Велика Србија

БР. 82.

СОЛУН, ПЕТАК 1 [УЛА 19:6

ГОД. 1.

™ СРБЕЈА 5ЕКВ1Е

ЕРОЈ 10 сант.

Директор А. 10ВАК08>!Е

ПРЕТПДА'1А ИЗПОСИ: Мвовчн" 3 франка тро<*есе'.‘[о 9 фрлп»г-^. Г1)дипт.е 36 франако

ЦЕ:чА ОГЛАСИМА : С*тнв огласв 0 20 фраи. од ветвтног ред*. »вФв оглас« 0 о погодбп Човац со полажо лржввннв вомесарина и дппломпгскиж ааступНјИатвмжа ЛИСТ ИЗлАЗИ СВАиИ ДАН ПО ПОДНВ Цоштј' слатр. преко Кра.н Сро. Геп. Консулат* у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Став редакциЈв Коломбо улица бр. 33 8а1ошц»е Поједвпи бројепи се могу добпти у Солуау код *генције „Друштва грчке штампо“ ул. 1 >ј лгарогтонЈ бр. о, близу главие поште.

БРОЈ 10 сант.

14 . Ј УЛ Н

Данас је по новом календару 14. Јулп, дан вајвсће фравцуске народне свечавости, дан на који је пре 127 година планула искра велике борбе за слободу и прбва свих народа познате под имевом „Француска револуција“. Нећемо се упуштати у вабра-

био будан чувар Свропског мира и да је, кад гсд је требало, устзјао и водио бсрбу за слободе и права малих народа.' У тсме се он руковсдио увОк чис.тим осећан.има хуманитста, без имало себичности или личне заинтересованости- Рат, који се данас у Европи,

јан>е неброЈених и неизмервих 1води еклатантан је доказ тога. услуга, које је ве само Евроси,! Пре више од 100 година жртвовећ и целом свету учвнила|вао је фракцуски варод милио„Француска револуција“, јерјсвсјих спнова за идеју слободе нам то пре св(га не допушта!и права свих народа- Данас на простор лвста, а осим тога је'тај узвишени олтар пркноси још то већ опште иозвата ствар. јмногобројнвје жртве. Потоцима Али сматрамо за дужност, дајое лије крв француских хероја, своје читаоце упознамо углав- али се народ велике француске ном са значајем дана, који фран не замара у борби за победу цуски ннрод прославља каојправа и слободе. своју највећу вародну свечаност. I Ми, који никад не межемо и-

сплатити огромак дуг Францској упућујсмо њеком херојском народу своје најсрдачније честитке и жеље прилгком његовог наЈпразника уЗви-

14. јули 1789. годвне сматра се кас почетак велике фравцуске револуције. Тога дака почео је велики покрет фравцуског народа, коме је био ц»љ већег народног слом краљевског апсолутизма и |ку.јући : кидвње са сввма заблудама и! »Живела Француска! Живео предрасудама. које су јопг од Француски кзрод'!«’ средњега века окивале дух, сло боде и права народа. 14. јула планЈла је у Шризу рвволуци ја. Станов.ништво француске престонице ваоружано отпочело је борбу против апсолутистичког режима оличеног у Лују XVI. Париске улице попрскане су крвгу францускпх грађана, али Је ова| покрет прешао и на целу Фравцуску и разаио се у велику револуцигју, која .је Европу претворпл«, у једно огромно ратно ноприште, а која је успела да за мање од 20 го-

Преглед тџчт штамое нМакедонијаи: Народча забри нутост , уводни чланЗк адвоката г. Е пер.бтоса. И опет се нарОдна душа узнемирила и забринула. Насталису олакшање и ведрина које јв грчки нзрод осетко после спасоносне ноте СпОразума, и неочекивано се понозо јавише разо чараност, узнтаиреност и страх. Поштена влада г. Заимисова, коју је народ тако радосно поздравио, ? ИаП . НаМ6 ^!^ ЛО0ОД ?’ Т 0СВе : ко« све своје добре воље не м оже на жалост да уклОни све узроке који су

ћеност и цпвилазаццју Европи и да је отресе заблуда и окова средњега века. Дан је крунисан падом злогласне тамнице Баствје, у којој су кроз векове трунули најумнији и најслободоумнији СИНОВИ фр<:НЦуског народа. Сматрајући Бастиј као симбол краљевског терора и апсолутизма Парижани су најпре напали на њу и после огорчене борбе заузели је и порушили. Дан пада Бастије историци су прогласили за највећи у историји Француске, песници су га овековечили у песмама, а француски народ га је изабрао за дан своје највсће народне свечаности. Историја је утврдила факат, да

изазвали последшу ноту Сила заштитница. Неодговорни чиналац државни, независно од изјаве његбвв пладе, не показује сву ону добру вољу која 6и допринела да се створи убеђеи.е које Сноразум хоће да стекне, на пме да Грчка није непријатељски расположена према њеку. Познати покрет малог броја официра, оснивање „друштава резервиста, < цонашаље војних круго ва који се пача.Ј,у у полигику, као и цела тактцка германофилских органа бивше владе Скулудвсове, све то изазива забринуте мисли о токе да се случајно не оствари оно што је париски «Тан< поб иеколико дана об јавио. (Према «Неа Алити,ја» од 30.

