Велика Србија

БР. 77.

С0Ј1УН, НЕДЕЉА 26 . ]УНА 1916.

ГОД. I.

ПРЕТПЛА!А ИЗПОСИ: Месечно 3 фраика тромесе'Лто 9 фралака. годвшље 36 франака ЦЕ1А ОГЛАСИМА : Ситка огласи 0 20 фран. од петагног реда, веКн огласи по погодби Новац се полажв државннм комесарпаа ч дпмлоаатскпа сагтупништвнка. ЛИСТ ИА.:АЗИ СВАКИ ДАН 110 ПОДНЕ Пошту слатн нрек Крал. Срп. Ген. Консулата Со.тј н т РУЈ.ШШСИ СЕ НЕ ВРАБАЈУ Отан рвдакцпје Ко.томбо улица бр. 33 8а1ошчпв Појвдипи бројвви се могу добити у Солуну код агенције п Друштва грчке штампв" ул. Вј лтарохтону бр. 3, бл изу главве пошге.

ЕРОЈ 10 сант. Т ->ТгЈч~ ТТ1 ј^~■ Г| | ТГи- к ~

Директор А. ЈОБАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Слава Берденским херојима!

Битка, која се безмало пет мессца водила око Вердена, изглвда по свему, завршује се. Последњих дана осим веома слабог бомбардовања није било никакве акције. Последњи немачки напор, који им је донео заузеће Тиомона већ сасвим у рушевинама показао им је уједно, да је са Верденом свршено и да су њчхове огромне жртве биле потпуно узалудне. Судећи по свему, а нарочито по смислу и садржини немачких коминикеа, као и по писању во.јних стручњака Немци су дефинитивно напустили идеју о освојењу Вердена. О томе није издат никакав званичан комиеике, али то излази из општб ратне ситуације као иеминовна последица. Верден је одиграо своју улогу величанствено. Савезници не могу никад заборавити услуге Вердбнских хероја, који су са невероватним напорима и жртвама успели да месецима ломе иемачку офанзиву, да им задају неизгладиве ударцв спасавајући тиме не само Верден и Францу-ску, већ осигуравајући и коначну победу државама Споразума. Стотине хиљада пале су пред Верденом, али се горда Вобанова тврђава није предала. Верденска битка у свим својим нијансама и заплетима остаће као једна сд највећих и најзначајнијих битака озог велихог рата, а хероизам бранилаца Вердена служиће кроз векове као јединствени пример храбрости, пожртвовања и патриотизма. У великим успесима последњих дана на свима Савезничким фронтовима веома знатан део заслуге припада јунацима са Вердена. Они су ослабили снагу непријатСљеву, они су десетковали његове армије, они су у њему поколебали веру и поуздање. Они су на тај начик омогућили постепено и смишљено припремање саввзннчке офанзиве не допуштзјући непријатељу да одахне пред Вердбном. 11реко лешева палих француских хвроја на Вердену организовани су велики напади Савезничких армија, који су крунксани грандиозним успесима. ГенСрал Жофр одао је у неколико реченица велико признање и неисплатив дуг, који не само Француска већ и њени Са-

везници дугују Верденским јунацима. А њихов командант, храбри бранилац Вердена, генерал Нивел одао је дневном наредбом част својим ратним друговима. II ми од своје стране кличемо: »Слава Верденским херојима!«

СЧТУАЦија Политичка Једко кзасланство немачког ројхстага иутује ио Бугарској у цпљу асјачавања Г .интимних“ веза између оба С авезншса. Немци наилазе свуда па живе од стране становништва. У Варни су им иредали једну слику, која иредставља бугарског војника, како аозиза кемачког да иду изаједно „ ослободе“ грчку Македонију. Са мо што Ке им овога иута аресести! Ратна Руска сфанзива настављи се иостижу&и сваки.н дано.н нове усаехе. На фронту Соме нааредовале су осетно н франиуске и енглеске труие. Јалијапи су заузели више нових иоложаји.

ПИШО ИЗ СКОПЉА Благодарећи пукој случајиости ево вам се јављам. Имали много да пишем те не знам одакле да почнем. Ништа добро не могу јавити. Одмах иосле напуштања наше војеке — Скопље је постало поприште разбојништва и пљачке. Два читава дана трајала су улична клања. МуслОмани, а нарочито Мухаџири били су најсвирепији. Било је и међусобних убистава измеђуХришћана и Турака мештана. Неки Хусејин Меу.ед у томе је рекорд однео. Он је убио четири мештаннна међу којима и Панду, бакалина, једног иначе познатОг старог комитаџпју. Ова су убиства настала између мештана нарочито због пљачке. Маса је наших војника болесних поубијано. Ма кога за првих пет Дана, од уласка Бугара ако сретну на улици а тај проговОри српски — свршавају са њиме бсз икаквот пепитивања. Велики број. кОмптаџија пре војске ушао јеи отпочела су убијања и нљачка. Страшних је сцена било. Комцтаџије су женама уши одсецали само да би што пре до мпвђуша дошли. Децу су на очиглвд мајке на нож натицали

