Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 79

СА РАТНИХ »рРОНТОВА — Званични коминикеи —

пљачканог новца своме официру, иначе зло пролази. Нађе се по неки и покуша сакрити, те услед тога искрсавају тавве свађе да чешће до крви дође. Због тога су скоро у Бцтол>у два бугарска поручника главом платили од својих војника. Општа пљачка врши се на овај на* чин. Сву стоку: краЕе, волове, овце, козе, коше и све без разлике, па су шта више у неким селима и кокошке покупили, бугарска војска скупља, и у позадину шаље. Исто тако раде и са житом и осталим намирницама. Правило њихоао од скора уведено да 40 од сто отму без «расписке,« примељивали су само по муслиманСким селима јер нису смели код ових изазиваш незадОвољство. Ни врисак жена, нити писак деце за отвтом стоком и храном није на овс зликовачке душе могао у тицати. ЈединО што би се подмићаваљем официра у по неком селу успело, иначе кад тога не буде све оде и село остаје опустошено, у коме настаје туга глзд и мизернја. По варошама су имали Други метод пљачкања. ОбЛчно бивгае војводе бугарске заузму своје етаре реоне, што су их за времена Турака имали. Тај реонски војвода пајвећи је предетавник власти. Оп је «чувар“ мира и поредка. Државне власти имају споредну улогу. У чланцима „Крвави режим» пзнео сам крваве поцвиге које је Панде Шишко у сред Битоља вршио и ко зна докде би тај терао, па и ако су у Битољу окружни начелнпк и командант бугареке армије били, да се нису умешади г е мачкп офзцири, који су Панду просто најурили. Даље, — те реонске војводе имају своје вице војводе и масу гладница, ксји су са њима из Бугарске прешлп. Прво се одмах приступи иопису богатих становника. Ако су Мусломани, њима се стави ин директним иутем до знања, да ће главу пзгубиги, ако не положе одређену суму новаца. Србин се обично оиљачка' За њега нема ни ултиматума, нитн пак другвх каквих фор малности. Са Грпима је такође крат ка процедура. II они одмах полажу уцену, ипаче поред имања губп и главу. У Битољу п Прилепу већ су неколика таква прниера била. Са онима који су за времена Турске владавице бвли «Егзархисте», а по доласку Срба поетали лојадни грађани Србије најсуровије доступају. Ти се тек проводе. Прво им от воре старе тевтере комитетске. Нађу да је неки заостао са плаћашем комитетског улога, за тим да је за вре мена раца комитета од некога, који је наравно умро одавно, наплатио већу суму и није предао комитету. Сад долази, обрачунавање. Има да плати свој дуг, па казну што није благовремепо дао новац, онда ово што је „наплатио 1 ' од другога, п на све то укуппо интерес! Колико та сума изнесе, нпје тегако читаоцу погодити. Неки су се одупрли таквом плаћању, али су зато изгубили главе. Властима се нико не сме жалити јер она не прима тужбе такве врсте, пошто ови разбојници споразумно еа њим све ово врше. Ћ

Са нашег Фронта Солун, 28. јуна Осредња активносг непријатељске артиљерије на Порој, Килиндир и Калиново. Пначе је на целом фронту било у главном затишје. Француски аероплани бацили су бомбе на Струмичку станицу и утврђење Рупел. Остаци немачког аероплана обореног у пределу Дојрана пренети су у СолунФранцуски коминике • Париз, 27. јуна. ЈужнО од Соме на фронту од 4 км- ист. од Флокура извршили смо офанзиву. На целој нападнутој линији наше су трупе отеле немачке положаје у дубини од I до 2 км. и заузеле су село Биаш. У току борбе зароб.љено је 300 Немаца. На обема обалама Мезе жива арт. акција нарочито на секторима Флери и шуме Фимен. Талијанеки коминике Париз, 27. јуна. У долини Терањоло разбили смо непријатељска оделења. Помамни напади на наше линије у пределу ТржиКа потпуно су одбијени. Пораз пруеке гарде Париз, 27. јуна. У току огорчених бораба енглеске трупе оствариле су знатне успехе. Оне разбише пруску гарду, која остави на бојном аољу преко 3.000 мртвих. Да би повратили Конталмезон послаше Немци читаву дивизију, која нападе на фронту од 7 км. Упркос огромним жртвама Немци нису успели да иоврате ништа од изгубљенот терена. Руски уепееи Петроград, 27 . јуна У Буковини код села Фундула } Молдаве и Валеаотна сузбили с.но неаријатеља, који је оставио на терену врло много лешева. 8аробили смо 7 офицггра и 630 војника. Према коначком иребројавању армија генерала Лешчинског заро била је у току аоследњих дана 30 201 војника , 674 оф и и,ира, 18 тоаова , 100 митраљеза и 14 санАука муниције. Борба код Маневића Петроград, 27. јуна. У току уучерашгве борбе у аределу жељ>. станице Маневиб заробили смо 75 официра и 2000 војника. Кдзаци су јуришали и исекли масу Аустријанаца заробивши 600, а зааленивши 6 тоаова и 6 митраљеза. Руси надиру Петроград, 27. јуна. Нааади се насшављаЈу у пределу Стохода. Неаријатељ се аовлачи у нереду. Руси су заузели јуж-

