Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И ј А

БРО; 82.

СА Ј*АТНЦХ ф^ОНЈОВА Званични коминикеи

Са нашег Фронта Солун, 1. јула У току јучерашњ г дана омоњи сукоби у области Млјадага. Канонада на осталом фронту. Талијански коминике Рим, 30. јуна У долини Адиге артиљериеки дуел. На платау Азијага наиредовали смо на Монте Ћила. У долини Ћаа заЈзели смо брвгове Укели и Тестата. Одбијени су напади у дОлини Тофане. Француски коминике Париз, 30. јуна. На фронту Соме није било начега важног у току дана. На левој обали Мезе доста жава арт. борба на сектору Мртвог Човека. На десној обали Немци су изпршвли снажан напад у правцу фора Сувила. Око 10 часова нааали су еа 6 цукова од еела Флери и шуме ВоТТТадитр. Са огромним жртваиа непријатељ је уснео да задобије мало терена у приетупима Шапел СентФ^л, на раскроници путова Флери и Воа. Наставља се снажно бомбардозаше у пределу Сувога, Шеноа и Лофе. У Лорену је одбијен немачки нааад на један француекн ров ист. од Ба донвилера. Бомбардовање енглеских обала ЈТондон, 1- ј-^ла. Немачки хидроплани бацшга су бомбе на Кале, Дувр, енглеске обале Хар говинга и прнстаниште Сихаби. На Си хам и један сумарен бацио три бомбе. Овде је једна жена лако рањена и једна кућа потпуно порушена. Оосталим местима још нема извештаја. Битка на Стоходу Лондон, 30- јуна. „Моранг Посту“ телеграфишу из Петрограаа: Код Стохода немачке трупе су опкол>< не од наших храбрих козака н мораге су се пов>ћи у нереду. Један мађкрски коњички пук тотово је десетковап у повлачењу. Бомбардовањч авијатичког логора Рим, 30. јуна Тадпјанске ратне лгђе бомбардовале су аустријски авијатички логор код Паренца причинивши му знатне штете. Генерал Боројевић Рим, 30. јуна. Аустрпски генерал Боројевић у П у ћен је са талијанског на руски фронт, где ће командовати аустрнј' ким цојачањима послатим против Руса. Руски коминине Петрофад, 30. јуна. Офа^зава труаа Ткнв;>ала Лешчинског настивља се на доњеМ Стооаду. НиријаткЉ се а овлачи у нереду. Јужно од жељезн. аруге Сарни-Ковељ заузели смо села Гу

ј левиК и Рашовку. Од обала Рага до моча- и Пинска води се јта аотиљер. борба. Неаријатељски аероалани бацилн су више бомби на станицу Зчмирје и уиалили неколико куба. Неириј 'Тељ ји аокушао да пре$е Стоход, али је одбачен са ве ликим губицима. Зоробили смо ту 24 официра и 745 војника. Рат у Аз/ји Петрофад, 30. јуна. У предвлу варогаа Ерзер.ума заузели смо више важних турских по тожаја заробавши 67 официра, међу’ којима је један команаднт иукаиједан командант батерије, кае и 799 војника саједаим топои. У току борбе пао је наш храбра пуковаик Езантокиа. Од 19. до 25. јуна заробили емо на кавкаском фронту 107 офацара и 1684 војника, запланили три тоаа 10 митраљеза и 4 сцраве за бацаше бомби. Западно од Ерзерума заузелп смо варош Маиакагум, к >ју је неприј гтељ у бежаљу заиалио. Предузете су мере да се угаси.

ВЕСТИ ИЗ

Стојка Мидосава Пантића из Чачка пита за сина Момчила Владиоављевића Ор.чвара. Мзлица Кнежеваћ из Чачка пвта за мужа Жавојина бдагајиика. Радоје М. Јовичић. трг. из Пожего мола за извештај о браћи и Димитрију поручнику. Саја Чакаревић из Ужица пита за мужа Јввђена и синове Драгутина, Милутина и Чед/. Јоваеко Нееторовић и Дивна Ил&ћка учитељице питају за мужеве Марвнка Петровића учитеља из Окопља и Дра^ољуба Или&а благајн. пекарске чете. Милан Стојадезовић пига за Душана, Драгослаза, Мирослава и Добривоја СтоЈадиаовића из 'Грстенака. Добрила Косоваџ «з Београда пита за мужа Петра паиуџвју. | Најдан Тонкћ разаосач из Соко Бање пвта за синове Милорада, Вукашина и Маодрага. Милаи Урошеввћ трг. и Петар Поповић школски надзорник пз Варварина петају за свнове: Рајка, Драгаеа. Лепосава Стојановић пита за мужа Душанз капетана. Ната Аћимозаћ пз Јагодане пвта за мужа Р -довпна. Драга Д. Јофгић нита за мужа Ђоку шефа дивнвце. Станислава Г. Мвлетић пита за Милана Г. Милетића арт. канетана. Ката Ивановић и Шанца пата за сина Ивана ђака наредника. Љубвца Гавраловић аз Марковца иита з Војина Гавриловића његову браћу Витомира а тако иото за Петра Петровић > из сввлајада. Јелена Угреновић вз Вс 01 'рада пкта за мужа Знрију трг< в ца . Савета Филиповић сн ћерком тражи мужа Лазара.

