Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 57

тику чисто старо грчку (полптику »старих гранида«). И због тога деиобилаше сама обвезнике из старих граиица. Не моисемо да разумемо какву намеру има влада с овом сзојом старогрчком политиком. Међ.утнм свет, народ, суверени грчки народ, почоње се још више узаемиравати због ове нове фазе код стараца. Он почпше сумњати да нови крајеви, Нова Грчка нису већ досадили овим рушевинама које на својим грудима већ носе грчки Велики Крст (орден), и које више неће ни да се баве аовим крајевима. Можда чак спремају код бележника или суда н какав акт којим ће се званичпо и коначно одрећи оввх крајева („Едас од Г. јуна, уводни чланак: „Нова ненародна политика“). „М ак е д о н и ј а“: „Реч има народ“. Према последњим гелеграфским веСтима влада је одлучида да нрисгупи општој демобилизацији. Блокада се међутилт пооштрава. Значи демобплпзација није довоњна да задовољн Споразум. С друге стране писање париског «Тана< п «Лпберте> показује штауправо тражп Споразум од Грчке. Грчка влада, међутим правп сс ?лува, и не постуца по прописима елементарне догпке у овако крптвчним тренутцима. Свакодневно јавл,а преко својих новинарских органа да и не помишља на оставку, без обзира на

то што ово њено тврдоглдвство може бцти кобно по Грчки нарол. Али народ неће впше да трпи да његови интереси а оиетанак саме државе дођу у погвбао због старачке немоћи г. Скулудиса и због ћуди г Гунариса. Он је, напротив, склон ла сам покаже којн је кзлаз из овог цеснооног стања у коме је.роб своје бриге за сутрашњипу а без пкакве наде на макакво побо.љшање. То је њогов антерес, јер је он тај који као Атдас сноси жалосне носледпце владине песпособности; то је у ието време п његово право, јер он је само суверен и регулагор своје судбине. „Ангира*. (Ленгер, когва). <Пезавпсно од часто епо.љашнљг гледишта, бугарскп упад изазива многобројна питања часто унутрашње при роде, од којих ка прзом месту сгоји ово: Хоће ли Бугара остати с.гмо прп окупапији Рупела? Неће ли наћа нове разлоге <војне нужде« да би продрлп да.&е? Влада је уверила маћедонске посданике који су је интерпелисали да према њеном ехватању п њеном уверењу неће Бугари продиратп да'л.е на грчко зем.љиште, али није казала и шта ће раднти ако би случајно сутра пало на памет Бугарпма да баш продрт даље?" Парфетман! Пол-Дуј.

СА РАТНЦХ «Ј»РОНТОВА — Званични коминикеи —

^ дух, заузеди смо варош Черновицу. Честитке дару Петрограл, 6' ј.уна Н>» В. I Јар, врховни командант руске војске добио 1е следеКи телеграм од српског краља Петра: »Из свег срца хитам да изразим Вашем Величанству моје искрено честитање на громовитом успеху Ваших дивних војника. Моје најтоплије жеље увек су са Вашим Взличанством, које само предводи своје армије Петар I.« Од сриског пр*естолонаследника добио је Нл. В. Цар ова] телвграм: »Срца српских војника испуњују се живом радошКу при објави нових све веКих победа задобивених од херојских трупа, које се боре под командом Вашег Величанства. ТумачеКи осеКања српских војника ја Вам шаље.м, сире, њихове најтоплије честитке као и израз њиховог уверења у коначан триумф, уверења које се тако среКно учвршКује сЈајним успехом славних руских армија тако драгих српскоме срцу. Допустите ми, сире, да се томе придружим од свег срца. Александар.« Узнемиреноет ауетро-немаца Лопдон, 6. јуна. «Дејли Гелеграф« је објавио деиешу,

у Немачкој, где круже гласовн, да ће Руси н на немачком фронту протиз извесних тачака предузети енажну офанзпву• Пресео му рођендан Петроград, 7. јуна. Офанзива генерала Брусилова подударила се тачио еа рођенданом аустриског надвојводе Фридриха, ко;и је био дошао у Луцк да прос-лава своју свечаност. Вароп 1 је била искићена заставама и увече свечапо осветљена. Одржан је велвки реви трупа и нриређен гала чак под ведрим небом. Кад је надвојвода добио вест да су Руси на цело.ч фронту отзорили паклену ватру која као да наговештава општу офанзиву, рекао је да је то само шала. А кад је стпгла вест, да је фронт иробпјен пао је на мах у очајаље. Од.мах су уиућене у борбу резерве, алц су и оне поделпле судбину својих претходнипа. Борбе у Мееопотамији Лондон, 7. јуна. Знатни покрети трупа врше се у Месопотамији, тде су'- Енглези сада на 200 јарди удаљени од турске позиције Санајата, иа обали Тшра према северу. На обалн према југу Енглези су заузели један положај на 5 миља источно од Кута. На Еуфрату је извршен само поход ради казне Арапа, који су нсекли телефафске (жице код језђра Хамара, нзмеђу Масилиеса н Басре. Арапи су нашатш у бегстно, а Енглези су запденили 200 товара жита и неколпко лађа.

