Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 77.

јим начином изјавише жељу за састанак, па кад ово не добише онда спремаше заверу противу њега. Све бугарске чете, које су тада оперисале у битољском крају дођоше и оп колвше Пореч, а две са Грујевом и Ђурчином из Сланског на челу, уђоше и опколише еело Слатину где је Мицко са четом на конаку био. Пзјутра наста борба која је дуго трајала. Мвцко са четиицима изврши јуриш и у томе опасно рани Грујева, који па,де, а одмах за њим погибе Ђурчин, Чим су њвхови четнипн видели да су им војводе пале, дадоше се у бегство. Грујева Мацко зароби и пошто га је излечио локлонио му је живот и иустио га из ропства. Оса победа Мвц кова на далеко одјекпу. Вугари по ражеги моралп су дефпнптцвпо двћп руке од Пореча и Мицка. Покушаше споразум али поД условом да Мсцко распуста своју чету, што је наравно одмах одбијено. Никоше многе чете и наетадоше крвави сукобп ио тудурама Маћедонскпм. Појавом војводе Глвгора п Бибунског настадоше нраве борбе из којих су Вугари увек разбпјене главе нзлазилц. Момлатец и Мухос нарад је опевао, јер су на та два места страховит пораз Бугари претрпелв. Прилвке се мењају у корист Срба. Народ видс Кн се заштићен листом јеприлазно српској органпзацпјп, која му је само добро чпппла, а није га пљачсала п терорасал?, као што је случај са бугарском органвзацијом бзо. Успех српске организацвје имао је јак одјек п код Грка - Оза исто тако, ако ке и взше изложепа терору бугарсквх бандита, стпочну са организовањем чети. За врло кратко време имали су успеха, јер су такореКи чете бугарске бале преполовљене и сатрвене од вашцх. Грци су бугарској организацији нанели највећу пакост по варошцмз. И они су по методу бугарском образовали терористичке чете и не раснитујућп много убајали су оне, који су' се Бугарима назпвали. За тим вешто од страпе Грка организоваиа економска борба, напела је бугарској организацнјл тежак удар. У опште једном речју: тада су Бугари у Маћедонији билп ако не пропали, а опо постепено у њу улазили. Проглас Ј - става у Турској учани те се ова љута борба прекпде, али не за дуго, Чам су Бугари впдели да не могу само за себе искористптп уставно стање у Турској, цочеше стари ме тод са планином. Срби п Грци их ту нису смели оставити саме и онда отпоче стара игра, истина мало блажија од прве, али тек је ту. И поред свега што су Бугарн себе сматралп за надмоћнвје ; Маћедонији, пмајући искусгво предуставно, избегавалп су врло цажљиво сукобе са српским четама, а о убиствима није могло ни речп бити, Из овога кратког прегледа видеће читаоци слодеће: да су се Бугари увукли у Маћедонију лоиовскам начином, т. ј. нреваром као бајаги боре се за словенско богослужење; да су свој иросветнп рад употребили на одрођавање ерпског живља, јер њих тамо није никада било; да су вештим обманама и иреко својих илаћенвх агенатз усп ели обманутп један део

јавног мнења да у Маћедонији живи бугарски народ; да су новнем поткупљпкали и добијали присталице, а где ово пије могло помоћи употребглп су каму и реводвер; да је рад њахово револуционарне органпзацвје био сво ден једино на пстребљеље Срба и срнеког имена у Маћедопији и нзјзад: да су догали у једну потпуно туђу земљу да једном целом пароду на лоповски начин украду пме и народ пост и да им њихову накалеми. Ла је ли чудо што су овако нрошли и поред њвховог силног пропагандсх:ог рала?! Зар страх Егзарха Јосифа ни

је оправдан био, кад је знао на каквом су гемељу ову зграду зидали? II зар сс друкчије могу тумачити ова насиља, која данас врпхе над оннм мирвнм народом, који су целом свету као Бугаре представљалЕ? Зар ово кратко време срнске управе да утре траг бугарској нарошости у Маћедонији, да она нИје вештачки цроизвод бугарске лажне нолитике. Пе у дажи је нлитко дно, а Бугари су за ово кратко време осведочилз својим терором истинетост ове народпо изреке. Ћ,

