Велика Србија
СТРАНА 2.
В Е Л И К А С Р В И I А
БРОј 92
трограиу јивља д» су Руси нмали још Булимиешти Тиса је рекао ово: «Ве-
д;а нова усиеха на кавкаскнм фрон ту. Дс.с о крвло напрелује иајуривши непрвјатаља са утврђсних поаожија
лика је оаасност која прет;? Угнрској, али ако ви будете зналн да се покажете достојни војпика који уми
који бране пут из Граиезу нда за Ер-јру па фронту ввће те победнички ирећи преко овиг искушења. Ово нвје
зерум. у близвна Џаввзлика. Руска^
ће се авзнгарда сторо састати са трупама које оперишу код Бајбурига, ј Нсмичво-т рски отпор у тој областн је врло елаб. Јужвије, Руси су заузели место Рлги. Нн тај начин све комуникацоје на том путу које су служиле Турцима за рачоред труп> пзмсђу Ерзинџнма и Муша, престале су. Русн су дапле успели ла расц< пе непрајатељсву војску у тпј облнств на два деда и тиме онемогућили операцвје. Туреко-арапски делегати Атнна, 11. јула. Јављају г*з Женеее да су тамо сттли неколико изаеланика. ве гиког Шерифа из Меке са мчсијом да отаочну ареговоре са аредст/ вницима Саоразума и уреде иитање о Арабији. Изгледа да је сан Шерггф хтео доКи да преговора, оли су га до I ђ:ји омели. Он се в]:атио у Арааску и дитао револуцију. 11ознато је, да независно од ових изасла-е пк'ц у Ж-неви се налазе и турски делегоми поји имају за задатак да закључе сепаратан мир са Саоразумом. И <међ<Ј њих се на.гази и Ахмет Р«за-б<ј бивши аредседник парламента. Узчемирени овим Н мци су аослали у Женеву младотурке који %е аратити рад турско-арааских делетата који омета исаг-њ/њу не. мачког циља. У случоју аотребе могу их и убнти. Тврди се да су исаослати емисари бивши гиеф бсзбсдности у Цориграду и војни аташе турског аос мнства у Атини. Туреко- ирхас ки делеготи, извештени ка време , аочегие чува ти се. Руска офанзива Лондон, 11. јула. Јављју из Петрограда »Морипг По ету» да руске трупе свнжно напредују карпатским кланпииа и ердељским равницама. Војска генррадц Брусилова заро бнла је прошде недеље 13 000 немач квх војника; већиаа је ог н>их имада подераае униформе. Немци се повлаче у переду остављајЛи велики део њих ве недирнуте артиљервје. Паника у Галицији Атина П. јуна. Генерал Брусилов је са својии опе рацијама сасвим изменио ратни план генералаХинцвнбурга »Морнинг Пост и јавља Да је напад Руса произвео у Га лицији неописану панику. Б>чке новине признају Да је око 18 000 љ>ди нвпустило варош Бронти. Енглвска штампа тврди да су се око 500.< >00 бегунаца склонили на КарпатимаГувпрнер Србиј 1 Жецева 11. јула Барон Рем'н, командант 13. аустриског корпуса наименован је за гув рнера Србије. Парвз, 11. јула
први цут како нам вепријатељ преплављује земљу. Њ"Говч успеси су кратког века“. Цирнх, 11- ју н а 22. јуна били су врло озбиљни нереди у Милузу на великој пиЈаци 25 ж на је тсшко рањбно 70 ухалшено. Петроград, 11. јула. Аустријанци се жале да их Немци мећу у прву борбену линију и да на њих пуцзју из митраљбза кад одступзју. На ковељском сектору Аустријанци су одбили да узму )дела у наааду ко ји је немачка команда наредила. Немачка је артилерија уништила тада 7. маџлрски пук, а 73 човека предала ратном суду који их је