Са нашег фронта Солун, 7. јуна. У току јучерашњег дана било је живил сукоба између иатрола у аравцу Куае и Осине. На остало.ч фронту уооичајено бомбардовање. Руски коминике ПефОград, 7. јуна. Наше трупе гоне непријатељз, који се бори у повлачењу ка Карпатима. У току борбе код мостобрана Черновица задобили смо више од Ј000 заробљеника и отелијј некодико топова у вароши. 0 борбама на оеталим фронтовима стигле су следеће појединости. Трупе генерала Кадедина одбијају усиешно огорчене противнападе непријатељеве. Неици превлаче журно на источни фроцт трупе еа француске границе. У пределу села Гадомичи. на Астиру води се жестока борба. Аустријски заробљеници притичу у масама. Досад је доведено данас 70 официра и 2000 војника са 8 митра љеза. ' Немци су извршили бесне нападе на село Свидник, на обали ееверио од Стокода, Упркос ватри са њихо вих блиндираних возова и бомбама са њихових аеронлана ми смо све те нанаде одбили наневши непријатељу т( шке губитке. Неколико етотина људи једног ко зач!)к(г пуна под командом свога шефа Смирнова ооујетили су офанзиву ненријатељских трупа на једној тачки. Они еу одбили напад непрвјате-

љев и нагнале овога у бегство по што су предходно заробади 20 офи цира и врло много шмачких војника, запленали 5 митраљеза, и исекли велики број непрпјатељских војнпка. Према накнадним нодадима у току бораба, које су ее воднле до 4 јуна трупе генерала Каледина заробиле су 1309 официра и 70 000 војника, а заплениле су 83 топа, 236 мвтраљеза и огромпу количину ратног матери јала У пределу на десној обали Стрипе северно од Кочаћа неиријнтљс је био предузео офан-зиву, ала дочекан и по духваћен нашом арти.љеријском ватром побегао је у своје ровове. У пределу Сил8естре и на фронту Двине снажна ватра наше артаљерије причанала је озбиљне штете ненрн јатељским розовима, Па фронту Кавказа ситуација је непромењена. Заузеће Черновица Петроград. 6. јуна Непријатељ је покушао у више махова да првдузме контраофанзиву, али су ову наше трупе одбиле успешно. Наше трупе стежу све већ.ча непријатеља и продужују своје напредовање у разним правцима задобијајући масе заробљеника и огроман плен. Јуче око 4 по подне трупе генерала Лечинског заузеде су на јуриш мостобран вароши Черновица. Послв огорчене борбе ка прелазима П.ута, где је нелријате.-_ дацио мост у ваз-

која потврђује да су руске победе у Галицији изазвале у Бечу и БудпмПештн запрепашћење. Страх становништва толико је нарастао, да је прешао ускоро у .панчку. Бегунцн, који у маса.ма стижу из села Лика, Коцова, Бункановнћа и Бучаца, свнх на обалама Стрипе причају да је цео предео до Станислава заузет. Ове узне.мнравајуће вести допрле су н у Беч и Будим-Пештн. Велика узнемиреност влада исто тако

У источној Африци ЛондОн, 7. јуна. У источној Африци немачкој генерал Смут заузевши Корогиву на жел. ирузи за Тангу доминира целом линијом од Килимапџира до мора. Немци су се иовукли у унутрашњост земље. Потврђује се, да су знатне немачке снаге у■ логорене код Хандени, на 40 миља југо-западно од Корогиве.

ДЕЕБНЕ ВЕСТИ

Изјаве г. Пашића. У једног разговору г. Пашић, министар председник Србије, изјавио је; Српска војска није још рекла своју последњу реч- Неће много проћи док куцне њен час да се дефинитивно разрачуна. Немачка ко.ја је веК уморна од њених сло.мљених напора почиње падати наниже док су Савез ници у потпуном развићу својих снага. Енглеска још није дала све што мОже цати, Било би пре времено да се дискутује решење Балканскога цроблема, али је извесно да Ке Бугарска н Тур ска бити строго кажњени- Народи живе само у историји исписаној њиховом крвљу. Из ових трагнчних искушења изаКи Ке једна нова Србија која Ке бити напреднија и веКа. Изјаве Ралиса. Министар саобраКаја г. Ралис овластио је кореспондента »Дели Меља« да телеграфише сво-

јим новинама слбдећу изјаву »Грчка влада ослањајуКи се на поввње круне и парламента, који представ.љају грчки народ, неКе отићи с власти под притиском Савезника, притисак који они врше несаопшгавајуКи влади разлоге зато « Немачки губитци на Вердеиу. По марљивом прибирању података о немачким губитцима на Вердену излази да су се онп до 18, маја попели до броја 415.000. Српска влада. .1авља|у из Атине, да наша влада и даље остаје на КрфуДемобилизација изазива радост у Атини. Ослобођење војске у Атини отпочело је јуче. Старешине су прочнтале трупама прокламацију генерала Јенакиуаса, ко.ја је одушевљено новдрављена узвицима »живео народ, живео