Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б ИЈ А

БРОЈ 60.

лудис је сипоК саоиштио своју оставку комори као и разлоге за то. »Песн Астии , владан лист, аигие да се у вла<)а]уИил круговима

долазак Заимисов на власт сматра као једнна даска епасењи, јер он је „иристалица неутралности и наклоњен Сиоразуму

тант дакле тража да буде оео што < воља грчког народа жели. Али оад насгаје нитање: да ли збв ља већиеа грчког народа жели оно шго Спорнзум мислп да жели? Једиц кажу јеет, али их пмд који кажу н и ј е. Оа кад тако постоје сум 1 ке о правој вољи народној у једном питању од највижег интереса народног н државног, онда Нико други не.ма право да разреши ове сумње до сам народ својом одлуком изралсеном кроз пзборе. Краљ може и нма ЈЈправо да оео ннтање упуги народу позвавши га на изборе. II тако, само бдаговремено удаљење ове владе и њена замена другом која би дала гарактвје да &е бити слободни избори које треба одмах расни сати, само то може спасти отвџбину од иогнбли а донети олакшања наро IV која ТОЛПКО трпи због нсснособноста вдадпне да се ирилагодп развијању догађија. »II еа Алетијк*, на против, у сцноћњем уподном чданку оитимвстички гледа па ситуацпју. Она сазнаје да међу упутствима која су досад добпли савезнички носланици V Атинп нема ни речи о смспп владиној и о распуштању скупштинском, а го је у толико вероватније у кодпко се зиа да јо на овој чињепици г. Скулудие базирао своју изјаву у погледу глаеова о оетавца владвној. Владинз кругови тврде да ће се блокада скинути одмах по демобилизацији. Ако је то тако, онда ништа више не остаје ла се уређује, сотуацвја 1е се уредити сама но себи, коначно решење биће нптање од неколико дапа, и оно 1е показати да је грчка влада предухитрила жеље Споразума и пожурила да их задовољи да би тиме још једном засведочила искреност својих огећања. Аатантски атински кругови нак тврде да ће демарш који ее спрема битп енергичан и одлучан, п пмаће за дил> да се положај Грчке тачно определо. Алн тпм ее корако.м, ако такав буде, неће ни најмање обавестити свет о нечем новом: ноложај Грчке, доиста, већ је потиуно тачно опредељен. — Пол-ЛуЈ. НАША ДЕЦА У ШЗАЈЦАРСКОЈ Велика пријатељица српског народа. уважта тђца Клара Комб послала је генерадном консулу г. Ввнтровнћу овај извештај о нашој деци у Швајцарекој: »Пре пеколико дана била сам у Невшателу са мајком да видим нагау депу. Сва еу одлично пласврана п са њом су, уопште узев, задовољна. Необично сам задовољна што сам код неких, као нпр. код Милана Варјак тароввћа и др. констатовала велвви успех у француеком језику. Појели пи су већ у отању да лоста разумво говоре француски. »Стојна Вељаковпћ н Бсрислава Смил.анић пласиране су у један ка толички нансионат, гле им је г.рло добро. С њима су и две мало Пел ро вићеве. Мара је све округлија. Троје децв Жупањевац и Драга АнчевпА’ нласиране су код гђе Варле, у Сен Плвзу, у леној кући, са јединственом баштом и одличном школом: тако

рећи иравп земаљски рај: Ансолутно им ништа не достаје, а кроз неколико дана и фамилија и деца нолазе у брдскп крај — на летовање. . «0 Ранђелу Отанковићу, Сави Мисирлићу, Атанасу Јованозићу и Бенку Мандилу добила сам иајбоље извегатаје. Такође и Христифор Митровић врло се добро влада. Ш го се тиче Животе Николића, он из дана у дан постаје све нопуларнији. Добравој Аранђедовић врдо је добро са здрављем и одлПчно се влада; мало се угојио. Два мала Колареввћа веома су разумни. „ Присуствовада сам час.у р.еронауке који држи један српски свештенвк сваке суботе од 2—4 часа но подне о констатовала да сва деца разумно и врло пажљпво слушају н;»елавањз. У мало не заборавих да номенем, да је Радмила Николић врло добро са здрављем, и да озбиљно ради. Она и Радмила Сгаменковвћ говоре најбоље француски. »Невшнтелскн одбор, потаомогнут г ђом Јовичићком, матерински се стара о деци и не штеди материјалва средства да би им створио у тбносг и задовољство". Нека јс и од нашо сгране велнка хвада племенитој г-ђцв Комб и њеиој уваженој мајци, као и свима њиховим земљацима и земљакињама на овкко реЕносном и савеоном старању о нашим малишанима.

Поенкаре -капдар Последњих дана умро је у Дижону генерал Кено. Међу његовим хартијама, прегледаним после његове смрти нађено је једно писмо председника француске републике г. Поенкареа, које је Овај написао некслико дана по сво.ме нзбору и у коме је захвзлио генералу Кено, штО је у његОву сећању изазвао једну пријатну успОмену. Ствар је веома заннмљнва и ми ћемо упознати с њом своје читаОце У времену кад је садашњи председник француске републвке служио свој годишњи рОк у војсци, 1881. годице, Кено је био командапт 2б лнније Нансија и пронзвео је војннка Поенкареа за каилара. А кад је Поенкаре изабран за предссдника републнке, седн генерал Кено упугио му је срдачну честитку подсетивши га уједно на епизоду пз 1881. године. Председник републике одговорио је генералу да он није никад заборавно човека, коме дугује своје прво уианређење и прву почаст у облику скромних галона од црвеног плаТна.

