Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 68

ко њвгових офицпра, нашвг бив. посланика у Софији г. Чолакантића, руског вицеконзула и' огроман број француских и енглеских официра Од дама биле су на свечаности књегиња Наришкин, г-ђа генерала Москопулоса, бароница д’Анж, госпођа и к^и руског впцеконсула. Осим тога присуствовали су свечаности многи представници солунских истраних листова. Пошто је пуковник г. Пешић честитао војницима славу од стране Престолонаследника Александра, гости су се кренули иод пространи хладник, где је заузело места преко 250 званица. Обед, приређен укусно и обилато у сваком погледу повећао је расположење гости.ју и здравице су се почеле реЈрати. Све су испољавале један исти карактер симболизирале су братство између Срба и Савезника и изражавале су ватрену жељу свих, да се што пре пође у свети бој за ослобођење Србије. Капетан г. Т>орђевић напио је у хвалу и славу великих Савезника Србије, и најзад Грчке, за коју вели, да ће се у скором времену борити заЈедно с нама. Н>егов говор пропратио је генерал Москопулос врло живим пљескањем. За време банкета свирала је војна музика

наизменце химне Саввзника, а' потом српска кола, која су српски војници и официри играли са особитим расположењем. Два грчка официра узела су учешћа у играма на опште задовољство свих присутних. Један од њих, пламтећи од одушевљења у друштву српских и француских официра клицао је без прекида: »Живела Србија«, »Живела Француска«, »Живели Савезници.« Француски песник г. Боје, позната омиљена фигура са Монмарта импровизовао 1е у току банкета оду »Видовдану«, коју је декламовао са особитим патосом. А по том је из свога о' громног репертоара рецитовао и певао више ратних песама, између којих је највшле успеха јпожњела једна саркастична пес ма на живот у Солуну. Један војник декламовао је ванредно вешто пригодну песму Јакшићеву »Стража«, а по том је изве' дена сцвна убијства Муратова на пољу Косову у нарочито спремљеним костимима. Свечаност је трајала до саме вечери, и док су се гости, носећи најлепшу успомену губили у својим аутомобилима пут Солуна, официри и војници настављали су весеље уз пријагне звуке одличне војне музнке. X.

СА РАТНЧХ ‘рРОНЈОВА — Званични коминикеи —

Са нашег фронта Солун, 17. јуна У току јучерашњег дана није било ничега значајнијег осим узајамне артиљеријске акције. Француски аероплани запалили су жетве у 8 разнЛх зона у граничним крајевима Србије и Бугарске. Руски коминике Петроград- 10. јуна. Југоасточно од Ги 1 е неиријател, је у току ноћи 14. ј^ва иредузео офанзиву са знатним снагама у нравцу Пумарна посде врдо снажне арти љеријске припреме и обилпог пугата п,а загушљивог гаса. Захваљујућв нашвм појачањвма лриспелим на време п учешћу наше артв.љерије одбацили смо непријатеља нансвшн му огромве губитке. На Дввне и у пределу Јакобштата акција артаљерије н пешадије. Непријатељски аероплани лете често ннд нашвм лвнпјама и бацају бомбе. У току заздутног бомбардовања 1 ноћу 14. јуна непријатељски авгја тичари баиили су впше бомбв ва варош Дввнск. Жртве и штете не знатве су. Одбвли смо покушаје непријатеље ве да предузме офанзиву јужно од Бург Клево као и на осгалом фронту до у нргдео мочари Гакитва. где се насгавља артиљеријска двобој Увече 13. јува веоријатељ је пре ‘ дузео напад у пределу села Квнрука на Стоходу, али је био одб^јен (’ва жно бомбардовање наставља се.

Непријатељ покушава да гаустави наше наиредовање у Буковпни спречавајући нас на све могуће начине да порушимо мостове, које је подигао с-а много муке п жртава. Инак наши понтоњери скршпли су све пре преке и извршилп свој задатак са успехом, вршећи своју дужност с највећим пожртвоваљем. Велике руске победе Париз, 16. јуна. Јављају из Петрограда да су труае генера.га Врусилова цотукле Ауструјанце код Коршова. Јом ариликом су Русн заробили 2500 заробљеника и зааленили 18 тоаова. Гоњење аустријсних труаа наставља се екергично. Подвизи Козака Петроград, 16. јуна. Аустрвјанци се повлаче стално у Буковцнп. Козаци из облксти Дона препливали су реку Дњестар потиу но голи и одмах по предазу напали непријатеља и дссетковали га. Ковељ се евакуише Петроград, 16. јуна. Трговца приснели из Ковеља у Сокул причају да 100.000 радвика рали па утврђпвању Коведа, који станов ништво журно евакуише. Рат у Азији Петроград, 16 јуна. Јужно од језера Урмиј»ха, у прелелу утврђеног градк. Бан« одбили с.мо Турке на турско-персијспој гранипи. У правну Багдада притеенпли смо

