Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 67.

СА РАТНЧХ фРОНТОВА I — Званични коминикен —

Са нашег фронта

Солун. 16. јуна Сукоби извидничких патрола према Лумници. На левој обали Вардара обе артиљерије измениле су врло много пројектила. Борбе у Трентину Ри.м, 15. јуна Задовољавајуће вести стижу и даље из Трентина. Кореспондент »Дејли Телеграфа« у Милану телеграфише да талијанска контраофанзива тече успешно. Коминике генерала Кадорне вели, да Аустријанци настављају повлачен.е под снажним притиском талијанских трупа. Десно и лево од Пазубија Талијани настављају своје напредовање тонећи непријатеља у стонуБорба на Ипру Лондон, 15. јуна. Један телеграм из Амстердама јавља, да огорченост борбе ка Ипру доказује факат, што су сви хотели Гана (у Белгији) препуни раљеника. Фрапцуски коминике Пнриз, 15. јуна На обема обалама Мезе у току дана било је бомбардсваље осредње жестиие, мало јаче у Вевру, иа сектору Екса. На десној обали Немцп су око 2 часа по подне пзвршили напад на део села Флерп, којп је у рукама Фрапцуза, али су потпуно одбвјепи. У Аргони смо нешто напредовалп. Руски коминике Петроград, 15. јуна. На фронту положаја Риге код мостобрана Икскула води се артиљериска борба. Покушаји непријатељске пешадије да предузме офанзиву на више сектора лако су одбијени. На једном борбеном сектору према извештају виших официра одликовали су се особито п-поручник Моркин и подофицир Кононинко. Први је добио 15 рана. Непријате.љски аероплани бацили су бомбе на више места, као и на варош Двннск. Синоћ, у пределу језера Мидзиола Немци су бомбардовали лаком артиљеријом наше линије ровова између тезера Доље и Волчино. Потом су предузели офанзиву, али смо је ми одбили. Непријатељ је одбачен својим рововима и принуђен, да обустави офанзиву. У пределу Слуцка, ноћу 13. јуна Немци еу после јаке артиљериске припреме покушали да предузму офанзиву али су брзо одбијени ватром наше артиљерије. Петроград, 15. јуна. Непријатељ предузевши офанзиву у пределу Метоира југ.-западно оД Липска успео је да продре у наше линије код Шаре, али је одмах по-

том одбачен л нагван аа новлачење. На фронту Колки— Богушиука на Стоходу непријатељ је настављао бомбардовање нашвх рововских ли нија тешком артиљеријом. Ваше на југу, у пределу .Те арти љеријска борба. У пределу Несвача југ. запад. од Ловипка један аустријски аероплан оборен нашом артињеријом нао је у паше ноложаје. Авијатичар а оематрач рањени. заробљени су. На средњој Стрипи, ненријатељ је отворио јаку артиљеријску затру на више меета. 12. јуна један наш азијатачар н. поручнпк Орлоз, који с'е десетп пут био испео на виспву од 2400 метара упустио се у борбу са једним непрп јатељским аеропланом и оштетивша га знатно, принудио га је да се спу сти у село Подпвииу У нравпу Черновице наша предњи елементи потисли су неиријагеља на ону страну реке Дубовице, јулсне притоке Прутове а одбацилн га ка Кваблотову. Према носледњем аззештају генерала Бруеилова целокуиао број за робљенлка и плена од 22. маја до 10. јуна износи 104 05-1 зојника. 299 топова, 644 матраљеза, 176 справа за бацање бомбп, 146 зртзљерпјске каре и 38 цројектера. Лондон, 15. јуна. Корсецондепт »Тајмса" на руском фронту јавља да су Немци успели да за шест дана нренесу на Ковел две дивпзије, Аустриски розова које су Руси заузелп чинили су веома јако утврђену линпју састављвну цз впше редова мрежа од бодљикаве жице, редута и тврђавица прве ланије. А устрпјанци су билп направилп закло не по шест метара дубоке. Непријатељ је огорчено бранио своје позп ције. Рачупају да је преко 4000 лешева на одстојању од неколико врста Кореспондент додаје да ће Немци све употребстп да снрече пад Ковела. Букурешт, 15. јуна. Становаиштзо вз Буковине бежи ка румунској грасица па се онда о креће у унутрашњоет Угарске. Паника у Кађарској Берн, 15. јуна „Пештп Хирлан" од 7. ов. м. пише: ■чНепријатељ је и по трећи нут заузео Черновицу. Има још наде, да се поврати варош, али је жалосно и тешко да со опет нађемо нред проблемом бројне надмоћности непријате љеве. Шта ће опет бити са питањем о мвру. Треба да наставимо борбу и даље. П ко зна, да ли ћемо се новраћањем Черновиие ирибдвжитц тако жељеном миру?» Вукурешт, 15. јуна. Угарска влада забраЕнда је продају румунских новина у Маџарској. У угарским варошима поред румун* ске границе влада неописана беда услед које су самоубиства врло честа. »Универсул« јавља да Маџари утвр ђују Темишвар.

