Велика Србија

СТРАНА 2.

БРО] 90

од којих су најинтересантније муфтијина и Мазлам беја. Први је рекао: У име свију Муслимана овога места желим Дуг живот и зДравље краља Петра за кога се молимо Вогу да му подари дуг живот, да се са својом храбром војском и својим растуреним народом што пре врати у своју земљу где ће га сви Мусломани радосно дочекати, јер је то једини поглавар у чијој се држави поштује наша вера. Говор је завршио са узвицима: да живи Краљ, престОлОнаследник Алексанеар српска војска и српски народ. А Мазлам Бег је рекао: Кно Адбанац подижем ову чашу у име евпју Албанеза за злравље Краља Петра, у исто време двжем ову чашу, у нме двадееет хвљада албансвих взбеглица, за злрав ее оног владаоца, који је 3а три тодвне показао колвко му лежи на срцу наш албннеки народ. Албавпи су расељени, многи су о стали без домова, јер су моради напуштатп своја огњишта, али се нађе једино Србија која је указала оввм беднвцима материнску брвгу. Јер од двадесет хиљада избеглвца нико се неће псжалит« на Србвју и срасву

В Е Л И К А

управу, која је сзу брпгу уллгала да> обезбеди срећу и благостање гвојвх оданкх иоданвкл. Јћ‘ сам 0 пгд неколико упрзва, нлц нпгав аћнГГлВа слобода као у Срђкји у кдј»»}1 су за кони најввша влаЧгт. Тсрто еггАј.ем да ба наро.ч албгнски- бг.о ттЈЈ но задовсљан С]н :?.а кад Оо се ј ј-чинио са СрбвЈОм, слБт.ом . ј- чћк и у овим тешким .домеит ••• ктТкл■ нила тодзку наЖњу и тодино старање за нате избеглвце. Добро, које је Србија учинила албавеким взбеглинаДлбзнији, баће вазда пењсно и то се нш.ал неће заборавити.

С 1 Ј Б И ј А

23, 67 и 16: иешадијски пук. Већина је војнпка ухапшено и послалЧ)' у повиднву. Овн. је побуДи јфоивв.мч у цслој немачкој тугсци врло дубок унечатак. Францусгш коминикв Париз, 9 јула. И.--МПН су ла.п-дли прекјучч иослв и#1ж- нап:е иц^гцк {•■: јужчс од Сојекура и наше нове нодожвје код Соме, «л"■ су одбвјевн са велвквм губитцима ио њвх.

Говор је завршио жељсм за ф*орв I ;повраћај у Велику Србију и усклп | М.јлр.ц Јер. Олмић из Крагујеаца цима живео Краљ Петар 0 Првсто-• пвта 3,1 ^рн га Мцау г иа Јср. Симећа ловаследник АлевсанДар. мајорг. Ретко ее у овако мањим местнма Мг. а Јов Ивковцћа сз Београда д.шавајд овакве свечан. сти, али ова ; ,!Ета за м.жа Јована ре.з. нуковника. је но срдач-'оста са којом су ј« из 1 д ' тИ Р Иа.ић трг. из Ниша нига за вели БилВштани вачингла ваврелаи СВна '1илу гипа и њ.-гове другозе Ниутисак, ове топле симпатцје и искре ј*°лу Коцећа, Милутина Лазаћа, Боне лсеље за добро Србије дају нам Р ибл ] а и Апу Ненадсвића гимнвзиств счаге ди са већим пожргвовањем и пз Ниша. иотрајношћу наставемозапочето дело Мица Ђ Николић из Врњачке Бање јер се боримо за гашу домовииу, ко- пига за браћу Милопала и Вранка ј> тако цене и поштују наши цри- ановпћа, Борђа Мишића и Мајатељп и суседи. Стружаоин. | лутина Јовковвћа

СА рАТННХ фЕРОНТОВА Званични коминикеи

Са нашег Фронта Солун, 9. јула На разнии секторима фронта била је непрекиднаартилеријска борба. На десној обали Вардара сукоб патрола. Енглески коминике Лондон, 9. јула. У шуми Белвил знатно с.»о напредовали. У борби северно од Лонгвала и Базантена, проширили смо нашу линију и заробили смо доста војника и један топ. На осталом фронту није •било значајнијих промена. Једна забелешка коју смо нашли код једног заробљенОг немачког мајора види се, да је 1б резервни баварски пук који је бранио Монтобел 1 јула по новом изгубио 3000. Један други докуменат показује да је један батаљон П пука изгубио 960 људи док су остала два изгубила половину од ефектива. Пре два дана аустралијске трупе имале су приличног успеха у Армантијеру и заробиле 140 војника. Јуче преко ноћ Немци су поново напали наше положаје код Белвила и источно од Лонгвале. Борба је очајна. На другом крају заузетих немачких ровова Енглези напредују од Евилера и заузели су нове непријатељске ровове код Позијера. На фронту код Пероне Немци су поново покушали да заузму Мајур Вњонета али без успеха. Ратни цоаисник ‘Дели Кроникла* на Со.ми цени да су Немци на овом сектору изгубили 150,000 људи. Енглези су запленили много топова и митраљеза а нису ни један изгубили. Прва иартија заплењених топова испбслата је за Енглеску последње

