Велика Србија

БР. 92.

СОПУН, ПОНЕДЕЉАК П ГУЛА 1916,

ГОД. 1.

ВЕЛИКА

5ЕИВ1Е

и?ВГИЛА1А ИЗНОСИ: Месвчво 3 фралка тромесв’.ло 9 6ран*ка годЈапш>в 36 фринакж ЦЕПА ОГЛАСИМА : '“тк* огласа 0 20 фрав. од пстатног рсд» ; »^кл ;глас* по погодби. Новац сс полажо .'Ц)жоанк* вомесарвна * диплокагеким застуанвшт ; и*а. лист из.ази свари дан по ноддв Лонггу слжти ареко Крпл. Срп. Гев. Кенсулатж у Содуну РЛСОППСИ СБ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакцнје Колоибо улица бр. 33 Зж1ошцп* Нојбднии бројеРн со могу добита у Содуну код жгенц* 3 е „Друштва грчке штампе“ ул. Г>ј лгжрогтоиу бр. б, близу глжвне поште._

БРОј 10 сант.

Директор -А. 108АН08М1 а

БРОЈ 10 сант.

БУДУЋЧ УГОВОР

Полонсај се мвња. Немачка, Љања дугова учињсних у безумстални нападач у досадашњем љу опијености поче да отвара току овог великог р&та, губп;очи заслепљенима. Шга је ово? И8 руку пницијативу. Силв из Ште учивише с нама? Изгледа,

Споразума намећу јој, од једнсм, своју вољу. „Успешна“

да се и охоли Тевтонац нашао пред судом своје савести. Оа би

офа взива претвара се у дефа.н се кајао, да каЈање не повлачи зиву незгодну, неповољну, очај -!тешку пресуду страшне одмазде. ну де-фанзвву. Његови спрежници већ мисле на Прво велико разочарањв цвн ; скидање са себе велкке одгсвор тралних сила и њиховкх савез-; ности. Али је сакривац често ви ника; прво озбиљно изненађе- ше одговоран од кривца- Овде ње, очајање, узбуђсње и н-'ГО-!је одговорност иста. довање њихе-вих народа. Велики; Пресуда је д?.вно изрСчееа. напори не обећ&вају впше ве Кру.вци су је изрекли и њено азлике користи; огромне жртве и вршсње силом свој-. самовоље по невоље стварају ужасе и револ- ј верили судијама на престолу те духова. Ств^р врло проста. ;Пргва. Суд је страотан, а осуЗа пруски мвлитаризам она јо да ће бвти п;> заелузи. и тешка и незгодна. Кајзерови јувкери предоссћају У почетку рата Немачка јв страшне послбдице свога преликовала. Први уснеси њеве . ступа. Н мају зато стида, али војс-ке об зумили су њену масу. | се боје тежине есуд- . Она је Први „ударци« увек су судбо , почела да пада. Руска кн. та врши своје нд ист -ку; на з&пзду

Вра^а се полктичкој литератури. Тестаменат или програм? Немци су склови за рругу хипотезу. Њихова ствар МогуКе распре између «драгог Втрнврда« п човека од »парчета хартије« не тичу нзс ее.

и на обали... Враћање ва 81а1ив цио ап!е 1зе11иш за ЕВмачку значи губптак. Треба нам попећаље које ће нас бранити и стварна безбедн- ет". Анекеија, оиет анетсвја и ’ век анекепја, стара песма Бетмана, Вуријана в Ти-

Био је увек, под именом реалвзма, ј се, чаје с-мо жел>е јуче изнелиполитичарцинизма У светутреба бити ј Немачка после лве годане неноћв ила наковаљ или чекић.« Он јебирао' каже нам шта хоће да наи одузме. и свој кзбор није промекио. Данас нам■! Право -аже >Мебза^его« да немачје дао жарку апологију немачког ми ! ком милитвризму »треба пшчуиати литаризма. Пссле двв годинв рата ње 3 бе«. ПротБвнвк кас тера иа куг гов је закључак: ‘Војска је чврст из-1 рат. Бзлов је и суппше вегата да дораз једннства царства, државе и на- ђо у сукоб са гсе1аље.м своје з- м.љв; р0да.> Овом тврђ'њу додао је: -То је ; он се са њим елажг-; ааи тем г-амим исто у Француској: републиканска | он изриче љеговЈ т осуду. држава и француска народ стопљени; Он нам ккже: иемачки милитзризам

су у војсци.« , Иротиву овог тзрђења ми енергично иротестоЈ јемо Слажемо се да јв у Неаачгој в-јсна срт дство јединства и средстно за владвње, У Францу

и немаччи нврод је једио. Огуга ее ми морамо освгурати не само од њзховог милитвризма вего и од немачког нарола. То је наш начин схва твња нашвх »гарантијаи стварце без-

носап. Онн нагов<-штавају дефиннтмван рез лтат пр»'дуз> ћа. Бе.уагље јо наотупело као по

следица извесаости. Од безум ;дости. Тг-втонац је ве-ћ јаукнуо

ља до подивљалости еамо Је јед&н корвк. Тептови суи њега учпапл:- Остваривале су зе ве лик • комбинације о прмшасти.

