Велика Србија

БР. 69.

СОЛУН, СУБОТА 18. ЈУНА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТПЛА1А ПЗНОСИ: МесечВ') 3 фр.шка тромесетло 9 фравака, годвпље 36 ф))ав?,!:» ЦЕПА ОГЛАСШ1А : С» 1 Н» огласв 0 20 фран. од псгвтног род», »ека огласв по иогодбв. Новац се по.-.аже држ»»гам комесарвва в диплонатскв« ааетуппишгЕива. ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАКИ Д.АН ПО ИОДНК Пошту сл*тн преко Краљ Срп. Ген. Консулат* у Солуиу РУКОИИСИ СЕ НЕ ВРАВАЈУ Стан родакпије Коломбо улица Ср. 33 8»!ошцие

Ноједвни бројевв се могу добвтк ј Солуну код вгевдкје „Друштва грчке штампе а ул. Кулгврогтову бр. 5, блвау глввне поште.

БРОЈ 10 сант.

Ј1иректор А. •ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

БУГАРИ У МАЋЕДОНИЈИ

Још док се је свежа крв сриских спнова проспнала под тв)> дим Ледреном освајајући га за Бугаре п док су Срби залмвалп својом крвљу сваку осво.јену стопу маЛтедонских гудура, бугарски егзарх — сада већ нокојни -— Јосиф, рскао је једпом угледном представнику грчке штампе у 11,арнграду, а своме личном пријатељу, ово: „Само две годпне српскеуправв у 1\1а'Кедонији доста је да разрупш цео мој трпдесетогодишњи радМаћедонци су Словени. Воле промену. Имају доста заједнпчког са Србима. За дуго ве они битн камен спотпцања за нас. Моје је уверење да ако се Ма1тедонци и Н.ИХ 0 ВИ комитети, којн су махом агенти страннх држава, не сузбију, да 1>е Бугарска. на1ти гроб у маћедонском спору«. Речи крупне, али истиннте- Оне су још крупније што су потекле од најпаметннјег Бугарнна, како се тада на све стране за пок. Јосифа тврдило. Но оне нмају н други још ве1лп знача.ј. Ннје доста што су оне ногекле од »најпаметнијег» Бугарина — за нас .је н то споредно, а главно ,је: што су то речи најглавнијег фабриканта бугарнзма у Маћедонијц. Покојнп егзарх Јосиф био је глава бугарске шизматичке цркве и као такав шеф бугарске пропаганде у Маћедонији и једном делу Старе Србије. Њему се не може спорпти комлетентност у познаван.у Маћедоније п Маћедонаца. Он је ваљда једпнн којп је до детаД,а могао сазнатн шта Маћедонац у дубини своје душе крије. Он је тај који му је најире почео тровати душу и срце отуђујући га од свога језика и народности и кад је иоеле трпдссето-годншњег сво га збпља нвуморног рада онак ву изјаву учинио, онда то много значн. Да. Тако су то схватнли и политички кругови бугарскн у СофиЈи, те.је наступпла она кампања по њиховим новинама, тражећи да се преда Битољ и друга места Бугарско.ј. Маћедонци су употребљени, наравно они из комитета у Софпји. Онп су код Бугара увек бпли маша, која је за њпх вадила кестење из ватре. Настала, су тајна ровења у Маћедо-

» нн.ји. Слате су пашквиле- Препоручшзано нм .је да се буне. Владпкама бугарским који су још на нашо териториЈи билп, наређено ,је бпло да шаљу лажне пзвепггаје, који су се пспод руку у највећем повереп.у до стављалн руском, француском и енглеском посланику у Софији и на странм. Причаио је, вз мишљано и чак преко некпх плаћеннх агената бугарског дис позицноног фонда, а на жалост лредставннка странпх листова, како само још шгоннје букнула револуција у 1\1аћедонији. јер је српски рсжнм дозлсгрдио. Сна се се ока чуда и покори десили после четворомесечног уласка српске нојске у „Маћедонију. II док су Бугари у Бугарској и на страни нротиву нас овако ровели, дотле Маћедонац плина у срећи и блаженству. Док плаћенп агенти бутгрски представлају, како још само што није на крст Маћедонац разапет, дотле он загрљен са својим братом Србином слави јунаштво н пожртвовап.е српског војиика за његову слободу, коју ,је толико силно желео и за коју је и сам жртава дао. Опијен срећои коју му је у слободи Србин донео и непомитља на оне, који су му дуги низ годика крв на памук сисали, обмањуДћи га да то за слободу н>егову раде. То су они у Софији видели и тојеоно, што их ,је највише болело. Огуд је сва она бесомучна вика и била. Ништа Маћедонца ни1е могло ноколебати да ма шта по.мисли, а камо ли противу свога осло бодиоиа уради. Тај факт је не само македонзштвујушче, већ и бугарске државнике до лудила доводио. Они су у томе видели ликвидацију бугаризма у краје вима где је дошла срнска војска Тачно су били нзвештени да је то без икакве пронаганде учињено. Довољан је био загрљај слободног брата, којк откива тенткв ланце заробљеног брата, па да све отпадне. Туђинштина је ишчезла као да је није ни било. Бугарин}? није тешко било познати себв у тога т\'ђина, те су му тада речи егзарха Јосифа пале тешко. Тада је видео да је дЗда Јосиф истину казао. Од тада се у мрачне душе бугарских држаЕНика заче тежња за осветом онде где је није имало, јер ако