и тек после јаког откупа од очигледне смрти спасавали. Овај днвљ&чки поступак вршен је махом према 1 рађанима за које су знали да сЗ^ имућнији. На народност много ови разбојници нису гледалн, Паре и пљачка су им најглавнпје бвлп. Посге у-ласка Не.чаца — кОмитаџије су морзли престати са јавном пљачком, али тајне уцене и данас још постоје. Редак је дан да се по два, па и три, убиства тајно нв нзврше. Нарочито су настала међусобна разрачунавања између комитаџија. Старн дужници ко митвта мОрају са дуплим интересом плаћати дугове. Ко не плати оде му глава. Власти толерирају рад комитаџија. Од првог дана уласка немачке вој ске осетно сс антагонизам између Немаца и Бугара. ПослеДњи су у пот чињенОм положају, свако важнпје место, па чак и чланови квартОва Нем ци су; команда места у рукамајеНемаца. Патроде немачке врло се брутално према бугарским војницима понашају, услед чега се врло чести сукоби дешавају. 15. марта је дошло до туче из леворвера између бугарских и немачких офнцира, а повод је томе што је један Немац насрнуо на част једне девојчице од 14 годпнв — из једне врло угледне бугарашке породице. Ова је туча била у хотел <Слободи>. Два су Немца погинула, а је дан рањен. Од Бугара су, једап поги нули и три рањсна- Од овОга догађаја ретко се у опште могу заједно видети немачки и бугарски официри, а војници се никако и не друже.

Од доласка бугарског митрополита Неофпта — за Србе је нступило горе време. Неофит је најзатуцанијн Бугарин. Он је веле родом нз Охрнда. Свуда по црквама, манастирима м саборима међу грађаннма и војницима држи раздражујуће говоре противу Срба. Многе је свештенике српске. и домородце који су за време турско Срби били рашчинио, а на епптимају отерао оне који су некад били егзархијски а за време српске управе држали селојално. Овај разбојник у мавтији свакодневно даје списак комптету оппх ко 1 в треба смакнути. Грађаии се, према нама из старих граница, у опште добро држе. Изузетак у томе чине: Браћа Чкорови, Јован Поп Трајковић и Гого Кратовалпја. Ови сувећи Бугари Од Радославова. Они су проказивали имаовину наших грађана, коју су власти конфнсковале, а исто тако ппро казнвали оне, којн су се од очигледне смрти првих дана склонили. Нарочито износим имена ових крвопнја српских да се зна и упамти. Куманово је зло страдало. Паши људп су сатрввни. Прваци су скоро сви поубијани. Тамо су се осплили и Србима ужасну пакост нанели ови домородци: Трајко Апчић, Лазар Атанас, Стојко Соларовић и Тодс Суботски. Ови су проузроковачи свију убистава II пљачке у КуманОву. Они су главни кривцп за погибију Данвла Цакића једног од највреднијпх и вајистакнутијих националних раденика тамо. За сада будите са овим задовољни. П-к.

Б^ГАРЧ У МАЋЕДОННЈИ

IX Одговор на еилна убиства српских првака, био је ерпска револуцвонзрна оргааизапвја, ко.ја је себи ставила у задатак: освета за падо жртве и одбрана незаштићеног српеког становништва у Турској. Освета се вр шила над онима, воји су ова разбојнпттва вршили, а никако над мир ним стаеовништвом, па ма којој он вера пли народностк нрападао. Баш ово последње, којег се сваки српски револуционар најстрожпје морао при државати, стекдо је српској организацији велике симпатије код самог егзархијског живља. Прп крају 1903. године са јсш два своја друга одмеће се у нланину Коне из Поречке Слатине. Одмах за њим долази чувенп војвода Мицко из Пореча, који тек што је био пзашао из затвора битољеког, где је деветнаест година тамновао. Појава Мицкова у Пореру

изазвала је код целог нашег народа у Маћедонији неонисану радост, а код Бугара запрепашћење. Мала чета Мицкова за час поста велака. На свима странама отпоче одметање и једног дана Бугари се нађоше нред једним фактом, од кога их грозница ухватп. Све су мислпли и веровали, али да ће Србн овим путем поћи, то им нвје ишло у њихову цпаче дебелу главу. Појава српских чета компромвтовала је из основа бугарско нраво на Маћедонију, јер кад могу по њој крстарити и друге чете, онда значи да оне пма' наотон у народу, а кад то^а има^, сшда значи да в друга народност тамо ностоји, што су до тада Бугарн унорво порицали. Бугари одмах сву своју пажњу сконцентрпсаше па Мпцка и ннгову чегу. Под руковођењем Дамњана Грујева поче се стварати замка Мвцку. Прво нслако <братски* п пзјлаекава-