га бију челичае шибе фраацуског патуиоти и енгл ске г< р

а од бо.ча се санијају и његови сцрежниц- . Као што су делили »слзвј «, д. п-ће и.ч г.е кгзпа. Борба •> ј .■ се ноди страшна

с-кој је јсјп нетто вт.ше. Опа јв ппљ; бвдности*. Овим својим аут рит том ј'Р јв франц; овк нгција веколмко вс-ј Вцлбв је подетакао нашу еоли г.рност кова прв Ее чке и да оегане нација, ј авције. Хвада му ! она нема иотребе од вештачких веза.: Билов јрсчо говорп. Ако ве слоУ ете Нвмачкој вакву облает ј м вмо мчавтаг" зам мир ће бпти екмо о( а ћ* мкље реагирати, него ако јвјједно пр м рј*. Како Ју чо рг.збнтн оаречнте да тече ларв. УзмстеФра -:ов?.ј нрогра« ? Се*Ј ћи га у ) орвау. цуској облнст, одсекдн с-те Ј*ој инвиIРат скуно кошти. Да ба смо у ЕГедео тела. Номачко се јединотво за-Јмачкој убили споссбност за рат, треовива на сч л ., ст ога о» у ПемачкоЈ' 16» Ј е ударвти »о кеси. Треба је прии данас мисли да сила отоји изнад морати'да платп све келпт.о је СавеЗ-

у сввту, о госиодарењу над све- ; ј е и ужасна. Али је а света. Не том«. Дела безуд неће битп ■ рада сс о .с остави владе гр кажњена; она ће бе наметнутц | силе и материјализма, већ Права свету као нотребе нове култу- ј и Слобо ,е. Немачка }с пре,> х> г-.ре. Победидац ће отворити и ,да; за друго се боре Силе из створити нову историју«. Ј Споразума. Поносимо св што смо. Сан о тевтонској велпчини у другом дшт - . кварила је музика трбуха- Али ј-ј , ведиккм фроИтоезЈма овога је изз. саоет коначае ппб.;де СТ р ашн ,з Г а рага пигпе се сада ублажавала горчину глади. Ијпресудл рутиоцвмаморала, љуДгл&д је слатки, кад Јв у нзгле- ск:е К у ЛТ у р и цравг човечанства. ду богата трпеза. Мана с неба; Не с „ мо то К ,, вљу се пише ј е обећ&на Је од бога кајзера, а !д ан мсђународни акт, један свобожја се не поричв Време Јв ти у Говор1 И сји нећс: бита »аародчицало, а богата тртеза с' е харти ј е .« Немачка је лако иобсћаном маном све се више : СКИ д а , га св ; м , ђународне уговор

губила у магли неизвесности. и 0 5 авезе , То су била »парчад Нвлагодан оснћај нразна сгома- харти је.“ Сада се пише акт, под ка вршио је свој притисак ^По-1 чи ј ои се тежичом и Немачка беда за победом« гут&ле с> I њени спрежници згрчити: а то жртве, слаоиле саагу, умањива- не ф, е б ихи »парче хартије«', већ ле изгледе. И Немац слеае по « намеТнуха ВОЉ а јачега.» И тај уговор биће трајан.

црива. Т • дг.нас п Б : - в тврди. Нвшта неочеквваио. Али в»о нв взвенаћује, тера нг>с на ризглешљање. Н&ји'-"-езегентн»ји чокек у Нсмачкој но свом полвточјгом вшуству дсшао је до закљЈчка да 1р(ба још в».шо развнти нсмачки мил .'Таризам.

виг.е гошта.о рит, одтзетц јој м _ ди јарае које би трошпд« на чојсву и тево ћомо је нрггговатд за мвр. Билов је прецчч-рао сутрашњу истину, А та јо ист: -а ово што смо рекла. Мир ће б,--тн фвнансиеки мвр илп ган‘ће б тс, Најновољнвја тачка мора бвти оаа која ће зајсмчбти

«Морамо се ш јачати на граввцама ова] мср.

СА. РАТНИХ ^ОНЈОВА Звгничнн коминикби

слушности ночео Је да назиреАли „побвде“ и обећања нису му дали да прогледа. _ _ . Наста преокрет. За »победе« Принц Билов признајв тевтонске спреге почсше се враћати порази. Нелагодним осећајима глади придружише се бо-

«Тан» од 24. јуна, 1916. Принц Билов пише. Он је био ам

лови савезних батина. Извесност басадор, министар, канцелар. Његова победе над светом изгуби се од званична мисија у Риму нијо успела, једном као ДИМ изгореле цигаре. О љеговој полузваничној мисији није Појава страха од пораза и пла- се ништа дознало.

Са нашег Фроита Солун, 11. јула Непркјатељ јс ј‘јчо јако бомбардовао франц. положаје ва једном деду фронта. Икаче је дан прошао на миру. Енглески коминике ЈТондон, 11. 1уна. Војни вруговп иотичу да Немци чвне велвки папор да спрече напредовање Еиглеза ка трећоЈ - дефанзив ној’ лннији. Еагш-зи напредују крез шуму Фуре. Наоадајући непрСЈ - атеља код Гијемона, Енглези су успеда да заузиу један део шуме где се утврћују. •Келнске Новвне* нашу да је нај жешћн енгдески начад био ориликом

народног француског празника. Талијански комчникв Рим, П. Ј’ула. Талијанске трупе заузеле су брдо Рол и вис В. луф. Заробили су у тој борби 1300 војнкка. На фронту Изонца је јак артиљериски дуел. Талијани су бомбардовали варош Р- ву, Арко и Ровсрето. Непријатељски напад на наше положаје код Позине одбијени су. На падини Монте Мајо заузели смо на јуриш један непријатељски ров. Расцепљена турска војска Лондон, 11. ј’ула Допвснвк »Морввг Поста« у Пв-