је француски народ кроз вековејјунн «Тан» је претио да Силе зашти

тнице могу уииштити уговор којим је 1863 године незаборавни краљ Ђорђе признат за краља грчког.) Главна је Орига Споразума да војне силе које је нагомалао на балканском фронту буду еасвим обезбеђене од неког таквог могућег развоја дегађаја коме би држање Грчке могло много доиринети. Онога тренутка када СпОразум пОмисли да су њеГ&ви внтереси такнути случајном германофилском нолитвком Грчке, он ће по нужди сматратп ову као непријатеља и према њој ће заузети вепријател,ско држање без икаквог обзира на ж-ђународне обвчаје нити на ое^ћања већине грчког народа који је представљен у великој лвбералној стравци. Удариће нассил но дз би на сваки начин уништио ово ие 1 атквно појачање Немачке. Лако је сввчано објавлшвати како ввше волимо да умремо од глади, него да се кађемо у нужди да будемО посматрачи искрцагања одреда војске Споразума у Пвреј и Фалерон. Место тога, ми бисмо волели да се покаже како да отклонимо овај неизбежан крај. ДубОко зиачајне изјаве посланика велике и силне Русије и Оштри члан.-к «Кирикса„ изазввају општу за бринутост о свтуацији, Јтрооојеживо сликају права и ст варна расположења Споразума ( Македонија ; ‘ од 30. јуна). Пол-Луј Р. 8. ГХсред описа јучерашње прославе Краљева рођендана, који су донеде: и све остале солунске грчке и француске новине, ирема Србима увек приЈатељски расположена »Македони Ја" доноси и нвобиЧно топал чланак о Нз. ЈВ. Кр«љу Петру, кога назгва легендарним краљвм и краљем мучеником. Искреио жадимо, вели, гћто ов.ај даи ароелавља у оваким приликама: али ; колико је садатњоет тмжиија у толвко ће скорашњн будућност бити ејнјнвја. II изјнвљује жељу да се до године овај да.ч иросдава V престоаиц< Велике Србије. Ко је пратоо редсвно цисаље „Македоаије 1 * ј *ш од иочегка овгга рата. тај зва да ми Срби вмамо у уредкаштву овога листа пајоданИЈе и нај кскреније иријатељб и савезнвке. И не би биАо некорисно пожелкти да а аагаи иадлкжии то сазцају, како би се могао дати и виддп израз захвалности српсвог народа према свима правим нријатељима.

Фердинанд у Битољу — Истиннт догађај —

Приликом своје краткв и ужурбане посете у Битољу, в цар» бугарски, није имао кад ни да се одморст у том »свом« граду. Ова француски аеропланп ули-

вају му силан респект! На врат на нос, као што и приличи омиљеном владару, иошто је посетио штаб и са једног узвишења погледом поидракио своју во.јску, кренуо се на аутомобилу око 6 часова у вече ва. Софију. Кад је дошао до једне бакалнице иа једноме углу, ириметио је поштапско сандучв са насловом; «Краљевско сраска ао • гишип. Ни једном граЈуанину битољском нити пак представницима цивилне власти нијв пало на памет да дирају ову скромну ствар, нити да у Њу гдедају као у какву опасноет. Али „херојски царат«, бесан као фурпја заустави аутомобил и пошто је дотрчао сандучету, почео је амалски да псује и своје власти и грађане, што су ову опасност тслериралн. II по че једна очајна борба са сандучстом. Својим нежнпм «царским“ рукама, Фердинанд Кобуршки цимао је саедуче и носле поприличног времена одвалио га је од зида, бацио на земљу и у највећем раздражењу почео је да скаче по њеиу, да је сзет који га је поематцао, веровао да је полудео. Пошто је сандуче својим чизмама мало улубио, и пошто је одануо неколико пута, и не погледавши масу која ее бпла скупила, свде на аутомобил и одјезди срећан у Софију. II сад иде спрдња ио бугарско.ј армији: »Царт наш много е храбар. Тој мисле че всичките Срби с’ в’трв в’ твнекијатаЕто на как’в је начин побил наведн’ш всичките Срби!“

Дани чезнућа — песмв ван ОтаџбинеXIII Зар још писма мени нема, Зар се срећа још не спрема: Да ме стигне, да ме дигие Из те та.ме и очаме...'? О, кажи ми; Луно, кажи, II мом срцу бол ублажн ? — Дај ми срећу!... Зашто, Луно, кријеш зраке, Кријеш лице за облаке; Даље крећеш па ме нећеш Да оснажшп, да ублажиш? Да л’ ми шсу гладни сада, Ил' их више, ај, никада — Видет’ нећу -.? * * *