Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИј А

БРОЈ 102.

Турску царевину или да себв спасу. Исед>€ницима је одобреао да могу продати само своје покретносги, 8а нецокретно имање немају допуштељо. На албанској граници Бугари су у сукобу са Аустријанцима. У прво врс ме правили су утврђења на албанској граници више села Вишље, где су довукли и топове. Сад пак спали су на то да гоне арнаутске чете по Мокра и Врчи, које су Аустрајанци наоружали и наредпли да прошире арааут ску гранацу ка Подградцу.

О руским победама Бугари су пустили у народ само толико да су Руси имали неких успеха у Буковиии, али да су претрцели такве губатке да су више несаособнп за даље ратовање. Знају да у Солуну има само 50 —60 хиљада српске взјске и да ће Јдугарн напасти на Солун 8. јула (!) Ше1)ера нема никако и не може се добити на за какав новац. Со и гас може се добити по цеаи од 4—5 дин. ока. Жито је 12—15 гроша ока. М.

СА Р&ТННХ фНШТОЗА Званичнк иагимнмкви

Са нашбг ©ронта Солун, 19. јула Јуче је актнвност авајатичара с једне н с друге стране бнла врло јака. Француски ввијатич.арп боибардовала су Наколек б.шзу Дојранског језера а немачки аероплани бацали су бомбе на наше положаје код Вертекоаа. Претпрошле ноћи деспо се један несрећап случај. Приликом по ласка дза су аввјитичзра погакула Изгледа да је мото.ј екеплодирао.

То је сигурно због тога да не би нвмачки народ сазнао прави развој војне ситуације.

Париз, 21. јула. Пуковнпк Русе пише у »Голоа“: Особина која одликује Енглезе то је: издржљивост. Када су запосленк они тај рад изврше до краја. Они су се решшга да напредују и они Ке испунити постављени циљ. Рајнах у „Фигару« пише: Ми и Енглези капредујемо методично. Наши су стратегијски положаји сигурни.

Француски коминике Париз, 21. јула, На утврђенпм положајлма којв су Француги заузелн пзмеђу шуме Хели и мајура Монаки било је врло много аешевв. На тим положајвша су Французи нашли 4 мптраљоза. Јужно од Соме, Немца су извршили дна лротив напада у Бликони Дениекура алк су одбијени. На деспој обали Мезе, јуж> но од Мор Ош-а бомбардозање из тешких топова. У шуми нсточно од Валперовпња и југозапздно од Теомога као и код Фдериа Франнузи су гаузеливпше немачких ровова, заробиди еу 600 војвика и заплензли око 10 митраљеза. На сектору Во Кеопикур, боибардоваље још траје.

\ Руски коминине Петроград, 21. јула. У областа Стобихода и Смолиани Немци су напалп наше трупе западпо од Стохода, али су били одбијепи са великим губитцима. На кавкаском фронту у правцу Сиваса, западно од Ерзинџаиа, наше су трупе напредовале.

Борба око Ригз Лондон, 21. јула. Немци су тученн на целом фронту и повлаче се исаред Брусилове армијо. Како су немачки напади врло жучни код Риге, исход борбе је врло не- Ј повољан но Немце. Немци су стратегвјски уко гено на том фронту. Њииа ггрета оцасност с бока. Жјлосно стања турске војске Букурешг 21. јула Јављају из Царнграда да је турска врховпа команда нсцрила сву резерву. Војници који су гарнизонирали по великим варошима Мале Азије одбзли су да иду на кавкаски фронт. У турској војсци има врло много дезертирања. Све тамннце у Смирни и у области Смирпе препуне су са војницима и официрима који су пребегавали или се нису покоравали наредбама. Бомбардовњв азиеке обалз Атина, 20 јула. Из Самоса телеграфишу-' да су шест ратних савезничких лађа бомбзрдовале пет саги нечувеном жестином азиске обале. Турска артиљерија није Одговарала: само су раштркане војнпчке групе отвориле жаво пушкарање без резултата.

Талвјани на маћедон. фронту Рим, 21. јула. Искрцавање руских трупа у Солуну пропзвело је овде ввлики утисак. Тзлвјанска штампа опшпрно говорн о важности доласка Руса на Балкану. Ластови „Месаџеро« и »Идеја На_ ј ционалс* комо-нтаришући долазак Руса, траже да и Италија пошље сзоје трупе на тај фронт.

ВЕОТИ ИЗ СРВИЈЕ

Стањз у Ј1 тбану Лондон, 21. јула, Јављају из Каира да еу арапске трупе, послате за Хеџае, аоеле пада Џедаха, заузелв варош Јаибо, заробиле цео гар

низон, топове и муницију. Бв-

Руси заробили 400,000 Лондои, 21. јула Петрогрвдски дописницн ра8нвх енглееких новина шаљу аутентично извештаје о огромнзм губзтцама којз су Аустро Ненци протрпели. Русн су га псследња два месеца »аробили прибдажво 400 000 непрнјатељских вој ника. Очајан отпор који је неприја лељ дапао за време руске сфанзипе допушта да ее мисли да је п у мрт вима и у ркњенииа ммао велике гјбатке. Евакуација Лавова Амстердам, 21. јула. У Амстердаму пмају аутентичие веста по којима је варош Лавово војска журно евакуисала и повлачећа се порушила све железничке пруге у око-

гунци из Сзрије који су стигли у Египат причају о бедном етању у Либану. Тврде да је држање Џзмзл паше постало ненрвјатељско према Храшћанима и пријатељима Споразума, а нарочито од како је Еавер паша посетио војску.