су се коме трсбали светити, то су само себи могли чинити, шго нису још пре до сазнања дошли да су буг« 4 )изирањем српске Маћедоније самн себи копали гроб. Тај бес и та мржња их је одвела на Брегалницу, одакле су се врати.чи разбнјена носа. То их исто сада гони, да су у Маћедоинјн увели такав терор, који се не памти ни у најцрњим времеки.ма турским- Освета, која се свакодневно тамо над мирним и намученим народом маћедонским врши дошла је до врхунца. Многи народни прваци, који сЈ некад стубови бугарски тамо били, нашли су смрт у мрачним подру мима од разних Чаулева, Матова, Христова и т. д. ГГљачке, отмице и бешчашћен.а с}' у највећем јеку и то у оним местима, која су до јуче престављали као центар бугаризма. Но о томе доцније. Ћ.

СНЈУАЦИЈА Политичка Вести о руским иобедама иоле су у Софију ка? бомоа. БугоЈи се иису надали овако граидисзком аолету руских трупа и сод су уиреиашИени , аренеражени, очај. ни! Софијска штамип избетва да ма шта о њима говори, али народ нзмефу редова чнта тсшку ситуацију зелг.ое. ■'>лбринутост владајубмх и аолитичких кругова веома је велика, иошто ратна ситуација постссје све непсвољнија. Вугарг/. се нарочгшо илаше Савезнич ке офанзиве од Солуна. Долазак сриске војске изазвао је араву ианику код бугарских труиа. Зато орган бугшске в.гаде „Ехо де Вилгари» са ретким цинизмом сдриче, да постоје још »неке сриске трупе“, које су ио овом мизерном листу измислили само листоеи Саоразумп рзди моралног ефе.кто. Прччекајте ма.го, броВо Вугари , видебете ускоро, да ли оостоје српске труие ! ^атна Стање на ратним фронтсенма све је аовољније ?>о Савезнике: Немачкч наиади на Русе иочииу слабитн услед огромних губитака иретриљенух у току многобројних досадагињих наиада. Може се слободно рсби, да аустријска војска на источном фронту вшие не иосто/и. Јавља се, да су Руси јуче

заробили још 10.626 војника и 220 офигр/ра. Према томе, досад је зоробљено иреко 200.000 Аустријанаца. То значи, да је бар два иута толико нзбачено чз строја, као и да је сва остала аустријска војска иотауно делгоралисана. Услед руске офанзиве Аустријанцп су ослабили фронт у 'Трентину и аослсдица тога била је снажча сфанзиоа Талијана, кр>унггсана одмах великим усаесима. Ла заиодном фронту Пемци су ирину/јенн да ерше рокаду свсјих труиа. Њихоза акција овде се колеба. Енглеска сфанзива на фронту Иара наговегитова се све веИма гг. Пемцч иревлаче журно труие иротис, Внг.гсза. Међутим, слабеби Верденски фронт дају Франгцузима маха за аредузилшње гсонтраофанзиее.

Ореглед грчке штампе »Ризоиастис»: гита треба да разу.игју краљ и они око њега. «Када ее сеитембрц мвееца Грчка мобвлисала, „Пести Хврлап“ и „Та> геблат“ у вцду полузпавпчно.м тврђаху да Грчка нс!е изиКп из неутралиости у корист сноразума иа машта се десило. Ускоро се њихова предвођаља обпстпнише. II доказало се доцније да су иосланпци Немачке и Лустрије дсбили увсраваља од г. г. Гунариса и Дусманпса, који су го учинили у име краљево, ла Грчва неће панасти Вугарску ако би опа наиала Србвју, и то је учињено онда када је Глефтериос Вепизелос објасио са скупштинске трибине да Ксмо испунити своје обавезе нрема Србнји. Сада и оиет берлцнекп „Тагеблат" призцаје да Ке либералн добати веКину, али уверава категорцчки да краљ неће поћи га ратоборним плановвма Вепизелосовим п да ће учинптп оно што интерес Грчке налаже! Друшм речима, нолузванични пемачкп лаот предсказује да ћемо пмати нов неспоразум цзмеђу краља и Вепцзслоси, нов над лпберадпе странке п ново распуштаље скупштипе' Нсћсмо да испитујемо држање које би у таквом случају заузео Споразум нпти полажемо много на обавезе које је краљ нрема њему примио усвојивши ове усдове из чувене ноте, за коју је пре свега он одговоран, јер је он изазвао блокаду својим иоверегоелг ирема кобној влади и ггзречном и отвореном изјавом пред франгцуским иослаником да је во1јена иолитика његова и само његова,. овластивши иослнкнка да то