Велика Србија

ВР. 63

СОЛУН, НЕДЕЉА 12. ЈУНА 1916

ГОД. 1.

вјш СРБИЈА 5ЕНВ1Е

ГТРРТГТЛА'! А ИЗНОСИ: Мс<ч"Шо 3 4 >|мнкаТ|>о*осе\но 9 франака. годнога.е 36 фраиа 1 :а ЦКлА ОГЛАСЏМА : Слтни ог.шоп 020 фран од иегигног реда, већи оглаоп по 1 ."годЛч. Нопац ое полаже државнии коаесариаа и двнломагскиж ваступништинма. ЛНОТ ИЗлАЗИ С Н АоИ ДАП П0 ПОДНК Пошту слатн прево Крах Срп. Геи. Консулата у Солуну РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАТ5АЈУ Стан редакције Коломбо улица бр. 33 8а1ошцае Поједини бројеви ое могу добитн у Содуну код агенције „Друштва грчке штампе“ ул. Вд лгарохтону бр. 6, блпву главне поште.

БРОЈ 10 сант. Директор А. Ј0ВА Н08ИЋ< ЕВРОПСКИ РАТ И БУГАРСКА „КУЛТУРА“

Прве црте морадне физиономије овог великог рата појавише се одмах у самом иочетку његову. Објава рата маленој али поносној Србији од стране једне многомплионите цареввне, маторе толико векова; гажење белгијске неутрадности, етнички монетруозна н естегп'о:и наказна слика где зликовачки којос германски дави малену а Симпатвчну Белгвју, која се херојски отнма; први гласози у заирепатћеном свету о неочекивапо свирепим методима којпма ће Немпи водити борбу; узвишена реч цара Пиколе да Русвја неће ванустити Србију; савезничка вгрност витешке Француске; до носледњег момента неочекивана интервенцпја Ецглеске с д е в и з о м „због бедгнјске неутралности", — сви ови догађаји и чињенице, одмах с почетка, дадоше прве нли и дефинитивне црта овом страшном крвопролићу и рушењу чији смо сведоци, радници и жртве. Све што се доцније десило, само је пренизирало нрте ове физиономије, која ће као филозофска одредба овог огромног рата ући у свет оку исторају. За сваког, и пристрасног и непристрасног човека, за ске људе од мавли, овај се рат философски нредстпвља као борба између два начела, као двобој између добра и зла. На једној страни, све основне и драгоцене тековане људске цавилизације: слобода, нравда, право, човечност; на дрЈгој, све негативне силе нсторије: ропство, насиље, сила, варварство. II када су, као привидно укроћене звери из менажерије, дивљи Германи п Ма ђари покуљали из својих граница, тада све ове опаке силе о којима се мислило да су коначно савладане и уништене, као тевтонски фурер избише из дубине историје_ и за час доведоше у погибао сва добра до којих је човечанство дошло кроз толике век'> ше мусе и борбе. И заиста! Рекао ба чоаек да је нека свесва сила још унапред ноделила улоге у овој крвавој драми: ва једној страни, спе расе и пароди који су се некористољубно бсриди делом и мишљу у корист целог човечааства, романска, англо-саксонска и сдовенска раса; на другој, као носпоци принцина зла, Немци, најсаможивији и најгрубљи народ, Мађари, један морално нрљав народ, Турци, измет човечанства, ругло истораје, н — Бугари. Није то пука случајносг што су Бугари у овом колу. Њихов рашп афинитет привлачцо их је Мађарпма

и Турцима; логика овога рата привукла их је коначно овој ратној групи. И, ако је досад и могло биги неког колебања у погледу националног карактера бугарског, на имеу номислО дататарски елемепат у етнцчком с ■. тд ву овога народа нијеможда сасвим угушио био његов словенски елеменат, сада, после овог рата, н у току овог рата, тој сумЈви н тој нади апсолутно нема вин:е места, н Бугдрн се раснО, етнички и морално имају сматрати као дефшштивпо искључени нз словснске духовне заједнице. Овај прелом већ је потпуно извршен у свести целе наше генерације, која је најлецши и најпле менитији део своје умне и моралне радљивости посветнла била ндејн о југословенској заједници за чијег је чла на примала и бугарскп Народ. И код таквог стања ствари, код о ваквог рата у коме се разгОветно и свесно бори цивилизацеја с варварством, шта се може казати, н шта се може радита када се са стране взрварске, са стране бугарске чује овакав захтев: «Србије мора кОначно нестатн с карте Европе, да бн се допустно слободан развнтак државама впше културе.« Државе вишс културе! На које то културне државе мислиписзц нз >Народних Права?» Према данашњем положају Бугарске, т 0 државе »вишо културе« не могу бити друге до ... Мађарска, Турска и Бугарска. Да горке ироније! да ужасна сарказма! да дубоке ннскости! Како може толико подлости статп у људској души? Ма ђарска култура, турска виша култура, бугарска култура! Али на коју тобугарску кулгуру мисли вероломно бугарско перо? Да не мисли специјелно на ону коју по мученичкој Србији шнре дацас зверови у полуљудском облику, прљава бугарска поповштина н недо учени бугарски учитељи? Та ту прљаву некултурну културу бугарску збриса ћемо за двадесет четири часа са тела Србије, ми, професори, учатвљи п књижевници Краљевине Србије. Али и радећи тај посао, ми ћемо, обогаћенн мучеништвом у ово.м рату, проповеда ти својоЈ деци да ће ратови м'Л)у народима бити нвизбежни докле гоД буде било народа као што су НемНи, Мађари, Бугари и Турци, и да, догод буде међу људима циника као што је горњи дрипац бугарски, дотле ће батина бити најпоузданије средсгво соцнјалне педагогије. Григ. Хаџи Ташкозић.

