Велика Србија
6Р. 100.
СОЛУН УТОРАК 19 ЈУЛА 1916
ГОД. 1.
ВЕЛИКА
V
5РО) 10 сант.
Лвректор А. И)ВДН(јВИ Н
СРБИЈА
првталАТА ианоси: Мвсечно 3 фраил« тролесечно 9 фрвн»*» годлоље 36 фр*лак» ЦЕИА ОГЛАСИМА : Сжтн* огласж 020 фраи. од петитног ред», №*■ сгдо.оз! по погодбв. Нсвад се полаже држа*ч?» саеорш х двплохатскпх заступншптлжхх. јнст изјјАзи сваТп дан по подн* Поогтг ол*тх прехо Кра* Срп. Гев. Консухх« у Солуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан редакције Колонбо улица бр. 33 8*1 оп1(јм Поједжви бројевв се могу добитн у Солуву ход «гечдшје „Друштв* гртке штампе“ ул. Вј лгароггову бр. б, бли8у главве попгте.
БРОЈ 10 сант.
Значај руске културе
Ширење руског романа на Занаду бележи епоху у европској цивилизациЈи, вели Гистав Лансон, професор историјс књижевности на Парискомунвверзитету. Руски је роман, оденувши у вавредву уметничку лепоту тежње руске народне свести, от крио св< ту необичну величину руске душе, дао изворне слике особене руске културе и нацртао угледне примерке вечигог човечанства. Када се појави врло чгувена књига де Вогиеа Руски Роман % то је било једао откри ће за зачзђени Заоад, и руско име, руска књижевност, руски начиа мишљења и осећања, руско схватање књижевности и уметвости овладаше елитом вн тектуалнога света и оставише неизгладиви отисак руске приро де на тле опште људске културе Блтност руске културе састоји се у неизмерној доброти. у братском саучешћу пр^ма свима бвдама и слабостима људским Нема мсжда народа на свету, вели Лансон, који би тако силно и тако бвтно био човечан као руски народ. И та човечност руска прожима цео организам и цео живот народни и државни. Пођимо од најшире политичке хонцепције руске, од панславизма. Док је пангерманизам једна научничка доктрина која оправ дава угњетавање Данаца, Пољака и Алзашана Лоренаца, и која додељује Н> мцима екснлоагацију целога света, дотле је панславизам више једно народно осећање, једна тежња за ослобођењем свих Словееа које угњетава Турчин, Мађар или Немац. Пангерианизам је доктрина охо' дости која хоће да влада, панславизам је осећање братске ве ликодушности. Једно је егоизам, друго је алтруизам. Пангерманизам ништи право других народа пред немачким апетитом, панславизам потврђује право словенских народа да живе својим животом, према својим обичајима и своме идеалу. И тако свуда. Са дна до врха рускога друштва, једна црта етално пада у очи: Рус је •вчан. Образован или неук, он је пристуаачан извееним неивввшгаченим осећањима од којих лостаје рааумни идеализам. Доле, у најназаднијем сељаку већ св налази човек: горе, остаје
. I
готово увек човек у племићу или офациру. Длр, уз пркос етикјцији и протоколу, ближи је народу него кајзер. Цар је пре свега отац сељацима; он је 8а штитник народа против плем ства: у њега се надају увек ккд треба подсећи кавџе бирокра тије. Руока ариг.тократвја двор, чинсвчици, сспственици саможива Је колективно као све аристократвје: али где ће се наћи ввше личнвх побуна против заједничке саможивости? Где ће се наћз више плсмића, више богг таша којз су пришли народ}? И то не речима, него стварно, потпгуном обновом свога жквота, и потпунам поклоном свога имања и своје личвости Позаата је надмчност немачког официра: он пре^ирв војаика, кога брутално дресз ра, а војник се бојк стареши не. Теш со Је човеку веровати да јед&а суграђанин може имати срца да тако грубо аостуаа са својим суграђавизом као што немачки офбцвр и под< фицг,р раде са својим војницима. А шта видимо у „азњетској" Ру сији? В димо срдачао братство И5међу офицара и војвика, љубазао оихођење старешине а синовљу одчност војника. Вој ник је за сфзцира братац, буа&ц; оф цир је за војника отац, бабушка. Руском војнику не требају ударци сабљом, ни претње ре волвером и митр&љешма да би пошао у ватру. Пукови се десвткују, уништавају, али нв уступају. Оаи често нападају на бајонет, на нож, као Србин, као Француз, као Елглвз. Они се бију стога што их једна морална снла гони. Оаи воле да погину за баћушку цара, за своју руску огаџ Јину, за своју словенску браћу. Ето такве је војнике, и представнике такве културе прекјуче свечано и срдачно дочекао Солун Такви су човечни хероји промарширали јуче стародревним ули цама роднога места оснивача словенске куптуре и апостола словенских Ћирила и Методија. Како бисмо, како могли довољно силно изразити дирљивост овога тренутка, историјски значај Овога догађаја, нашу радост, нашу љубав и захвалност? Можда је-
