Велика Србија

ВР. 71.

ССЛУН, ПОНЕДЕЉАК 20 )УНА 1916.

ГОД. 1.

ПРЕТПЛА'1 А ИЗНОСИ: Месечно 3 фравка тромсссзо 9 франака, годишње 36 франакп ЦЕПА ОГЛАСИМА : Сктнв огласп 0 20 фран. од пститног редг, већ« огдаси по погодбв. Коваа. се полажо држааннм жоиссарама « дпплокатскпи заступништПЕна. ЛИСТ ИЛ.дАЗИ С ВАоИ ДАН ПО ПОДНК Пошту сл&ти прско Крал. Орп. Гсн. Консулата У С(.Д)11Ј ГУКОПН-СП СЕ НЕ ВРАЂА.ЈУ Сган редакдијс Коломбо улпца бр. 33 8а1оШ||Пв

1СаК

Поједини бројсви се иогу доботи у Солуву код агспцијо „Друшгва грчке штамио“ ул. ВјЛГарогтону бр. 5, близу главпе поште.

Е: РОЈ 10 синт. .1 . ~ _ I 1^»'П - I -I 1-- Г - -■

Директор А. Ј0ВАН08ИЋ

БРОЈ 10 сант.

БУЕА У АРАБИЈЖ

СИТУАЦИЈА

Политичка^ А м<ри чко-м екси кан сни <•;/ ко о ј -ј ш нује иаравн п'. Мексика се устеже ди арилш енергичне захтсве Вилсонсве. оароблбни Лмериканцч још нису иугитенн у слободу. Према томе јоги лебди могуИност рита кзмЈју оее две државе. Ратна Јучерагињи дан обплује ратним извештојима. Многобријни усаеси и иобеде задобиеени су готово на свима фринтотма. Савезнг ци су свуда у офсмзиви. Руси су заузели Коломеју и госаодаре сад целом Буковином. Француско-енглес■ ке труае у току сножне сфанзиве на фронту Фландрије заузеле су арве нсмичке лишје и наирерују даље. Тчлијани су заузели велики 5рој иоложоја и пастављоју даљс нчиредовање.

Ореглед грчке штампе «П а т р и с“. Бугари у Кукушу, Берден пада, посланица немачкп и аустријскп одлазе, немачко бугарски аероплани напашће Атииу, ето новостн које доносе грчки органи племенитог барона. МетОд застрашиваља наставља се. Мц не сумљамо да је деградирона ало гархије способна да, уз сарадљу стра-

наца, ус.пе да коЈи немачко-бугарски аероплаи прелетн над АтИнОм да би се свст засграшио. Али утисак који 1е се од таквог догађаја добитн биће овај: да је Грчка дужна да се оиредели па, не желећи и не могуки бити нрОтив Споразума, окреауће се одлучно протпв Немачке. Окагште се тих метода. Они ћепогоршати вашположај. («Патрис» од 13. јуна). “Неа Алитија.< Као шго смо и јучв писали, Спо»азум својом нотом нпје цкљао на то да изнуди оддЈке грчког народа. Јасна н одређена намера његова била је да Грчку повра| ти иа лут дужностп, са ксга ју је удаљило нбвгшто рук 0 ван>е спољном политиком љеном. Захтсв да се изврши општа дсмобплизација грчке војске счерао је на обезбеђеље савезничке војске у Маћедонпји, војске чија је велика мксија бнла доведена у опасност кривнчном тодеранцијом ирема Бугарима, предајом утврђен>а Рупела у 1 впхове руке, и алузијама које су правили неки владини листовп о томе како су извесни грчки интереси обезбеђени нарочитим споразумима са централпим салама. Таквп догађаји и таква открића природно н оправдано изазиваху страхда јс грчка благонаклОна неутралност прешавши стадиум просте неугралности, улазвла већ у фазу непријатељства прсма Споразуму. Према томе Грчку је требало разоружати да би сеуклонила непосредна опаснсст. (<Неа ЛитиЈ'а< од 17. јуна). Пол-Луј.

