Велика Србија

БРОЈ 56

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

СТРАНА 3.

ДНЕВНБ Зчамените речи. Додирујући у својој »Дипломатској ситуацији« интервју сарадника »Чикашког Дејли Њуса« са Евардом Грејом, »Тан« је учинио ову примедбу: »Сер Едвард Греј изјавио је, да су се Савезници обвдзали да обно зе Србију и Белтју. Али у обнављање саада присаједињење краљевини и оних Срба, који стењу под аустро-угарским јарМОГЛ и алаћају своју верност националном идеалу њњењима, и који су својим патњама заслужили да образују једну државу са својом брапомп. Блокада. Противно свпма пронетим ввстима у наше пристаниште није дошла ни једна лађа пз Пнреја а очекује ее Византија« која је натоварена повр ћем. Једрилице натоварене братнОм које су биле пошле за Катарину «Ј1н)оро*, Савезвици еу заЈставилн н зратили натраг. Скулудис и аустриски посланик. Јуче ]е г. Скулуднс водио прегово ре са послаником Аустро Угарске. Народно Талијанско Министарство Поеле многих иерииетвја и дводневних преговора Базели је најзад уепео да овако саставп народно миапстарство: Бозели нредседник без портфеља, Сонпно сно.-кнпх послова, Бисолати ратни политички комесар, Орландо унутрашњих дела, Карконо рачуноводства, Руфино нар. нросвете, Мароно војни, адмпрал Карми марине, Д. Нава доште и тедеграфа, Арлота саобраћаја, Сокчи правде, Меда фиаанспја, Бономи грађевкна, Тера раха индустријс и трговпне, Колозино холонија, Ренерп земљорадње, Свјагожа, Герардини и Компадини сва гројпца министрп без аортФеља. Ово министарство пма два нова портфеља: портфељ саобраћаја ирада. У политичком погледу је овако еастављено,конзервативаца нет: Боселп, Сонино, Денаро, Арлоти и Руфини. Католика један: Меда. Либерала демократа пет: Орландо, Каркано, Сијарожо, Ренеро и Колозино, овај је аоеледњи Ђиодитиста. Радикала трп: Сакчи, Тера и Герардини. Сопијалиота реформиста: Бисолати и Бономи. Један републиканац Компадини и два зојна липа. Нови календар у Србији. Аустриске власти укинуле су у Србији стари, грчки календар коЈим смо се ми служили и увели нови, грегоријански, који је у употреби у Аустрији и на занаду. Укидање ћирилице. Аустријанци су у Србији иззели читав низ рефорама. Једна од ових је и укидање ћирилице. Она је замењена латиницом, коЈа се сада једино може употре" бЉавати. То је учињено под изговором, да је Кирилица у Ср-

ВЕСТИ бију уведена из Русије у циљу пропаганде. Црногорски прзстолонаследник. Краљевић Даннло налази се са принцезом и многобројном пратњом у Милану, где станује у једном хотелу. Његов брат принц Мирко који је био остао у Црног Гори заробљен је од Аустријанаца и одведен у Беч. Нова студија а Југословенита. На иоследњоЈ седници Академије моралних и политичких на ука у Паризу, г. Лакур Гаје објавио је нову студију о Југословенима са етничког гледишта, коју је написао доктор Шеврен. Нова жандармерија у Србкји Аустријанцм су специјално за Срби.ју основали нову жандармерију. Нови жандармц морају морају знати одлично српски и иемачки и треба да буду аустроугарски поданицц. Ова жандармерија образовапа је ради тога, да се иоведе хајка на све оне српске елементе, који »сметају« раду аустро-немачких власти. Сухотљинов осуђен на смрт. Бивши руски министар војни Сухомљинов осуђен је на смрт. Аустрија забрањује немачке нозине. Немачким новннама које у потпуности донеле руске комуннкее о поразу аустро-угарске војске у Волинији и у Галицији Аустрпја је забраннла удаз у земљу. Пуца И1У1 кожа. Под изговором да их штите од Руса, Турци исељавају све Грке настањене на обали Црнога Мора у унутрашњост земље. Без ове »нрвјатељ ске» заштпте извесно бп сироти Грци дожввели тешке дане. Краљ и Скулудис. Јуче је врло дуго грчки краљ радно са г. Скулудисом на спољној ситуацн ]’и зем.ље. Грчка детобилизација. Према наређењу министра војног о демобплизацијп од јуче је почето издавање објава офпцирима и војницима трећега корпуса. Објаве Ке се И8давати у колико буде срестава за путовање. Бомбардовање бугарске обале. Савезничка ескадра поново је жестоко бомбардовала бугарску обалу Јегејског мора од Дедеагача до Порто ЈТагоса. Демобилизација грчке зојске одложена. Према наредби министра во.јног демобилизација се одлаже све док Споразум не дозволи пренос војника морем. Ситуација у Атини. Све новине либералне партије сматрпју полптичку ситуацпју за врло

тешку н надазе да се влада не може још дуго одржати. Потопљена лађа. Норвешку лађу „Бур“ торииљирао је један немачкп сумарен. Посада је сем једног морнара сиашена. Један немачкц сумарен торпиљирао је јелну лађу п једну једрплииу талијан ску, код Палерма. Плен у Јонском Мору. Франиуски детројаери открвли су у Јонском Мору две лађекоје су покушале. да побегну. То су бпле гран спортне лађе и одмах су заробљене. Читуља. Ноћас у 11 и по час. умро је Софронпје Пајдовцћ, свешгеник н села Крушја у Поречу. Погреб ће бити данас у 3 сата после подне. Стан у улвци Цапафн бр. 103.

