Велика Србија

БРОЈ 105.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

до 27. августа ов. г. Предње се доотавља г. г. посланицица раци знаља и управљања. Страх у Нвмачкој. Путници који су из Немачке дошли у Швајцарску изјављују: да Немци почињу признавати да Немачкој дазас претв страшне опасности- Страх јача из дана у дан у целој Немачкој. Грчки краљ о Гунарису. <Неа Елас« јавља да се грчки краљ у присуству једног посланика који је био коД њега у аудијенцији врло нвповољно изразио о Гунарису. Одговорност за непријатне односе између Грчзе н Споразума, рекао је он, пада на ГуНариса. Холандски Цргени Ирст. Прва група дама из Холандског Црвеног Крста коју влада шаље стигла је у Солун. Све болничарке из ове групе су биле у Србијн за време послехње аустро-немачке офанзнве. Непријатзљи су их заробили али као као поданице неутралне државе оне су се вратжле натраг у Холандију. Оне су нам понова дошле у Солун где ће бнтж размештене по српским Јвлницама. Енглвски миниегар Финансија путујв у Рим. Ускоро се енгдески минисгар финансија креиути за Раод да би договорно са италијанским министром финансија цредуз«« жзвесне економске мере, којв *нтересују обе земљеГрчка позива класу од 1915 г. Изашао је указ којим се позива у касарну кжаса 1915.г. у коју улазе и они који су уписани у току ове године, дакле ту долазе ■ свв Јеврејн из нових области. Кочијашки штрајк. Солунски кочијаши престали су да штрајкују. Од јутрос је успостављен колски саобраћај. Лимуни и грожђе. Јуче ј« лађа «Хелеспонт» истоварила велике колжчине воћа нарочкто грокђа и лииунова. Бомбардовањв Драча. Талнјански су авијатичари бомбардовали прекјуче врло успешно Драч где су бацили много бомби на места за искрцавање, бараке и аеродром, који су на више места погодили. Сви су се авијатичари вратили натраг сем једнога који се је морао због квара, спустити на непријатељско земљиште. Солунски муфтија ухапшен. Савезничка нолиција ухапсила је солунског муфтију. Поклон Црв. Крсту. Породаца пок. Тодора Кожетковиђк, трг. овд. родом из Штипа, пре* дала је Гвн. Конзулату Србије у Солуау, по завештању покојниковом, оучу од 400 драхие као покдон Срп. Црвенсм Крсту.

Генврални Консулат изјављује и овим путем благодарност на овом хуманом долу.

РДЗНЕ ВЕСТ&Ј — Према бугарским статистичким подацима престоница бугарске има 150,000 становника. Софија ће скоро постаж« мали Берлин!! — Прва бугарска читаоница у окупираној Србији отворена је у Призрену. Она носи име бугарског престолонаследника, који је изабран за почасног председника. — Бугарска народна банка ггредузела је све мере да отворн фнлијале у Приштини и Ћуприји. — Јављају из Њујорка, да је немачки трговачки сумарен ‘Дајчланд«, који је отпловио за Неиачку, ггримећен у близини обала Виргиније.

Са нашег оронта — Српски званичан извештај Солун: 24. јула. На дан 23. јуда није било важнијих догађаја. Један непријатељск* аероплан пм је у наше ланије јужно о* Битоља. Два немачка официра. којм су били на њему, заробљени су. Бугарска *а »асебан иир Рим, 24. јула. »Коријере дела Сера» сазнаје из Букурешта жа је Бугарска отпочела преговоре са Споразумом за закључење засвбног мира. Принд Никола у Букурешту Петроград, 24. јула. Грчки принц Никола отпутовао је јуче за Вукурешт, пошто га је цар још једном примио и подуже задржао у разговору. Француски коминике Париз, 24, јула. На десној обали Мезе Неици нису покушавали да нападају Тиомон. Французи се утврђују на положајнма западно од Тијомона и на јужном делу 'Флериа. После јаког бомбардовања Немци су извршили два напада на положаје Боа-Шапитр, али су одбијени. На Соми француска авијатика је издржала 17 борби. Два немачка аероплана у’ току једне борбе била су оштећена и пала у немачке ровг ве. У борби код Вердена француски авијатичари оборили су још два аероплана. Руеки коминикв Петроград, 24. јула. Јужно од Бродна, на Серету воднле ј су се очајнв борбе. Непријатељ је же стоко нападао наше одреде који су прешли на десну обалу реке у области Пениаки—Чистопади. Одбили смо све I контранападе и утврдили смо се на за!доб:веном терену. Наше трупе на кавкаском фронту западно од Киалки-Чифлик иапредова : ле с . за више километара. Одбшш смо (један турски напад код Киги а.

ФраНцуска офанзива Париз, 24. јула. Северно од Соме првдузвлм смо о фанзиву 17.јула и заузели све нвмачке рововв на целом фронту од коте 139 сев. од Ардвкура до реке. Продирвмо у шуму Хем и заузимамо мајур Монаки, који остаје сасвим у на-

проту Марка да оу Богољуб и Богдан ддрави у Солуну. Чули оу за Борн ну смрт. Богдан упућује >а новап на ортака Јована. Страхиња и ЈБубиша вдрави у Француокој. Шта је са Јованвом и децом Богољубовом, који је овде здрав. Где оу сада мај ка и Деоа, Цана и Радован. — Желимо чути о свима а нарочито о Новки, Бати и Миши.