осудио на смрт. Смрт* на је иресуда извршена исге ноћи. Њујорк, 11. јула. Поелетњи анед нем&чког гевералштаба којом позива народ да мирво аосматра догађаје произвео је дубока упечатак у цељу Акерицв. Тај апел сматрају као важан прелзнак неминовног крмха вемачког милитаразма. Женева, 11. јула. Куре немачког новца, који је бпо прекјуче 94 75 иао је јуче на 94. Куро аусгрвјског новца који је био 6о 70 пао је на 65. Париз, 11. јула. Звлнични руски комуннкеи нагове-
руском фронту предавзли у мчса.ма. Положај је нашрг фронта врло незго дан за предају, али ипак се многи ус.Цују, пошто им наши авнјатичари бвцан>ем прокламација олакшава1у предају. Они су заморени ратом, осуђу1 у офвциое што никад не учествују у борбама него се налазе у пОзадини и малтретирају војнике који Од взнемо гјости заостају. Од квко су сазнали да наши авијатачарн извештав уу о рус ким победама, о силном заробљавчш'' и о заузећу Буковине официри се свиреио пон »шају према војницима. Многи су војници, који су ма на коЈи начин изразили сзојб симоатвје према Русима, стрељани на просто траж^ње командира чете. Сами аустријски офацира признају да је дан.ашљи моменат за двојну мо нархију врло критичан. Они ни мало не кријју свој песимизам и } верени су да је пораз неизб« жан.
ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Михаило Јовановвћ нред. каеацион. суда тзвештааа д-р Петра Неколића, да су Дрвга, Дара и Дчнвћове у Скопљу в пита зн Пантелију, д-р Владу и сина свог Петра. Пека М. Нешића пита за Малорада Н: шпћа т. дегр. Бору Јааковвћа рев. Наталпја М. Рншић пига за муша Маливоја Рашића путника. Сергијв Даниловвћ пита за Душана Јовааоввћа редова. Нисим Авркмовић трг. вз Пврота пита за сива Левија. Переа Риотвћпа в Јаћам Раденковић из Краљева питвј'у за МилвЈ'у| Риетића војног чроту, пеш. мајора Радомира Петроваћа и сина му Дра
хава, за капетана Радослава Вујвћа, штавају јаку канонаду на северном мајора В ју Ведељковића, иор^чника фроату. Дописници агенције Радио УјМедана Милошевића, наоруч. Радоја Петрограду тврде да вЊ четири дана Милојковића и Малорадн Р-.деевовића траје непрекидн-Ј артиљеријс а борба | Адекса ноп Митпћ из Пирота пита и да је локалним вспадима КурОпат За шураке Чеду Трифувца књегов. кин цобољшао ситуацију. У сваком : вз Књажевца и Драг тиаа Никогијеслучају Н-мцнма је онемогућено да ; в „ ћа поштара . шаљу појачања за Ковељ. Према из- : 0 ^ Ј . ј ооркн СпасоЈев' ћка из трг. из Ј1т- слаетвчара вештаЈ’у „Рег а» КурОпаткин је на-' — — — пведовао за јеаан дан 12 килом-тара.! Немци признају да су руски одрецч прешли реку Дун-
полиста пита за Милутина А. Ковач-вића из ЛвполисТа (Шаб.' ц) за Божидара Вујаопћа, Душана В. Вујанића в Живојзна Стефановића из Ј1и полиста. Ленка К' сто Поповића из Београда ггита за мужа Косту ковтр. трнмоаја, за сквово Ст< ву и Мићу, Јована Стаменовића и Перу Мнрковвћа обојицу из Влад. Ханк. Талија Мрчгевић обућар из Ужида чнта за сиеа Миодрага ђака. Ружа Обрадовић из Београда пита за муша Радојка жан.