— 11 час ире подне —

Француски успеси Париз, 6. јуна. Док држимо нетакнуту одбранбену линију Вердена, Не.мци се спремају за нов напад, журеКп услед аустријског пораза н других офанзива у изгледу. Успелп с.мо да заузмемо прву н другу лшшју немачку на котн 425 источно од Тана у Вогезима. Руске победе Парпз, 6 јуна. Руска офанзива напредује стално, Десно неариЈатељско крило изгледа да је аотауно оакољено, север. зааад. од Лукича. Немци евакуишу Пинск бојећи се за своје положаје на Ствру. Раде грозннчаво на организовању одбране на левој обала Припјета. Руске трупе наиредовале су даље сев. зап. од Рожншта и јуж. од Стохода, где су руски коњаници исекли две аустријске чете. Према депеши из Петрограда, широки терен заузет од руских труна у правцу Луцка шири се све више обмотавајући бокове непријатељске. Циљ руске офанзиве није заузеће вароши већ потиуно унпштгње аустријоке војске. Черновиц је понриште крваве борбе. Варош је готово уништена. Руси опкољавају непријатељске труае аресецајуКи им свако аовлачење. Проноси се глас, да су Немци послали иа фронт Галиције два немачка корпуса а у Буковину две бугарске дивизије. Черновиц је пао Петроград, 6. јуна. (званично) Храбрерусие трупе заузеле су после вишедневне огорчене борбе варош Черновиц. ПОШТА Траже се и да се јаве Милан ТеофиловпК, обвезннк моли брата Перка—Петра ТеофилОвиКа, да се јавп.

Крста Г. Танчпћ, из & Лукане да ге јави оцу Глигорнју ЋириКу, каплару, Жарко Срећковић, да св јави брату Тихомиру каплару. За Србију Драг. Узун МирковиК, пуковник моли за извештај о његовој жвни и сестрама које су остале у Приштнни. Милис.ав Ђ. Даничић, са оцвм и братом извештава гђу Јелену Стојановић удову крнљ Милутпнова бр 31 да је жив н здрав и моли је да му се јавн преко Црв. Крста или преко Београд. Новнна. Димитрнје П. Бојић, железнички чиновник, јавља се својима да је здрав и моли пх да му се јаве преко Црвеног Крста. П АРИСКА АПОТЕКЈЈ Солун - уЈида Ники 41 - па кеју Справља све ленове најсавесније тачно по рецептима. Сви су препарати и лекови оригинални Хемијска лабораторија за све врсте анализа. Говори се српски О Г Л А С

Најновије у Солуну Позориштс Кинема ® „Алхамбра“ БУЛЕВАР НИКИ бр. 87. на самом кеју. Дпректор С. МОЗОРИНИ Кинема позориште „Алхамбра“ отворено је прошлог петка пред многобројном п угледном публиком. Заиста <Алхамбра> је једини докал којп ће иајрадпје посе^ивати отмене ттородице солупског друштва, пошто је цео нрограм солидан а локал елегантно укусно удешен. За то ће и бити најомиљенији састанак солунског отменог друштваШ^-Ше. — Вечерас сви у Алхамбру. Суботом и недељом дневне представе са спуштеним ценама. Вечерње представе почетак у 9 чае. пажња Србима! Ноеа пивница и ресторација код »РУСКОГА ЦАРА “ улица Ники бр. 21, од 4. јуна отвара се аоменута радња аод управом познатог београдског и нишког обр-келнера — застуаника „ Хотел Оријентаи КУЈНА права сраска Свако јутро сраски гулаш , Кулбастија и т. д. Увек хладног аива , шарицера , вина и сраске каве. За посету моли 2—5 Коста ПоповиЈц нишлнја Рајко К. Борисављевић писар мин. нар. нривреде, моли за извештај о брату Милоју К. Борисављевићу и зету Војисдаву А. Рељићу, рез. капетану. 1—б Трајко М. Јовановић берберин из Врање, болничар, моли за извештај о сину Радивоју Јоваповићу кројачком рвденику. 1—3 Мита Поповић из Леснова ср. кратовског округа кумановског изгубио је 4. ов. мес. свој пасош и војничку објаву којом је ослобођен војске. Моли се онај ко буде исто нашао да донесе у канцеларију Владиних Комесара улица Коломбо бр. 33, зграда старе турске поште.