеменика Хуна, Авара, Маџара и Турака. Бу гари су у освојеним туђим византиским или српским областима држалп велике гарнизоне, помоћу којих су маторијално и'-коришћавали поробље не народе. Они ст свуда били ту1)имци, ссвајачи и госиодари који се никада нису бринули за своје поданике тто је ногпупо онравдано с њиховог гдедишта при помисли да то није права народна држава, нити јо пак бугарски менталитет био погодан за културне делатноети, као што с} г срећвмо ту оеобину код свију Словена овога времена. Алн каКо вису расчолагали цовољ ном физичком силом, која би им загарантовала нова освојења, то су љихови владаоци примењивали две методе тако омиљене код свију Бугара свију столећа, 7'о су вероломства и велики савези. Најречнтији су зато докази српско бугарска ратовања у деветом и десетом веку, вада су бугарски владаоци савладавши Србију на тај начин, гато су са нашим вла дарима везивали нобратимство, кумство или су се срођавали, на су их за време нријатељских гозби везивали и бацали у тамнице да би тако савладали љихову војску ! А кад им и таква средства ццсу иомагала, гада су склапали велике савезе са Латинпма, Маџарима, Грцима, Јасима и другим народима,јер се никада нису решавали да пођу прогиву Срба сами без јаких савезпика, но и у таквим приликама су исто тако нобеђиванц, Да се за духи низ година ннсу усуђивали нацадати на нас. А ххако је В.ВХОВ темнераменат суров и крвоже жедан то су сва љихова ратовахва обележавала ужасне ххустоше. Да споиенемо само пример са Крумом. Кад је овај бугарски владар убио 1 'рчкога пара Никифора Фоку, начинио је од

љггове лобаље пехар из кога је нио вива о царским гозбама. У оиште целонгуиан државни живот старе бугарске државе је оличење борбе на навојевџ/оем ту/јих области и држава. Али вреди нагласити да их је та идеја доводп ла и на такве норазе и ххолитвчке крахове, како то нцје искусио хш један народ у својој нрошлости. У иегорији је забележен овакав нроцес само код Бугарске, ноја /е проиадпла ванда онда, ка<)а је достинала највеИе раамепе. Дн споменемо само ове случајеве. За време иара Симе она бугарска држава достиже највећу величину, коју је носле за кратко време са свим уништво и збриоао са карте Балкана хрчки цар Јован Цимиски. Други моменат је из доба једанаеетог столећа, кадаје пропала у тренутку највеће силе. Трећи случај је из времена носледњег Асева; а чвм еу се појавили Турци на гра-1 ници Шишманове Бух'арске, ова је ј за пепун месец дана постала плен Османлија не иоказав них^де никаквог отпора,... Овде смо у кратким цотезима нзххели стару прошлост и новине ваших суседа Бугара, што је неопходно иотребно да би ах боље нојмили н схва тили у садашњости. Овчепољски

СИТУАЦЧЈА Политичка Криаа талијанскот кибинета завршена је. Нову владу обралује дефпнитивно г. Возели , који је угаео да у н,у увуче сее иолитичке стрпние. Лортфељ министра саољних иослое < задржапе и даље г. Сонино. Лоеа талијанска елада је ирема томе коалициона. Као што је иозното , кабинет /. (Јалан-\ дре иао је услед иротеста Коморе ј због лабавости у еођењу оиерс. и ) чја • СудеИи ио састову новог кабинета и ееп 'учињеним изјавама његова шефа нова влада Г,е водити много енергичнују и ефпкаснију ратну аолитику. Отуда цео тали јански народ на челу сл штамиом иолаже у њу велике наде и арима је са великом радошбу. Ратна Последњи телеграми са руског фронта саоаштивају нове усиехе

\армије генерала Врусилова. Борбе се воде веИ ио улнцама Черновице и нзгледа ио сеему , да је у оеом тренутку стара ирестоница Вуковине у рускам ругшма. Аустриганци ее стално иовлаче. Руси су заробили нових 14.000 Аустр>>јанаца са 100 официра. Целокуиан број заробљеника дости>ао је број од 102.000 људи.