буГарн у маћедонцји

Код мусломана ностоји једна религиозна трагедпја, да и с.ултан, као Мухамедов заступнпк, може побеђивати своје непрпјатсље ако подигне пророкову заставу, алп то мора бити само онда, када је крајња нужда, када је у опасности мусломанство. II кајзер Вилхелм, корпстећп се овим предањем, нагнао је ево.је поелушнв слуге на Босфору, да ее пзнесе пред војском светн барјак и објави свсти рат у нади да ће се тпме електризирати н узрујатп иреко двеста мплиуна мусломана пначе лојални поданицп наших савезншса, али место тога, доживесмо оно, чему се никада нпко није надао, јер противу калифе св побунише и саме мухамеданске сзетиње, свсти градови Мека и Медина! Буви се Арабија, чи.ји је народ најизразитији представннк мухамеданства, бунп се раса, која је створила, раширила и ожовотворила ислам. II што је нарочито симптоматично, то је да је на челу револуционера шериф светог града Меке, човек Мухамедове лозе п чувар пророковог гроба ! Антагонизам између Арабља. на п Турака ,је велики, јер су то две расе које се и по гене зн и по раси, но култури н .језнку битно разликују и једино их је спајала заједничка вера, која је до скора билаједанеилан фактор како у животу тако и у узајамним односима мусломанских народа и држава, јер је она била у стању да спаја и тако хетерогене елементе као што су дивљи турскп народи и питома арабљанска племена. Године 1И10. побуне се арап ска племена у Јемену, Асиру и ХеЈдасу. На чСлу побуне беху чувени револуционери имам Јахја и Сеид Идрис, који за кратко време загосподарише својом отаџбином као независни господари. Тим поводом Турска организује једну велигсу војну експедицију коју повери чувбном Изет паши, бившем министру војном и шефу генералштаба, али су се Арабљани таквом жестином и енергијом борили, да су поражени Турци морали прибе* ћи послвдњем среству — преговорима. Последица тога била је автономија, коју су добиле по-

менуте области. II тако је створен један преседан и за осгале и племена арапска, којз су једини ставовници југоисточне Т\рске- Но Младотурца су предузели кораке да што јаче привежу Арабљаке помоћу светог града Меке. Ради тога су инсистирали на томе да што више придобију чувара пророковог гроба Шери фа, који ће бити у свему солидаран са стамболском владом. Тим поводом шерифов син је изабран за посланика и подпредседника турског парламента. Према Шерифу је Стамбол био нарочито издашан, одређена му је велика плата, често су му слати читави каравани бакшиша, уопште он је био оредмет нарочите пажње и обасипан свима почаствовањима и — шериф је сматран за најоданијег младотурског пионера како у еветим местима, тако и у свој Арабији. И кад нам је ово јасно, биће нам разумЉиво колики је пораз доживела Турска, када се је од ње одметнуо човех који је тако јак и силан фзктор како у религиозном тако и у националном погледу. Шерифу су се придружиле и остале, суседне области и његови добровоЉци већ су загосподарили Медином и целој територији до Црвенога Мора. То ће неминовно ускорити распад турске империје и тиме омогућити нашим Савезницима да што пре заврше ,дело које су започели на истоку Турске. Јер према последњим вестима види се да је шерпфова акција одушевљено прихваћена не само у Арабији, него у Египту, Сирији, Месопотамији и другим крајевима ислама. Тако је прокламовање светог рата дало нсгативне резултате, управо оно ће бити по својим последицама катастрофално по Турску, јер са одвајањем светих места Меке и Медине, сурвава се и султанов престиж, који је у својству калифе био симбол исламизма, ко.ји је тако силан код мухамеданаца. Буна у турској Арабији обележа.ва један вблики догађај на истоку, и није далеко време, када ће њене последицс бити у вези са ратним операцијама наших Савезника, катастрофална по турску царевину која се нагло стропоштава у амбис пропасти. Овчепољски.

III Рацослављеву лзјаву прОпартио је критички, као што рекох господин Водовозов. Њсгово мишљење о српском режиму у Маћедоннјн је похвално то је оно што нбм је свима драго. Оно иам је ј’ош драже и због тога, што Ј - е г. Водовозов спадао у ону групу руске интелигенције, која на жалост није хтвла чути о српским правима на Маћсдонију, па и ако су цеоспорна. Г. Водовозов је баш под утисцима бугарских интрига, а по препоруци највиших кругОва из Петрогради лично дошао у МаћедОнију и сву у накрст обишао. Писац овнх редака зна, да г. Воп.овозов апсолутно ни мачо ннје био наклољен нама у овом онтаљу ћ кад би реч о БугР.рпма и њиховим претензнјама пала, у внше прнлпка а без икаквих оправданих разлога, за љих се и сувише залагао, не тичући га се ни мало да ли тиме вређа илп не, нас

на чијоЈ - се териториЈ’и налазио. Он је с таквим убеђењем дошао и само су га факта могла разуверити. II збиља, г. Водовозов није жалио труда, нити пак што се је зими путујућн по врлетним крајевима МаћедониЈ’е цзла' гао непрнјатностнма он је обишао целу Маћедонију. Видео се са богатим трговцима, сиромашним занатлијама, са сељаком, св< штеницнма српским и бившим егзархијским, са учитељима српским п егзархијским, са м.уфтпјама имамима и хоџама, једнсмречју са свима друштвенвм слојевимо, без обзира на веру, у српској Маћедонији. Нарочпту је пажњу посвећивао бившим комптаџијама бугарским и пропагандистима, са којима 1е дуге сате без икаквог присуства власти или других свсдока, проводио. Тражпо је сроднике нзвесних виших чиновника војних и цивилних који су му без сумњв из Софије препорученн и са њима разгОварао кад ј’е хтео и куд је хтео.