Енглези су сад изравналз свој фронт са нашим тако да ми можемо иаставити офанзиву. ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Милорад Трафухховић из Пожаревца пита за сина Александра' Лазу Атанацковића розерв. канет и Милоша Јанковића, — Вука Поповића из Београда нпта за тату, Драгог бату и Радмила Атавацковкћа ђака нарбдника. Коста Панђела пита за зета Бору а зета Т>уру Докића. Стана Ст. Рељаћа тража сина Михаила арт. поруч. Аађелија Ђ Стошвћа са дететом пита за мужа Ђорђа. Велимир Јовановвћ мајор у пензвја аз Смедерева пата за спна Жавоту поручника. Мххца М. Никодића мајора пага за брата. Милунка Ваторовића из Крушееца пита за Стојана Милошевкћа, Зорка Иестороввћ из Београда пита за евоје синове Радивоја ђака пареднпка и Миту. Моша Петроваћ пензионер из Београда тражи сива Првослава правника и Ђорђа Ћпрића рез. норучн. Михагло Т. Јсваповић гвожђ. трг. пз Смедерева хгкта за брата Стевана. Вукосара Пећанин из Београда тражи мужа Јовапа. Алехгсија М. Живановпћ на Третеника пита за мужа Мвлана. Лела Сгмић сз Београда шхта за Јована Наумовкћа адв. из Битоља. Дкмптрије Авастасијевић трг. из Крагујевца ппта за спна Анастаса. Мадош Терзвћ воскар из Ваљсва пита за Јеврема Пантелвћа, Светислава Благојевзћа, Зорана Јовановића, Милана Живановвћа и Тијосава Благојевића. Ружа М. Влајаћ из Пожаревца ппта за мужа Мнзутпна мајора и брата мејора Милића. Милева кћи Николе Јовановића нита за браћт Драгољтба и Славка. Гаја Швабић начелнак из Аранђеловца инта за Варвшића Младена, Божу Швабића и Л\авоту Манојдовића. Мица Николвћ ез Беогрида пита за брата Борислава Алексвћа адв. сина Николу технич, Велимвра Шишмановпћа рачуноаспитача и сзна Божидара. Бела Пелеш пита за мужа Жарка и брата Илију Мвладеновића ппуков. Вукосава Стевовић пита за мужа Аћима проф. и сестру Наталију Милетићеву. Њхталија Далетићка пита за Сретена и Данпла Микановаћа учптеља из Осладића. М. Вучпћ из Јагсдине ппта за Драгољуба Павловпћа-«Драганог>, Породпца Харалампсја Цветксваћа свешт. пз Београда јавља да је здрава. Боса Деепотевић нз Београда ппта за оца Антонија кондукт. ноште сада у Солуну и за брата Жику, Меланија В. Трипковићиз Беогрзда пита за мужа Веселина архитекту. Милица Лхцвковић из Јагодине ПН' та за мужа Андру адвоката. Тражи се Крста Балић гпмназиста.

СА РАТННХ «Ј»РОНЈОВА — Званични коЈзининеи —

Са нашег Фронта Солун, 20. јуна Јуче су француски аероилани бомбардозали бугарсне положаје

тскеГм непријатсља у области Мо.гценска зааленила је ТГруаооу батерују од в тоасва. Наша аешадаја заузела је села

Језеро. Енглески коминике Лондон, 25. јунз. Нсточно од Боазела иосле огорчене борбе у току ноБи заузели смо иа фронту од 1000 јарди један нов немачкп ров. А нзјутра смо помакли своју линију напред на ф)ронту од 2000 јарди у дубину за б'00 м. Северно од Фрпкура одбацпли смо непријатеља из дб-ј шуме и три линије ровова. Око 10 часова пре подне пруска гарда напала )8 источно од села Конталмезова. Наиад је скршен п мп смо заузели село око подне. Заробили смо ту 700 Немаца. Јужно од Тиспвала заузели смо једну непријатељску редуту. Више на југу пробили смо за 500 јарди прве немачке линпје Оливера.

код Богданаца. У току борбе у\%ормоео иГради, акоњица жел. ваздуху оборен је један н',хачкгс\ стани ЧУ аероалан који је пао у Дорјанско\ нили 4 лпка “ 5 т ' шка тоаа Лрема накнадним изветтауима у току бораба зхаадно од Стриие заробили смо од 21. до 22. јука 270 официра, 0.000 војника , а заиленили 20 митраљеза. 0 сараз о за бпрхње бомби, иреко 600 иу. шака, много балона са заиаљивом течношбу и 3 сараве за мннирање. Југозааадно од Дарочког језера заузели с.но више непријатељских ровова. Руси кадиру Пстроград, 25. јуна. Руска офанзнва северно од ПрппЈета почела је 10. јуна на фронту од 25 миља- Заузете су две линије немачких ровова. Пстовремено с нападом сезерно и јужно од Луцка наше трупе нгстављају напредовање јужно од Дњестра приближу.јуЋи се освтно Станиславу. Још даље на југу у Каршатима пресекли су Руси жељ. пругу југозападно од Коломеје.

Пред Верденом Парпз, 25. јука. Немци су извргиили више нааада аосле артиљеријске арииреме на француске иоложаје у пределу Тиомона усиевши да мало нааредују. Французи су их одбили иротивнаиадом на раније иоложајв. На сектору северно од Сувила и у иределу Ланфе артиљеријска борба. На тадијанском фронту Рим, 25. јуна У долини Адиге и на илатоу Астика неиргцатељ се иовлачи и саред нагиих труис. У долини Камиело неиријатељ је евакуисао више иоложаја. Аустријинци дају отиора у рани)е сиремљеннм аоложајима, иб• што су евакуисали раније вауеету талијанску територију. Руски коминикз Пстроград, 25. јуна У иределу Галиција — Оатова — Молценска одбоцили смо неиријатеља и заробили комонданта иука са штабом. Наша ксњица

Руско напредовзњз ПетрограД, 25. јуна Према последњем комшшкеу Русп напредују нагло на фронту од 150 км. Код Барацовића су Руси продрли у више непријатељских ровова, побившп њпхове посаде бајонетима. Рат у Азији Петроград, 25. јуна. Турци се концентришу на 70 миља јужно од Ерзерума. Одбијенп су турски напади између Тауруса и реке Чорока. Офанзива на Соми ПарВз, 26. јуна „Келнске Повине' 1 држе, да се Немци могу новући до јарка Соме. Ми смо се сувише прпближили овоме, да ба Немци могли нредузети макакве офанзивне покрете. Пораз овде за Немце бис. бп катастрофа. Еаглези су постигли сјајне усаехе. Једна бригада заузела је на јуриш 500 м. ровова прве линије. Сев. од Фрпкура заузелн су три лииије ровова. Сломљен је папад пруске гарде аст. од села Конпалмезона, које су освојили, али су Номцп успели да га поврато.