недеље. У Триполису Лондон, 9. јуна. Турски добровољци под командом Нурибеја (бр)та Енввр паше) напали су врло жучно Талијане у Мизурати. О чајна борба и даље траје. Детаљи недостају. Руски коминике Петроград, 9. јула. Руске су трупе у Доњој Ј1ипи успеле да заузму 16 километара одбранбених линија. Војска генерала Сахарова застрашава војску генерала Ботмера и Ермолиа који са 200 000 људи бране одбранбене линије код Лавова. Јављају да трупама које су разбијене на јужном фровту До ње Липе командује генерал Макензен. Спајање Англо-Руса Атина, 9. јула. Енглеско руске трупе које оперишу у Месопо+амији саојиле су се. Руска војска из Месопотамије иде ка Персији. Црвеннм Морем за Месопотаиију испослаће из Марсеља појачање Ан гло Француска. Нова руска победа Атина, 9. јула. Из Петрограда хитно јављају да су Руси настављајуБи своје напредовање у правцу Ердеља однели једну нову сјајну победу: 20.000 заробљеника нало је у руке Козацима. Немци се буне пред Верденом Париз, 9. јула. Пред Верденом побунио се

Зирка Ристићка удова аита за сива Вељу Ристпћа и Двегка Авђелковића. Даиица удова Светозара Јовановића нцјковн . из Београда нита за брата Андру Сарановца. Лепосава Станић из Београда пита за оца Милоша мајора и браћу Милорада и Маодрага рез. пор. Катарина П. Вучићевић вз Ваљева пита зи мужа Перу коњич. мајора. Леиосава Д. Никићевић пита за сина л-р Ангру Мидивојевића његовог оца Драгића Миливојевића. Свда Ј. Јовановић налази се са Јулом, Војом и Цацом у Крушевцу. Леаосава Кнежевић нз Неовине окр. шабачки нита за брата Светозара Арсеновића. Јинко Прокић из Аранђеловца пита за спна Живатина. Дара Грује Симића из Шанца нита за М-лава Ј. Савића. Андреја Прекић взАравђеловца пита за браћу Драгпмира, Николу Пре-

ДЕЕВНЕ Дипломатска посета. Г. БалугџиК, српски посланик у Атини, посетио је јуче г. Зајимиса, председника грчког министарства. Руски аташе у Солуну. Војни аташе при руском посланству у Атини г. Лефковић, пошао је јуче из Атине за Солун. Не зуа се за мотив овог не -1 гативног пута. Сједињене Државе и Турска. Због читаив једае еерије иг цидената, који се у Турској де сили а штсте интересе Амера', ке. Вашин!тонска је влада у путила Цариградској јс-дну огс тру ноту. Турски одговор би је недовољан. Оа је и тако не потпун да је вероватно да ћ Сједињене Државе хитно носла

квћа и ујака Милоша Павловића. Ј лијана Стојановић тража новац од свога мужа Јове Сгојановића упр. цоште да пошље цреко Ј. М. Павловвћа Београд. Филап Спмић из Смедеревп пита за еинове Драгомира и .Тездимнра. Наталија Маринковић из Београда јавља мужу да је примнла новац, Савка умрла 25. V. Драга Влад. Бошковића из Зајечара пита за Димвтрија Иајаћа пуков. Катарвна Арменулић иита за сина Здравка. Милииа Стефачовнћ кафеџика из Боограда пзта за мужа Мвлана. Цвета Штгрић из Београда нита за синн Владу. Милева и Наталијг. Бабгћ гз Наша питају за мужеве Божу и Псру машоновође. Зора Јовановић из Г. Милавовца пита за мужа Драгу Толовца и његовог братн Матију и зетове Мвх. Грујића а Љубомира Лазаревића. Ђока Ђорић из Марковца нита за сина Драгишу и његове другове Живот>, Драгојла п Данила. Р.,за Мунк аз Београла пита за сина X рмана офацира. Мвленко Глишић вз Ариља нита за бр:.ћу Ђорђа и Љубишу Глишића и за Божу и Мику Бошковвћа, Драгишу Маслов рића и Мидана Тимотијевића. Илија Цакић из Смедерева нита за свна Светозара. Анка Милосављеваћ из Београда јавља мужу Душану да је примила 279 круна и пига за Гаку. Мара Идићева пита Лазу Д. Николића трг. из Свидајнца за бата Тасу и Симу. Љубица Марјановић из Шапца пита за сина Јовава. Јулка Гадосављевић из Београда са Зором и Јелом здрава је. Наталија У. Атанасковвћ из Гаче пита за мужа Илију да се јава преко Маке Иотроваћа у Женеви Руе де Берне Женева. Јула Петровић из Београда јавља Светозару Петровићу пуковнику у певз-ји да наје добила новац. Милинка Нвколвћева из Крагујевца пита за мужа Милоша. ~ВЕ СТ Н . ти своје ратне лађе у Средоземно море, да штите живот и имање америчких грађана. Заробљени сумарен. Министар Мак Марес _ изјавио је у општинској кући да ће се заробљени немачки сумарен изложити ускоро на Темзи. Што се тиче на мору заробљених Енглеза, казао 1е, да су Немци свега заробили 45 официра и 364 морнара. Док су Енглези заробили Немаца 136 официра и 2076 морнара. Питање бугарских дезертера. »Неон Асти« сазна.је: да ће Счоразум учини пријател>ски корак код грчке владе поводом издавања бугарских дезертера- По овом пигању г. ЗаЈимис је изјавио: да анкета коју је влада пре-