шим рукама. 19. јула заузимамо утврђење свв. од мајура Монаки. 20^ јуда едбијамо немачке противнападе јужно од Соме и исправљамо фроат ист. и југ. зап. од Естреја. У пределу Вердена водз се од 20. јула огорчена борба без прекида ввмеђу Мезе ка Вашеранвилу и Рофеу. Нарочито је сн&жна у области Тиомона и Флераа. Пстога д&на Немци нападају на фронту од 6 км. наше Ровове ист. од Флериа у шуми Во| Шапитр и напредују мало. I 21.јула заузимамо немачкв ровове ■ ист. од Вагаераавила и зап. и јужно I од Тиомоца и напредујемо јужно од Флериа до самих приступа села. 22. јула повраћамо у шуми ТТТенод део терона и 1 губљеног 20. јула. Заузимамо село Флери и достижемо пут Флери-Тиомон. 23. јула заузимамо Тиомон, али не' пријатељ успева да поврати Флери и Тиомон. Пред вече повраћамо оба места, која су сад у нашим рукама. Број заробљеника у току недеље прелази 2500. ПОЖТ А Саопштсња Да ое јави Вдаднним Коиеоарима Василије Златковић војник из Царевог Села — тражи га председник. Да предотане Генералном Консулату Јоо»ф Пантић практпкант бр. 2074. Српски свештеиици који живе у Солуну нека игволе доћи у канцеларију Ванредног архијерејског намесника 24. о. м. у 9 чао. пре подне. Анка ж. Ћире Ранчића, учитеља у Куршумлији позива се, да предстане Владиншм Комесарима. За Србију — Ранко Трифуновић, окружни начелник, моли Милорада Урошевића, трговца из Лознице, да га извести о његовој родбини у Ковиљачи: о породицама његове браће Ранка, Божидара, Рајка и покојног Мвлана, да ам саопшти да оу Божидар, Ранко и Миланов Мелорад здрави и да замоли Јована Качовића да помогне новчано њихову чељад. — Ранко Трифуновић извештава

— Перко Зековић срески начелник пз Врање јавља се своме брату Пе риши Бешовић у Куршумлији да је са Ннкодом здрав а да за Димитри ја и Матају незна ништа. Да се јави преко Црвеног Крста и Беогр. Новнна како је Соја и остали укуђани. Пошта бр. 414.

— Жкван Младеновпћ, упр. пор. одељ. из Аранђеловна, пошта бр. 999 моли своје да га одмах известе пре ко Беогр. Новииа и Срп. Црв. Крста Женева, ко је жив од његових родитеља, жене Каје и деце му и где оу Оетали су у вучитрну код Султане Јездаиира Здравковића — и о при јему послатог новца оцу и Ружи Васић из Баточине, за Кају, не добивши до 12 јул* никаквих вести. Пвшенози: Туфегџић ив Ужица, Мика р Д рагић и шурак Влајко здраво су. — Драгомир Николић, нолицијски писар из Штнпа, извештава овоју жену Мвку у Белановици, ор. вачер ског, и пашеногж Драгутина С. Лаза реввћа тргозца из Аранђеловца, да је здраво и моли их да му се јаве преко Београд. Новина и Срп. Црв. Крста.

Атилска Банка . има част известити публику, о- * финире и војнике, као н српске ивбеглице да је отворила једну & Филијалу у дну улице која чинж уг»о оа * ,Грчком Народном Банком», а ј-: према улици Вени>елоо. По споразуму са Министар- $ ством Финансија Краљ. Србије, Ј ова филнјала узела је на себе р пошиљке новаца њиховим поро- & дицама у Француској, Алжиру, Тунису, Руснји, Корвжци у сви- ј\ ма француским колонијама, у С Ц Швајцарској, свима Савеважчкии | и неутралним гемљама, као и у главним варошима Србије. Филијала је узела на себе и следеће банкарске онерације: Куповину и продају стране к монете, емисију кредитних пи- | = сама; налоге >а исплате у свима о варошима Грчке, Евроце и пре- Iкоморских земаља; берзаввђе надоге и исплате купона итд. Сем тога, по налогу »Српског | Црвеног Крста< примила је на | себе депоновање новчаних нри- «, лога који су му намењенн. Р

У коло мнојих и многих несретника овога тешкога рата црна судбина записала је и мој дом. У Прнштини, далеко од својих милих и драгих, где су се склонили при најезди непријатеља, нослв толико месечне унутрашње борбе, мука и патњи око одржања, напослетку ових дана подлегогае неумитној смрти: Моја узорита а племенита сунруга ф Десанка — Деса рођ. Видаковић Н Моје једвнче, мидо анђедче, мој синчнћ ф маш Стева Овај грозан удар тешкв судбе доставља сродницима и пријатељима Неутешни: 21. јула 1916 г. Супруг и отац Јован Алексић у Содуну Начедник Ср.