дино срдачним узвиком: На страх врагкм! Григ. Хаџи Ташковић
езјш ти тп Нарочити дописник париског <Журнала<, внтервјуисао је Кргља Петра. Наш стари Краљ поновио је своја топла осећања захвалности према Француској која је сласла част Србије, и чијем се генију и храбрости диви. Па је онда додао: •Мвслећи на ваше војнике ја мислим и на моје који ће ускоро остваГпти Велику Србију у својој целости. За цело ће они бити достојни својих француских другова. Ваши генерали у многоме надмашују непријатељске герале, они имају мање рутине а више талеша. НТто се тиче војника довољно је викнути чаробно име «Фракцуска» па да цела армпја запламти гневом и верол. У свету има ива патрготизма: један се састоји у мржњи пепријатељеве отацбиие а други у љубви према својој. Франпуски је патриотпзам кроз столећа а нарочито у овом рату узео овај други облик. Ви мрзите Немце не ј само што су напали вашу земљу, него и зато тлто доводе у опасност поредак у свету. Из Француске никад не може потећи фор.мула као она ‘Дајчланд ибер алес« (Нечачка изнад свега) и скора неизбежна Фраицуска победа повратиће харчонију света,» (Раиио) РУС2 7 С0Л7ШГ Братство Срба и Руса Руси су се ве& оцомаћили у Солуну. У шаренилу савезнич ких војника и официра распо' знају се сад и складне униформе Руса. Наши нови ратни другови чине јединствен утисак. Сви су млади, свежи и креаки и учествовали су више пута у борбама на руском фроату. На грудима већине њи х блистају ордени св. Сганислава и крстови св. Ђорђа. По улицама се ретко ви ђају сами — обично су у друшгву Срба, с којима су сад постали нераздзојни. Чим су руски војаици стигли у сво| логор, зажелели су одмах да виде своју браћу Србе. Довели су им српске војаике и официре. Руси су би ш пресрећни од радосги. Они су грлили и љубиш Србе дајући на све могуће начине израза својој великој љубави према њима и уверавајући их, како цео руски народ обожава Србе и како ће
врло скоро Србија бити обновљена и повећана. Срдачне и интимнб сцене ређале су се без крг ја. На сваком кораку манифестује се велико братство између Срба и Руса. Где год св сретне руски и сраски војник, одмах се вауставе, здраве и настављају пут заједно. Доручак код Сараја Туче иејутра дао јв генерал Сарај доручак у част руског генерала п неколико офзцгра руског штаба. На доручку је био и овдашњи руски конзул г. Кал.
Преглед грчне штампе „Е л а с» је јучедонела један чланчић поводом првих успеха српскв војске, у коме је изразила своје дивљење љеном јунаштву, нагласивши да је сроска војска прве своје успехе имала на грчком земљишту које је очистила од бугарских упадача. То је, велв, леп начин српског одуживања за грчко напуштање и неверство (апистиа). Како ће Грци изгледата -када из српских ругу буду прпмала ослобођену земљу своју! Ове речв и овај тон нису се допали «Македонији,» коЈ - а протествује у данагањем броју. «Да се ми Грци, велв, дивнмо Србима због њихова јунаштва, то ј’е сасвим природно као што јс прзродно да им пожелимо што скоријз ослобођење драге им отаџбине. Али да признамо нашим драгим савезнпцима неко право да нам врате или да иам неврате грчку земљу са које терају Бугаре, и да пх тако рећи преклињемо још сада да нам ту земљу врате, као што радеједне јутарње новине, то је мало чудновато. У осталом непоколебљиво верујемо, а треба у то да верују и они који су горње написали, да ће Грчка у трвнутку одређиванл граница балканских држава имати испуњгну своју дужност и, сва под оружјем, да ће имати бир равно право гласа са драгим савезницима....« (Број од 17. јула). <Н е а А л и т и ј а» већ два узастопна чланка посвећује држању Румуније и припремању њеном. Набраја све околности из којих се мсже извести закључак да је ступање Румуније у рат извесно: одређен је шеф штабаврховнв команде, јавља се да ће кроз који дан бати довршена мобилизација румунске војске, и да је прва пошиљка мунације из Русије већ стигла у Букурешт.