Офанзива на Сомн Лондон, 21. јулв>. Офаазива, на Соми улази у нову фазу. Јучерашње вести јављају да Савезнаци са усаехом напредују северно о.' Соме где су заробили 500 всјника. г Дели Мзљ« пише да енглески дописници на фронгу код Соме оаисују са тачкошћу савеззичку офшзиву и н,ихозе уссехб. Тако ист.) нзносе да су Немци имали огромне губатке.

Кркстнва м. Вдајић на Ракинаца моди за изЕвштај о Милораду Вдајићу поднаредннку и Милошу Радојковићу регруту. Јованка Бошњак и Катица М&ник Видинска бр. 15. моде за иквештај о Чедомиру Михаиловаћу цпоручнику и Божпдару Ииколићу наред. Махаило Станић вннвр Бооенска 97 мола за извзштај о Мплораду Ј. Зарзћу војнику. Будислаз Лазовић из Ракинца моли за извештај о Веседину Лазољубу ЈГазоваћу, Драгољубу Лазовлћу, Радославу Ђорђевићу учат., Александру Магејићу војнику, Љубашн, Божидару и Др&гомиру Лазоваћу. Од последње тројаце добио карте Сви су овамо здравоДеоанка Лазарсзић из Крушевца моди аа извештај о Др&гутану Сте вановићу капетану, Жзвојтну Сте вановићу ппоручнику и Светиславу Маласављбкаћу пуш,:аруи Драгомиру Ароићу регруту. Мздеоа М. Дупаћа из Стопање извештаза Мклана Дунића даректора винодељ- школе у В?кову да јв добкла извештај о њему преко <В. Но* зина». Огац и мајка са децом у Београду здраво као а сзи осгали наши и моли да се јази.

Надежда Ст. Парезановић ив Уб* моли за извештај о мужу Стевану и јавља да су сви живи и здрави н код куће. Максим и Чеда Теофановић моде га извешгвј о Јовану Наколићу, Веси Стевановићу и Луки Лукићу. Зора Б. Милосављевић из Новог Пазара извештаоа мужа Брану Малосављевића ма^ђра да је са децом здраво у Н. Пазару и да пошље новаца, Моли за извештај о њвму сзе нрнјагеље. Јоца Јовановић и Јудајана Брабић аз Краљева моли за извештај о Ђокн Јозановићу и Рељк Брабићу. Ружа Матић из Ниша Васоки Стеван 7 моли за пззештај о Чеда Матићу, зегу Светозару Обрадовићу и Драгиши Илићу. Љубвца Гаталоеић из Веограда Зорина моли за извзшгај о саој ша. Дара С. Новаковаћ из Кралева моли за иавештај о Браику Петровићу. Ката д-р Јакова Брика еанит. пукоаниаа иззештава свога мулга да се налази у Н. Пазару и да је здрава, ц Д& јој цовац не треба. Дј>агомар Петроввћ из Чумвћа моли за извешгај о Божидару Пегровићу. Д-р Добривоја Поповића декара из- ј

вештава отац Гераоим прота из Александровца да еу сзи здраво и да јв цримио 210 крупа и моли за извешгај о Томи и В, Јозићу. Ружа Минић из Албксандровца јавља сзоме мужу Сави Минићу да је са децом и остадом родбином здраво. Моли да јави за брата Тасу и за синове пок. Ћире Миленковића. Нзан Ивановић поткивач из Ааександровца пита за своје синове Миодрага, Радована и Драгослава. За Добросава Ђукића иа Александровца пига његова жена којз је са децом здрава. Анка Крстић аз Иваљице моли за извештај о Петру Крстићу пешадиском капетану. Стеван Стевановвћ моли за кзве штај о Драгоедаву Адексићу ђаку ј

учнт. школе. Малан Марковић из Ваљевн моли аа и.звештај о Махаилу, Мидану и Исаилу Павловићлма. Жавојзн Тешић трг. из Ражња да се јава сзојој жеви кој’д нита зањега. Бошко Цака кафеџија из Крушевца моди за извештај о Владцмкру Стефановићу рез. офациру.

ДЕЕВЕВ ВЕСТЕ

Румуи«ја узнемируја Бугаре. Вести које стижу из Румуније казују дч снергично држање румунске вдаде изазиза велику узнемвреносг у Бугарској. Одози ционе партвје саввтују влада да промени политиком.

Лондон, 21. јула. Немци су забранила иродају

лпнп. Везт са Тарнопом је прскпнута. знглескзх новииа у Намачкој.

Италија и Немачка. Римске ндвиве првдају нарочигу важност путовању министра, председника Боселија, на талијански фронт. Увсравају да ће председаик мигшстарског сдвета у договору са краљем донеги

врло важне одлуке што се тиче односа измсђу Игалије и Немачке. Капетан Фријат и Холандија. У Ротердаму биле су велике манифестације поводом погубљгња Фријата, капетана енглсске лађе „Бруселса.« Маниф станти поразблјала су прозоре на немдчком кснсулату.

Румунија излази из нзутралности. Румунска шгампа тако жестоко нндада Аустрију и Немачку