т. подн. Ђурђа Ђорђа Кртвћа трг. из Пирота пита за мужа Ђорђа н зета Душана Милошевића апотегара из Власотинаца. Тегаа Ди«итрнј'евић Вео линовић из Ниша пвта за еина Димитри]'а ДимитрвЈ'еааћа студента брисел. трговачве академије за Јовааатопуз Костића вз Ниша, за сестрића ЈБубу Ђорђевића чик. жел. дирекције. Савкаудова пок. Светозара Ј&нвћа, сада у Београду нита аа сина Махаила Јанзћа гимназ. Јаков Веселиноввћ из Ваљева пита за Првослава Продановића каплара, Немању Ђерића, војн. шофера и Данвла Ђерића. Љубица Рад - Петровпћ из Крагујевпа пита за браћу Жввка, капетана, Јању нпоручника, С. Стевавовиће, Србобоана Станојевића и Милића Фи липоввћа капетвна. Јелипа Јеремић из Београда поздрачља мужа Рздисава која јв на Корзвци. Милева Гргура Ргстића из Крагујевпа пита за мужа Гргура мајора в браћу Живка и Јчнићија. Рада и Мара Пввловић из Београда Видинека 26. мс-ле браћу Вељу „Барбулу“ пол. цисара да им поЈпаље новац Ђорђе Живковгћ из Крушевца пита за Орић.у Всжидара и Вељка. Ана Бабић аз Крушевца ппта за мужа Мвлана в јављ* да Ј‘е злрава. Зорка д р Ђоке Николића кз Ниша пита зч Драгог и Ђоку Димвћа по-
Лондон 11. ј.Уна. . Немци с.У јужно од Соме чинили о-
ДНЕВНЕ ВЕСТН
Румунски војни аташе. Агенцнја »Рајтер« сазнаје из
чајне напоре да поврате изгуб љ е И и Бунтрењиа да су Б.гари вратили терен на југу од СојекУра али су *тили с& границе и нису дали прСодбијсни са великим губитцима но њих. Би у Бугарсну румунсном војном У Шолму су такођв одбијсни Фран- аташеу у Софији, ма да ј>- овај цуски су авијатичври бомбнрцовали имао све сво|С исправе уредне. Маре ла Тур и Бписл и станиц Хане О ва Ј е бугар«ска самовоља изаа Немци су бацили бомбе на отворе ; звала велико огорчење ) Букуне варОши Лунавил и Бакерат.
решгу-
Нетачки кнежеви вготиву Пруске.
У АУСТРИЈСКОЈ ВЗЈСЦИ У погпеду на овај рат велики Дописник ‘Коријере дела Ссра“ на 1 В|) ј ВО д а Хесенеки, краљ Сак^он талијанском фронту пише: Ми имамо . ГК и и војвода Кобургготски очвопрема н«ма н< приј 'Тељску војгку која рено су се изјаснили противу дрје састављ(на од л.уди од 5 Г 1 гошна.жања Прускс и пр-отиву кџзе-
и мпа ића од 18 година прик.Упл,' них из разних формација. Ови војници, који с.у у првим линијама, задржавају наше нацирање и ако нису споСоб
роае политике. бугари 0 РУСКИУ1 П05РД4МА. Бугарскв новини ни доносе ни да издрже, По исказу з«робљ' ника ни јеДНу вест О ННача Ним ДО они једу свега јсданчут дн»вно и ве гађн!има КОЈИ св развијају Н '
руекој офаазиви говорв само онако неодређено као о некем простом локалном догађају Ево како су то у полубв. »Народни Права« донели сумарну ввст о руским успесима: „По једном извешта.ју главног штаба изглнда као да су однели велику победу над Ау* стријвнцима и као да еу Руси 8нробилл сто хпљада војника и 124 топова- М-ђ\тим аустриски главни штао демангује овм првко мер« претеранв новосги. Из њиховог к мувикеа излази да су Руси првтрпели огромнв гу битке и да су иостигнути р‘ввултати апсолутно безначајни. У осталом руски коминике ништа нв говори о земљишгу којв су заузели у тим својим усавсима. Б >рбв св водв још увек на оном месту где су започ^те. Руски покушај није учинио ни-
У свом говору манафестантвма у ћина војнвка су Чеси која су се на руско аустриској грааици. О какав утисак на руСКо аустриЈ-