На банкету, којхх су у Петрограду лриреднЈШ члановима Словенског Доброгворног Друштва п осталнх иатрнОтскнх II нагшона.тннх установа у част господнпа Пашнћа сриског премххјера било је око трп стотине званпца из најпцђегшјпх петроградскпх и пОлитичких и паучних 1 фугОва. Простор листа ххв допушта ххам да у целости допоснмо здравнце, ко је су том прнлико.м држане, а.ли је свакако значајно н потребно саопштитп бар пајглавппје мпслн пз тпх гОвора којп потичу пз братског рускОг срца. Гроф II. Н. Лпракснн предсецхшк ј пдх мнћскОг клуба рекао је нзмеђу о-! сталога: „Ми, Руси скпдамо капу иредј страдап.ем Ввликв Србнје п вврујемо ј у Божнју правду, п верујемо да смо \ сада крвннм везама ввзани са Србијом, да ће доћи дан кад Ке Србнја бити велика п да ће увек бити наш правп пријатељ и брат п Да ће живвтп са веро.м у Бога п у своју праведну ствар.» Гроф М. М. Перовски у име град- ј ског већа рекао је > Тврдо верујем, да ј ће се тешкн месецн бура н нбпогода заменитп ведрим небом и супчашшданом, чпја тора већ почпље свитати од Солуиа, одакле Пе наши Савезшгцн, / заједно са реорганнзованом српскОм армпјом пахгстп нашем ненрпјатељу поражавајућн удараи. Верујем да ће се ускоро Осгваритн н руском срцу драгн српскп иародни ндеали. Проф!Сор нетроградске словенске гимназије г. Грибовски рекао је порсд осталога: >Ми Гуси. који смове-ј ковцма били престадице немачке ва- ј сиитне системе, ставили смо сада се-1 би у дужност да сс те системе ог]»с- I семо и поставимо друхе иринццпе«. ј Посде свију говора донесена је јед-! ногласио ова резолуцнја: „Иредставници сдавенских друшгава и национално лруштвених организација у престонвци окуцљени на све- ј чаном банкету у част Г. Н. П. На I шића и њему досгојних сатрудника нредставника сриске армије, дипломације и науке, — усхвћени су хероизмом свију редова Срп. Народа и гаје живу наду да ћетрудом савезника

На Верденском фронту Французи су ерло усае/ино одбили све ноее наааде немачке иовративши неке изгубљене тачке и заробивши ириличан број заробљеника. Галијани развијају свв усаешније сео/у офанзиеу. Кнглези и Руси чине иоследње ирииреме за иредузимање офанзиее у циљу ■заузимаил Багдада.

ускоро не само васкрснутп ранија Срнска држава, него ће постати Велика Србија уједно са Хрватском и Словеначком, које ће бпти ослобођене од ауетро маџарског Ј - арма. Историске заслуге СрбиЈ’е у словенском преиорођаЈ’у и мучеништво Срискога Народа за бољу будућност Словенства најсигурнији су основи овог нашег уверења. Ствараље Вхлиххе СрбиЈ’е у исто је време насушна потреба свију европских народа, који су ре: шили да плод овс нечувсне савремене борбе буде уређење Евроце на принцинима разума и нравичности. С. И. Р.

Подјармљеној браћи

Љуто цвиле браћа ми.ха У сужанству гадног скота, Притис. 1 а их срамна сила Од вемани татар пхта. Двиле браћа, и у вају, 11»зивају своје миле. Да пожуре завичају. И да казне неман силе. Стрпите се, браћо јадна, Ево браће, већ су пошла, Запамтиће неман гадна У Србију кад је дошла. Опет ће се браћа наћи . Загрлиће мајка сина, Што је било, све ће проћи. Нол,убиће љуба војна. Нропеваће српске куће; Процветаће српска поља; Наступиће дани среће; Наетупиће ера боља. Оживоће српске горе. (ћкнкеће српски пути ; Забдистаће српско море. Родиће се змаји љути. Закдиктиће српска вила. И позваће Бсјог Орла, Да рашири своја крила. И заштити нова дела. Што је било — све ће проћв. Ост’о нам је живот мио. Скоро ћемо кући доћи. Биће Србин што је био. Солун. 31. маја 1916.

Руси о нама и нашој будућности