Велика Србија

БР. 68.

СОЛУН, ПЕТА^ 17. ЈУНА 1916.

ГОД. I.

ВЕЛИКА

СРЕИЈА

ПРЕТЛЛА1А ИЛНОСН Месечк" 3 фуанк*т)'омеса'.но 9 франжка. гоЈштњв 36 фрвнак*

ЦРЛА ОГЛАСИМА : Свтна ог.-аси 020 фран. од петмтног ред», *вћ» пгласв ло пигодби Новац се полаже државнна ■окесарха н диллохатсквн ааступннштвпха.

лист из.аАзи сва;;и дан ло подн* Пошту слигн провч Крих Срп. Гек Консулата у Счлуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂА.ЈУ Стан ридакцнје Колоибо тлкца бр. 33 8»1опЈчо«

68^НОЕ БЕНВ1Е

Поједжжи бројеви се могу добити у Солуну код нгенпијв п Др)титва грчке штампе и ул. ђултарохтонЈ бр. б, близу главне поште.

БРО} 10 сант.

Директор А. 10ВАН0ВИЋ

БРОЈ 10 сант.

П О Д /1 А М Н

Од кад је непријатељства, <т то је од постанка света, и од кад је ратова никад се н нико подлије и мало је ако рвкнвмо гадније према непријател»у ннјо пОнашао, као што су Бугарска и Аустрија према нама. Обоје тученп и то, зло тучени, од нас, а ко зна шта би било сада, да им Немачка није прнтекла у помОћ — »е могу да забораве батине, па и ако су по свима правилида ратне вештине добили. Нешто, што није дошло нередовним иутем. За батпне на Брегалници Бугари су криви, јер су онн рат изазвали, управо мучки нас напали и што су тражпли то су нашли. Аустријанци су желвли и изазвалират. Онм то не крију. Тпме се и деца њихова хвале. По менути им 1914. годину, Значи учинити да падну у несвест. Ко им је крнв за то? Сами су хтели и што су тра жили добнли су- Јуначки на мегдану смо пх тукли, па п ако Смо један према четири били. Нигде и ни један пример неисправностн или некаваљерског држања наи^ег војника према њима не мОгу навести. Почевши од генераЛа па до посплног, свуда и на сваком месту ималп су у њему џентлмена, који се пр' Ј ма наоружанима показао као прави ритер, а према непаоружанима племеменит и милосшв, а да не говоримо о рањеним, болесни.м и изнемоглим. Њихове сопствено изјаве за нас н за наше опхођбње према болесннма, највеКа су похвала. Нећемо да одузмемо нпти пак да додамо што. Признање њпхово задовол>ава нас. Заробљене војннке њихове хранпли смо и чували као паше, док смо нмчли и могли. Према њима смо били не као господар према робу, него као старешина породице првма заблуделом сину, који се вратио н кога обасипљу љубављу и пажљОм, рачунајући да је то начин, којнм ће га о благородити и пОроДшш вратити. Маса тих заробљенпка крв су од крви наше и кост од кости наше, који су силОм околноста мОрали Окренути пушку на брага свога, 11а зар би се могли друкчвје понашаги?! Но било их је доста, који са нама немају ништа заједничког и који су од првог гутљаја мајчи ног млека запојени мржњОм н злоббм противу свега што је српско, по коме мн од њих ма и најмању пакост учинисмо? Кога ми погрдном речју или ма чам било ожалостпсмо, или из мржње према неиријатељу, над ким од њих освету извршисмо? Ие. Такав и томе сличан прнмер наши непријатељи не могу навести. И сад цпа дОлази. Док

кајзер, уп.ућујући своје војнпке и сво га најонрОбанпјег војсковођу 'ротпву Срба овоме велц: „Шаљем те са мојом војском противу храбре српске војске, која се херој ски бије и која се јунаштвом прославнла. Пази н не осрачОтк нашв оружје’ 1 Дотле његОвн измећара Аустрнја и Бугарска такмиче се ко ће се у иодлаштву од њих Двоје внше истаћп. 11 велим: док с.мо се ми џентлменскн ирема њиховим заробљеницима н рањЗницима пОиашали, дотле су они паше на најварварскн.ји начин таматшли. Још нешто. Они су огишли много даљс. Други то не би могао учиннги. То је једино њима дато, јер им је основ државног постанка шиијунажа помоћу којз су и дошле до државе, а нвкако каквим пожртвовап.е.м свога народа. Првко својпх плаћвних жбнра, успелп су зимус ззвести неколпкО нашпх малодуиших војннка ме!)у ко.јнма је већина нозих крзјеза била. Ги су бвдници нод утисцима оне паше несреће мислили, да је са Србијом свршено, те су се теко дали завести. Но није наш иарод бадава казао: « 3 л 0 рођење готово суђвње,» те је такав СлАчај н са овима био, јер ии један од њих није своју кућу видео. Код Кеналија налази се једна уз дигнута хумка, која је у 'своја недра примила двДдесет и три жпвота српских војника. Ту су сви као јагањци поклани одмах по своме преласку. То причају и до најситнијих детаља изкосе два мусломашша, који су ту ка сапнпцу својпм очима гледали. По из вршеном злочипу, бугарски војнвци су се веселилп, као да су на свадби бвли Зар се друго и може од дивљих Та тара ншчекпватв! На граиици између Ресна н Корче — па Стењу, предали су се исто тако ио наговору шпијуна један жандарм и један гранпчар. Првога су на очи другога на парчета исе клв! Другога нареди старешина страже, да спроведу за Битољ, јер је имао нешто новаца п тиме моментално жи вог ситсао, али овај улучи прилику и поновс нребегпе у Грчку. Сам прича да ,је „спровод за Битољ* значио да га убију, пошто мало одманну од ка рауле. Он се је сетио н зато је рескирао н спасао се. Овакви примери нису били ретки. Ето како су ови несретнвци страдали. Место да су сада на бранику отаџбине, они су, заведени, гпаве погубнли. У осталОм Бугарима и Аустријанцима је девиза: »искоренити српски народ,“ а ово нм је најпробитачнији