Немци признају Лондон, 15. јуна. Немачка цензура допустилаје кореспонденту амвричког »Асосијетед Прес« да телеграфише своме листу вест о напредовању Руса на фронту Галиције. Псти кореспондент јавља, да Немци врло зисоко цене војничке способности генерала Брусилова и сматрају га једним од најспособнпјих генерала руске војске. Рат у Азији Петроград, 15. јуна. Покушаји Турака да под заштитом своЈе артиљеријске ватре пређу реку Масладароси близу Еуфрата код села Нурика пропали су потпуно. У правцу Мосула (предео Бонета) наше трупе су одбациле непријатеља са његових положаја ка западу. Над Балтичким морем Петроград, 15. јуна. Над Балтичким морем 13. јуна у мореузу Ирбена 3 наша хидропдана упустида су се у борбу са 4 вемачка. Један непријатељски апарат оборен је п пао је у воду. Упркос покушајима протцвника, да с-пасу апарат, иагпи хидроилани су успелн да га униште бомбама п по том су се вра талп сзи неошгећени. Непријатељскп хидроплап потонуо је одмах. Независноет Арабије Лондон, 15. јуна. Кореспондент „Тајмса“ у Капру телеграфише да према вестима из Сирије Тугци доводе журно нојачања железничкем пругом Хеџаза против светих места. Турке плаши веома нобуна Арана. која убија духовни престиж султанов. Пиједан ратни догађај нцје у Мисиру учинио тако дубоко дејетво као ова побунн. Улемп п ђапи велике ношеје Ел Ашар посведочавају сзојб симпатије према покрету Меке. Нереди у Смирни Атина, 15. јуна. Пз веродостојних пзвора сазнаје се да је у Смцрни дошло до велаквх нереда, Муслцманско становништво п гареизон Смарне побунили су се протпв турских власти. Аустро немачке трупе, које су гледале да угуше нсред почпниде еу печувена гверства СТАЊЕ У БИТОЉУ Према сзвееном подацима, које смо успели прикуаити, у могућности смо да бацимо мало светлоетп на очајно стање нашег становнцштва у Битољу. У ред вароши, . које су имале да страшно осете сву бугарску крвожедоост п варварство спада на нрвом месту и Бптољ. Одмах по своме уласку бугарска је војска извршила нљач кање свега. што се могло упљачкати. Најпре су разграбдЛне животне на_ мирнице, којих је било остало таман толико да се бедно становнпштво ис храни за који дан. Војска се беше размилела по ириватним и јавним зградама односећи што јој се допа

дало. а ушиштавајући знатним дедом оно, што јој није било од употребе. Највише су иастрадали станови чиновничких нородица, које беху избегле у страху од балканских „Хуна“. Њихове ствари су све без разлога изложене продаји, а ко би их био прикрио кажшаван је на најсвиренији начин. За гим се приступило гоњењу и мучењу ернског елемента. Грци и Јевреји нису такође поштеђени. Страх и трепет овладао је Битољен а његово становништво, које је под уцравом српском тако безбрижно живело, вапијало је за повраћафем старога стања. Многе радње су нозатваране одмах но доласку Бугр.рз, нарочиго оне чијн еу се сопственици истакли као добри Срби. У њиховим исиражњеним проеторпјама је гдегде смештана војска, која је иначе у лосдедње време размештена но приватним куђама. То је учињено из страха од француских аеропдана, који у више махова начинише чуда и покор но Битољу. Бу1 ари и Немци плаше се счраховито аероиланз. Отуда готово сва војска измаршира сваког јутра ире 4 часа изван Битоља ради «вежбања«. У ствари да би избегла бомбардовање аероплана. Усдед овога страха прибегли су Бугари још једном лукавству. Они су, као што горе напоме нусмо, рвзместдли своје војнцке по ириватнпм кућама, искључиво српским и грчким, и то по два до трп на кућу, како Савезницп не би имали могућности да бомбардују нарочпто војне логоре. Ове војничке харамије права су нзпаст за кућу, у коју уђу. За себе оимах реквирирају пајлепша оделења, отимају домаћину намирнице, ударају на образ женскињу, пљачкају и отимају све шго им до руку дође. Намирнице и храна у Батољу с-у ишчезле убрзо. Брашно аостоји само кукурузно. Власти су по своме констнтуисању реквирирале сву храну, која је од^јех потрошена. А гладном становништзу издате су неке цедуљвце, којим су поједине породице добиле по 5 ока брашна за 15 дана. За там је настала права глад. Имао је свако да се храни, како може и очајање становништва достигло је врхунац. Народ се сад храни готово искључиво купусо41. По каткад капне и по Који гра41 меса, које је страховито скупо. Пцлвђн коштају 6 до 9 лева комад, пиринач 12 лева ока, шећер 10 лева, гас п зејтин по 4 80, адп је све ове артикле веома тешко нађи. Сребрни и златин нозац у Битољу се врло ретко виђа. У главном је у течају панирни новац, п то бугарсви а у ночетку и немачки. Срнске новчанице примане су у почетку једва за 2 лева, а сад су достигле »високу« пену од 3 20, док их аустриЈ - ске власти мењају у Београду са 50 процената. Једна скандалознд и одвратпа трговина. По своме уласку у Батољ Бугари су оиљачкали све болнице, нарочито војну, из које су све ствари натоварили на преко 50 волујских коза и отерали пут Велеса. Сви ерпски рањеници затеченц у Битољу изузев ■најтежих такође су потерани пешке