РДЗНЕ 8ЕСТН — Како су односи између Сједињенпх Држава п Мексика веома затегнути, председник Вилсон упутио је генералу Каранци иоту од 10.000 речи, којом одбаја да по вуче алерпчке трупе вз Мексика. — Јапљају, да суж тве у источној Нрукој веома оштећепе услед олује. — Проценат новорођенвх у Берлину смањио се у току 1915. године за 28 од сто. — У пројекту је грађење нове руоке железннце иза- ђу Батума п Трапезунта, као и спајање жел. мреже јужне обале Крима са оппггом мрежом рускех железнпца.

СА РАТНЦХ ^РОНТОВА — Званични коминикеи —

Са нашег фронта Солун, 8. јуна Непријателхка артиљерија повећала је знатно простор својс акције. Непријатељ је бомбардовао предео од Хоме: до ПоројаЈедпа ескадрилафранпуско енглеских аероплана бомбардовала је војне зграде у Тзумулџини. 11рошле ноћи француски аероплани бомбардовалп су логоре код Велеса. Јутрос је један францускп ае роплап. напао три немачка аероплана, који се беху упутили у правцу Солуна н припудио их да се врате натраг. Бугари су иорушнли мннарега у Ђевђелпји. Талијански уепеси. Рпм, 8. јуна. Борба на платоу Сете Комунп иостаје све интевзивнија. Сев. пст. од Азиага наше труие иостигле су нове успехе. Сеи очајни панори Аустријанаца, да смање нресију коју чпнимо на њвхове лииије сев. од долнне Френцеле проиали су. Наше трупе напре дују и овде ностенсио, алп спгурно. Према десном крилу, ности 1 ли смо сјајан уснех заузевшп внс Изодоро. Задобплп смо 100 заробљеника н 2 митраљеза. Иа осталОм фронту артпљерпјска акцијв. Руске победе Петроград, 8. јуаа На разнвм сектсрпма фронта не пријатељ је взвршво озбиљпе нападе. Према иаквадним извештајвма о борбама у иределу еев. од села Гаромичп на Сгвру наше труне заробиле су 4. јуна 96 офицвра и 8137 заробљеника. Одбили смо нашом ватром ненрвја тељску офавзиву, која је била цотномогнута елеменгпма немачквх трупа близу села Веручина, сев. источно од Кисалпнга а на 7 врста од главног друма Луцк-Владсмир Воланск. Према последњим вествма паше трупе извршиле су противнаиаде у пределу села Роговића и одбиле непријатеља заробившп 16 официра и 1200 војнака н занленивши 8 матраљеза. У току ове акцвје један наш отрељачки батаљон нагнао је ненрајатеља на бегство и отео му сва три тона, које су нам Аустрвјанци билц запленили. Поред тога зазобио је 300 заробљеника н 2 митраљеза. У пределу жељ. станице Охотни кова, иет. од Сарнова заробили смо један немачки аероплан са пилотом и осматрачем. У пределу Га.ворнаки н Биснион вичики на Страни неиријагељ се одупире огорчено нашем надирању. 60 руских коњаника продрли су у тврђаву Заставпу, Есекли еу бежеће војнике, заробилп 150 пешака и но терали једну батерију од 4 гона.

која би напуштеаа’ са 70 тобц*ја, муницијом и осталам материјалом. Петроград, 8. јуна. Крајње лево крило непријатељево повлачи се у верелу гсњено с-нергично нашнм трупама. Заузели смо села Задову, Грогшнет и Глиблу на линија реке Серета. Па фронту Двицс бомбардован.е не пријатељекпх нолонсаја с ирекидима на разнвм тачкама. Ноћу 6 ј.уна у иределу сев. од Геђоља а исг. од језера ВцшњевскоЈ'е неприЈ'атељ је покушао да се при ближи нашим рововима али је одбн. Ј'ен нашом ватром. Један цзкнадан иззештај опнсује акцију нољске артиљерије којц је била 6. јупа поћу. Непрнјатељ је одбачен са својих положаја код Кург Окне ист. од Залешчика и ночео је одмах, да се новлачп нр.гло у правцу Курпа, Заставне. Охрабрене добввеннм уснехом наше труие гониле су Аустри Ј'анце без престанга и нису им дале времена, да ее еклони и утврди у нарочвто иодигнутам јшвовима. Женева, 8. јупа, Руски успеса у Буковинп и Волинпји- запреиастнли су румунске германофиле -Јавни органн у служби Немачке предосеКају слом аустријске војске.

Преглед грчке штаглпе „Ф о с“ Јиућује краљу Константину отворено ННС 1 ЦО, у коме га моли да отиусти владу и распусти скунштину. ЈБегово резоновање Ј‘е овако. Данашња грчка влада или је неспособна да мисли пли сс прави да не разуме цољ која Савезници хоће да поетигну помоћу обЈ'ављене блокаде. И преко новинарских органа својнх она сваки час гшта који }♦ раздог, узрок, повод озвм нринудним мерама које <-е врше цротив Грчке. На ово питањв кој'е поставља влаиина штамиа само влада г. Скулудцса није V стању да одго вори; иа њсга може одговорати ц последњи грчки )рађанин. Сваки грчки Грађанцн зиа да се над грчким народом не врши притисак с тога што се сноразум хоће да светп над њим, јер је овај парод више пуга досад и на небројтно начина изражавао својс симиатије и своје жеље за усиех савезничког оружја, Г. Вријаи је отворсно и јасао казао шта ое управо ;кели ностићи овим нритиском. На име, владе Сиоразума сматрају да је воља већине грчког ннрода нридављена. Оне верују да је жоља грчког народа да се под оружјем става на страну снвезничке воЈ’ске коЈ'а се бори на б чкапљ-ом фронгу, и да ту жељу г|јчко 1 м наро 1 н угушује влага која но јж^—ловерење народио. Ан-