пут, Јер онога кога на тајанствсч) на- ^итичких приликп и велиним рат чин нвстане не.мате где тражити и гако ним усаесима. Овакво расуло у г.рспадају малбдушни да им се ни гроб др#а.ви на)ве(1и је 40 ка,в немачке скоре катастрофе, коју народ једнодушно аредосеКа.

не зна. 11о није све ово 11аши су непријатељп отишли даље. Од наших за робљеника створилп су читаве дивизн је. Ни један који је за пушку спосо бан није остао у Србији — сеи су ио разним једпнпцама маџарско немачквм распоређеки. Неспособни и старцн одввдени су п уиотребљавају се за радове на утврђешима, која су V више прнлика на домаку артнљериске ватре. Наше рањенике, које еу по болнпцама затекли, парочи го Бугари, поклај ли су. Ето варварског поступка наших непрпјагеља. 11 док ми, поштујући ратно правнлО, Нашу чистокрвну браћу Србе — заробљенике, не узимамо, па и ако многи од њих желе да се бију протпву државе, која је исто толико ц њима непри.јатељ, дотле они наше силом вуку п спремају да се прОтнву своје рођене браће и државе туку. Страшно, али пстннито! Докле ми њцхове заробљенике третнрамо као скоро своје тосте, дотле они наше на први сусрет убнјају, па нека је и ово просто, алн мучвње и мрцварење не може се ннкад опростити. II дОк ми њихове рањенике кае својелечимо п негујемо догле они наше као јагањце кољу! II јесу ли то земље које заслужу.ју да г.осто.је као државе?! Зар ови подлацн да прођу без заслужене казнег Не. Турци су према овим нгсретницпма културипјп народ и много вите заслужују за опстанак од ових варр.ана, којима је ве^ крај ту Ћ. ’

СИТУАЦЧЈА

Политичка Ду 10 тра)ан рат скоачан са небројеним жртзама , акутност економске кризе и никикви изгледи на усаех - појчча.ги су незадовољство аустро-немачких норода до Ј мсксимума. Нвмцџ сваљују сву кривицу за народну трагедију на кијзера , какце.гира и владу. Сеакодневко се појављују .нове брошире, у којима се најжешИе наиада канцелар и влада. Кроз веКи део штамие између редова аровејава истп дух. Вереди се обнављају из дана у дан ао свима немачким гродоеима отежавојуИи још више тешку ситуацију. Овакво стање забргшуло је веома немачку владу,

Ратна Руси су одбнли серију нових немачких наичда. и настави.ггг аотискнвање аустријских труиа у Буковини. Ии фронту Вердена Французи су ма.го нааредова.ш у иравцу I иомона. Талијани су зодобнли нове знатне усагхе. Ешлеска офанзчва на фронту Иара наговештава се свч вгћма.

Слава Обили^евог пуна На Вндовдан је пук »Обили^а« прославно своју славу „Видовдан ц на особито свечан начпн. За ту свечаносг логор Је бпо сасвпм променио своју фпзиономију. Улаз, окн^ен гранама н цвеЋем кнтпле су савезничке заставе, а сам логор добио .је за ову прилику нарочнто свечан изглед. Свечаност је почела око 10 часова обредом сечеп.а колача. Пмпровизованп хор во.јнмка одговарао је веома складно за време религиозног обреда. Одлмчна војна музика пука свмрала је пос.чртнн марш, ко.јпјв све дмрљиве до срца потресао. Командант п ОбилпЋевог» пука сдржао је иостројенмм војницмма диван говор, у коме је петакао значај славс и специјално важност Видовдана. На крају говора позвао пх је да се заједно с нлше покажу достојнн свога велмког патрона Обплића м да под командом нашег узвтненог команданта Њ. В. Престолонаследнмка Александра полете у борбу за ослобођење подјармљене отаџбмне. Музмка је тада мнтонирала нашу хммну, коЈу је маса угледнпх гостију саслушала потресена свечанош^у п дмрљивошћу момента. За то време два француска аероплана кружила су нмско над логором, а пилоти су махањем капа честмтали славу српским во.јнмцмма. Веома великп број гостију посетио је славу «ОбилиЋевог“ пука. Међу њима вмдели смо генерале Милнеа, Ј1,пвеа, Артаманова, Оркманова, за тим ге-

ко)а се више пред неутралнима не може кочоггерггти сређеношбу ао- ј нерала Москопулоса м неколи-