СИТУАЦЧЈА Политичка Оцеал?ње А/ абкј*, а нарочито Светих А/еста од отоманске цоре вине значи зч ову једну велику катасгрофу. Турска влада је објавила и водила рат у име ислама. Тај разлог не иостоји вигие, аошто су се Света М<ста одметнула од цај евнне. Овсј догађл бибе од великих иоследица по Турску. Његсв одјек ио целој отолшнској имаерији бибе страшан. Он бе карочито дејствовати на упроаашИено станов ништвЈ и деморалисану и дес< тко вану војску , који још једино очекују спасење од Мухамеда. Ко зна, д < то не буде и варница револуцкје у цедој турск.ј царсвини. Ратна Аомије генера.ш Лешчинског, гонеби Аустројпнце стиг.<е су до К<раата. У Галпцуји и БуКовини руске труче одбијају усиешно све немачке кападе. На фронту Вердена отпочеле су оает жестоке борбе. Французи одбијоју наааде Пемаца са великим губитх.нма ао ове.

7 ззнљака глади Нереди у Неадачкој и Аустрији По г тешким притиском евономоких п војних недвћа, нароти централних царевгна показују сзоје негодовање на начно, који се није могао пре рата нојмити у тпм државпм", а, специјално у Немачкој. Ваепитавапи у ропсвој послушвости ови су народи пре рата са злурадвм осмехом про' раћалп револуције п нереде год дртгвх народа не нстразкујућн њвхове узроке. За љ«х је била постоЈала једна догма: све што ниј‘е Немац неспособно је да еамостално жави. Симптоматични су ови нереди по велпквм немачким градоввма као и у престоницамн: Берлапу, Бечу, Пештп п Минхену. Т.ј иерелп већ насу обпч пи револти, оци показују свмптомо који предочагсју револуцију. Не б не се.гомиде од хиљаду н две незаловољепика, већ узимају учешћа десетиаама хиљада. Они се не угушују вигае нолицпјским мера.ма, већ се изводи војска, пуца се у масу и отимају бунтовници. Ове нереде не удешавају неприја јатељи њихови, њих предводе гладна деца и жене, граћани и војаици. У Немачкој, у држави у којој се живи и мисли но заповеетама јункер-

БРОЈ 10 сант.

еке клпке, бало је опасно ире рата да грађанц чак и сањају што незгодно и за обичиог жандарма, а сада та нста маса води огорчене борбе по улннама п са жавдармима и са војском. Па све стране чују се узвици: хдеба, хлсба, ади хлеба ни од вуда и државе место хлебом дозволиле су својој штампи да сервира гладне народе уображеннм победама на мору и на Вердену. Очајап је рик б. нешганског «Хирлапа» унућен на адресу Немачке: Зашто нас лажете? Напослетку су се отрезнили и ти народи. Увидели су: да се лажна култура мора да сроза пред правом, и да четрдесетогодишњп грозничави рад на усавршењу убиствених оруђа и нрипремању једног подмуклог нрепада нротиву народа који су билп заточнвци ирава и правде морају на нослетку да утону у сопствену крв. Предвиђени успеси главног ђевералштаба и немачког и аустријског ишчезли су као сапунски мехури и пред страшном јавом задрхтадо јо ерце и најнезнатцијег грађанина њиховог. Дани фанфаронада и слављауснеха на бојнцм нољвма одавно се нису ноповили. Напротив, на свпма фронтовима нижу се неуспеси и шапатом од уста до уста улази и у масу страгаан глас да је пропаст на нрагу. Маса је свесна тога, јер као најачи доказ служи јеј недостатак намирнпца, свакодневно нроређавање народа који се шиље у сигурну пронасг и зваиачне дан;е. * * * Бало је једно кратко врема када су Беч п Берлин кићени засгавама, када су скупљани врилози за споменике „непобедних" воЈ‘сковођа и када су а народи тих држава пљескали својим вођама... Дошло је време да ее увере, даје све то било само нролазно и да је увек јачн онај, којн је на страаи правде и пстпне. ГлаД им је скинула конрену с очвју алн и за љих је сада доцно покајање. В.

Нреглвд грчке штампе »Н(а Алитија“ је у Солуну заступаза политику владе која је олступпла, и то је вигае пута досад отво' рено изјмвљивала. Она је уопште лист којл пишо врдо умерено, и њеип уводн 0 чланни нарочито одликуЈ - у се логичпошћу и тоном који чине част грчкој журнатиетици. У толико је занимљивије впдетп квко Ј‘е оцевила промену која јо извршена у грчкој в 18 ди.