но од. жељ. ару/е Сарми-Ковељ селп Голевиче, Кошовку, АрсоновиК, Ђановс ка-Дикчерн. Сев. ист. од Барановиба слаби отаор неарајатељев. Битка код Чарториска Петроград, 27. јуна. Битка у Воличуји вођена са великом огорченошбу на фронту Чар ториск Ко.гки свјшила се у руску корист. Армије Линсингена и Ботмера иоеукле су се. Руси су заробили 7300 немачких војника и 300 официра. У а овлачењу^ка Короаецу армија Ботмерова узгубила је 10 000 за\. обљеника. Пред еломом ПарОз, 27. јуна »Ехо де Пари“ пише, да су по заузећу Чарториска Руси озбиљно загрозили Станиславу и Барановићу. Према једном телеграму из Петрограда битка је почела око Ковеља, чији је пад неминован. Немци и ако су знатно појачани у овом пределу нису кадри одолети надмоћности руској. Одјек офанзкве на Соми Лондон, 27. јуна. Коресаондент »Тајмса« у главном штабу у Луцку телеграфисао 1е своме листу: „Вести о француско енглвским успесима на западу рашнриле су се по руској војсци одмах и дочекане су свуда са неописаним одушевЉењем. Руски генерал упутио је телетраме сваком кору војске и вести су читане гласно трупама од њихових команданата. Ја сам се нашао у једном пуку козака, кад је пуковник црочитао телеграм војницима. Био сам дубоко потресен изванредним одушевљењем руских брђана када су чули где се тамо далеко, на западу, Савезници жртвују и проливају своју крв као и они. Нема тако огромног народа на свету као што је руски и вести о француско _ енглеском напредовању појачале су много више Савез него читава година дипло* матских преговора. Рат у Азији Петроград, 27. јуна На фронту Кавказа у борбама западно од Мидијен-Ерзерума једна наша колооа заробила је 64 официра и 1050 војника, запленивши огроман ратни материјал- Одбрана Трансилваније Букурешт, 28. јуна „Унпверзул“ саопштава, да је генерал Кевеш добио надог да са 100 хиљада брани Трансилванију од руске инвазије. Овај циљ је неостварљив, пише исти лист, пошто је та армија састављена од људи од 67 и 17 година.

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Матија Пурић из Ваљева пита за зетове Милорада Стојпића и Тијосава Тодоргвића. ** Љубица Крусић пита за брата Љ у бомвра Ст. Дебељковића рез. инжињ. канетана. Десанка Рад. Мишића из Београда нита за браћу поручнике Душана, Бору и Милана Димића. Вукоеава Љубе Максимовића пита за мужа Љубу инж. пуковника. Катарвна Д. Младеновића нита за мужа Димитрија шефа ложионице Светиелава нач. интендант. Војислаза пеш. мајора и Ратка Ракетића коњич. канетана тражи сестра Рокса; исто тако тражи зетове Николу Вукадиновића железн. чинов. и спна Мплутина ђака наредника. Мих. Рсстића секрет. тетовског суда н његову жену и дете тражи Рокса. Јеванка А. Стојићевић траћп мужа Александра мајора. Анка удова Васе Стеч-ановића пита за Данпла Стефкновпћа нач. цар. уцраве, ЈВубомира рез. инж. канетана и Ђорђа рез. арт. поручника. Даница Соларевић пита за мужа ЈГеонилу и свнове Воју и Мишу н зета Драг, кпра, Александра Николића пз Умке и Мих. Жцвковића из Умке. Тинка Митровић пита за мужа Милана марвеног лекара и синовца Милорада. Наталија Рашић тражи брата Јована војн. телеграфиету. Зора Сретеновићка тражи Доагутина кацетана и његовог брата Жику и Добрицу Лукића. Катарина Ст. Вељковић тражи мужа Стојана инжињера и његовог брата Јована Мирчевића редова. Дннчца Маркозићка учитељица у Клоки пита за мужа Новака пеш. капетана. Катарина Мвћовић пцта за мужа Стевана. Мица Атапасијевић из Београда пита за мул;а Мидана ђака нареднпка и за оца Михаила Тинка Марковић пита за зета Атанасијевпћа рез пеш. капет. Миле Навличек из Јагодине тражи мужа Јосифа и брата Љубомира војног поштара. Софија Гојковић учатељица пита за спна Боривоја Гојковаћа матуран. и зетове; Милана Варјачића шефа станице Грејачке, Васидија Цлића пнжињер. кнпетана, Миодрага Станојевића правника, пол. цисара из Бцтоља и Тихомира Спирковића регрута ђачке чете. Мила В. Глумац из Нпша и Божана Поповић из Јагодине питају за Вожу Глумца инжињера и сина Влајка Пспсвића, Фрању Јаро машиновођу, Хуга Монаја надзор., Ота Моваја п Константпна Малвића. Јованка Ристић из Ниша пита за сина Вожу и за Јову, Миту и ЈБубу.'« Полка Радовановић из Ниша пита Дуплана Радовановића за Радивоја, Бору, Михаила и Болета Олгића. Параскева Тодоровић из Ниша пита за Сина Ннколу машинисту. Драга Тодоровић из Ниша тражи зета Лазара Поповића пеш. мајора.