Зорка Ј вановићкч пита за мужа Мирка Жаадарм. псдеуч&ила и зетове. Ћура Јанвћ оз Крушевца тражп азвешгај о Љуби Јанићу рез - мајору. Радисаз МатеЈ'ић троговац вз Ја- ( годане пита за сина МидораАа. Л).убица П. НдкетоЕић из села Врбвце код Арицђсловцк нита аа м.ужа Павла и сива Ми.игооја. Мијушковић А’ пуковвик взпеттава се да му је породвца жива и здрава у Ваљеву. Мвхаиловић Добривоје, наредник да се јнви Коса Михаиловићки. Милооављевић Милнвоја взвештавају гн: Дара, Маца, Јела и Мајка да су добиде иавештај о њему да је вдрав. Дчра је овлраввла. За Владету су чули. О Свети јога ншпта. Живко је у Софији. Мвлогаевић Милиоав да се ]'««» Три-

фуну Ђ-рићу трг. из Јагодине којп га иавештава да су код куће њНхови ови здрави. Младеновића Милана гражи Јовин Гајдер Краљ Мвланова 7. Београд. Мидошсвић Светозара пароха из Обреновца тражи жена Леносава да се јави. Она јс у Обреновцу здрава. Мијатовићу Јови трг.. Молим распитајте о мојима за мојега Гају, Косу и Васу где су и јааа им да сно жеви н Здрави. Мвхалачког Миливојо ђака држав. трг. акад. траже сестре Соф*ија и Љубица учитељице које су у Београду у старом стану. Митровића Миловааа тражи мати и моди свакога да је извеети ко зна о Мвловану и браћи Драшку и Славку. Мигровић Добривој и еин му Мирко које тража преко новина живи су и вдрави.

НЕБНЕ ВЕСТН

Француски народни празник. ј Дмнас француска народ ирој сливља свој ннјвеби народни ириз\нак — аад Бистчје. Поводом тога • у овд. катољичкој цркво. одржана | је свечана служба са благодаре| њем, кој >ј су ирисуствовали коман\данти Цсточне војгкдиаломатј ски иредставницч Савезних дожа \ва, мноштво савезничких и грчких официра, као и велики број угледних дама и грсфана. Но свечаноГ служби у фрачцуско.ч конзулату биЛе иримање чланова француске полоније. Угледнн грађаии солунски уаутили су јутрсс аиел стачовништву, дн се V 6 часова ио аодне окуие иред Белок Ку.к м и изведу ма| кифести цчје аред француским кон ! зулптом ?< сганом генерала Сараја. I Срисии и енг.гески оф >ц->.ри ор| гпкизцју сјајне банкете својим франI цус-кчм рчтним друговума ао нај | угледнијим солунскимресторанима. ј 'Савезикчка ОФкнзква. »Берлинер Нахрихтен« јавља да француски аероплани кепрекидно бомбардују железначке ли ниј е које служе за снабдезање немачких трупа.. Шпујуни. У Паризу су шпијуна Бзима на ссудили на пет месеци затвора а његовог саучесника Рај шијера на три месеца. Декис Кошем к грчка влад??. Г. Денис Кошен захвалио се грчко.ј втади на депеша кој >м му је изјавила саучешће поводом смрти њ< говог ' другог сина на западном фронту. Неици у Грчксј. По Венизелистичким листовима Немци ће у Атина отворити три канцеларије рада што жив ље немачке пропаганде у Грчкој. јДозвољен увпз. Министарство народне привреде известило је царинске власти у Солуну да је допуштен увоз у | ову варош аутера, сира и поврћа до даље нарсдбе.

114. ју /1 ‘А у Аткки. Према телеграмима из Атине и тамо се француски народни празник прославља са великим сјајем. Лига демобилисаних позвала је своје чланове да корпоративно отиду у цркву, где ће манифестовати Француској, а потом у француски конзулат. Труаа Кивелис приређује вечерас свечану представу, на коју је позвала министре Споразума. Трговикски сумапен. »Фосише Цлјтунг« пише: да је из Кила пре месец дана отишао за Америку сумарен „Бремен“ који тамо јосп није стигао. Румункја. »Журнал де МОнев« сазааје да ће се Румунија за кратко време умешати у рат. Оаа само чека да доврши и попуни своју ратну сарему. Енглеска краљица и француски рањеккци. Поводом пргзника 14. јула, енглеска краљица упутила је један апел за прикупљање понуда за француске раи>енике. Ризосг.астисева афера. По једном сазнању жена поручника Парлиароса, једнога од провокатора у аферц Гисоспастиса јесто Немица. Гбдкшњица старсга Драгаша Данас се навршује голину дана од смрти гееерала Јована Драгашевића, једног велмког родољуба чпји је живот био < лкчење фивкчке и вултурне борбе и рада посвећон своме нтроду и евојој домовинн. Од многобројних његових ењижевних дела растуренвх ио многим ч)сописпма иди засебним взаањима сиомвњемо само следеће: Јека од Гј сала, Хајдук Вељко, Јован Курсула, Косово, Синђели1а, Гавћа, Буле у ЦариграДЈ; Илнреко Тропље дело преведено на маџарски а еада забрањено у Ауетрвји, писац прве српсве географијо, аутор мнсгнх науЧгојх студнја у Гласницпма ученог друшгва из облаоти народне историје географп]!', етнографије итд. Б«о је I нрва. црофес< р гсографије на нџшој