турске трупе лотискујући их ка тра I иичном пределу Калајфанини. I Фраидуски коминике Париз, 16. јуна У Шампањн, после јаке зртпљеријске прппреме Немци су успелидапродру у неколико малих францускнх стражара у правцу Таира али су нашим кОнтранападима од свуда отерани. На левој обали Мезе стално бомбардовање сектора Авокура. и Шатанкура тешком артвљернјом. Припреме за напад примећене пст. од коте 304 осујећене су ватром наше артпљерпје На десној обали Французичсу у току дана нешто напредовали сев. од коте 321 и ка приступима утврђења Тиомрн. Огромне жртве Париз, 17. јуна. Бомбардујући Карлсуре наши авијатичари нанели огромне штете: 207 лица је убијено и рањено. Велики број кућаје порушен. Талијанска офанзива Рнм, 16 . јуна. Наставља.чо без нрекида наше нанредовање у пред р лу између Адиге н Бренте. Непријатељ се узалуд упнље да заустави наше папредовање антензивном артиљериском ватром. У долини Арсе заузвлп смо потпупуно Лемрле, Заузели смо Позину и Арсиеро п почвлцца папредујемо касеверу долине. На впсоравнп Сете комуни достигли смо линију Пунта Корбип, Треске, Коцка, Фонди ЋезунВ, МОнте Фјара, Мснте Таверле. Спиц, Кезерле као и врх Саете. Енглески уепеси Лондон, 16. јуна. У току ноћи, енглеске патооле продрле су у впше тачака н р мачких рОвова наносећн непријате.љу велако губитке. Код Ангра продрвши Гу један немачки ров нашли су га страшно оштећеног од артпљерије. Изгледа, да су Немци врло много патили од гасова пуштених из енглеских ровова. Лака шкотска пешадија близу пута Вермел потукла је једно немачко оделец>е, за добпла 43 заробљеника, запленила два митраљеза н унпштпла један мпнски бунар. Ова операцнја стала ју је два рањеника. Слом аустријске војске Букурешт, 16. јуна. Према веетима, које стижу са гранвце пораз аустријске војске кудикамо је већи, него што се мисди. Сготине аустро*угарских дезертера међу којима је врло много офицпра п подофииира пребегле су и пребегавају стално на румунску територвју од пре трц до четири дана. Сви они не крвју своју радост, што су се једном пзбавили борбе. Офиппри су велики песимисти с обзвром на резултате рата. Буна у Црној Гори Дирих, 16 . јуна. Генерал ВешовиК, који је иоОигао устанак у Цониј Гори убио је оустријског гувеунера на Ц<-тињу, генерала Вебера. ВешовиК образује чете по аланинама, оружа их и нааада на аустријска оде' љењи војске.

Беседа на Бгдовдав Коју је изговорио у солунској црква Св. Сава Ћ. РабреновиЛ Од 1390 године, када је нрви пут држан помен јунацима славпо падим на Косову за слободу и част своје Отаџбине па до данас није било за нас Србе тужнијега Видовдана од данашњега. Није бидо т,\жнијега због тога, шго омо до јуче имали проширену.Србију, пуну као кошницу а данас немамо ни нарчета своје земље. — Наша депа Србија цеда је поробљена од наших вековних, закдетих цепријатеља. Од Косова па до данашљег дана народ српскп из поколења у поколење вернн завету косовских јунака, приносио је једнако жргве на одтар народне частп п слободе. Нут слави и слободи иде кроз страдања и муке, њим мекушца и кукавице не иду, него хероји којима је част аародна и слобода дража од жинота. Прошли век, век борбе за национална права у онште, заталасало је и српски народ и ми га видимо како окупљен око својих великих вођа, најпре неумрлог Вожда Карађорђа, родоначалника данашњег узвишеног Кра.љевског Дома, а после Малоша О јренОЕића Великог, — полаже сигурне темеље својој слободној отаџбини, не пита.јући колика је турска сила и ордија... И наше поколење није изостало иза нагаих славних предака. Њему је срећа јуначка досудила најславнији задатак у нашој историји да за цигли месец дана освети Лазара на Куманову и Вукашина на Једрену да наноји своје бојне коње на Јадрану и мутној Маришт... Нашем поколењу суђено је да по аену страховитих жртава оствари хиљадугодишњи сан Србпн в да у Великој Србији вици осдобођено од туђгнског јарма нео наш парод, Веселвте се свете сени хероја јуначки палих за снас, славу и слободу своје отаџбине, јер с-те стекли венад нравде пред престолом Свевишњега, који вели ца нема веће љубави, него кад ко живот свој положн за своје другове. Веселите се, јер вам данас пале воштанице и они Српчићи, који се данас налазе далеко оц Мајке Србгје у прпјатељским земљама наших великих савезника* који су достојно оценили пожртвовање и виновнаштво вашега народа и примила нас мале у сноје велвко друштво. Ногледајте о, ва, узвншене сени, како вас се сећају и у потаји вам пале благодарну вошганицу н она ваша браћа а сесгре у поробљдној отаџбини. Народ, који уме да страда п хоће да мре за слободу и част свсјега дома неће и не може пропастп. Данас, пред капвјом своје Отаџбино стоје ето недесет хвљала Срба, че. лик јукака, ирекаљенпх јунака и чекају команду свога Врховног Коканданта, нагаег узвпшеног Госцоцара да се као олуј баце на непријатеље заједно са војскрма наших моћних и нлеменитих савезника Еаглеске, Русвје, Француске и Италије и да очисте пеман са наше ленв земље. 0, ви, мученици, Вожји угодаици, модите се нрсд ирестолом Вога жи-