Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 107

француска офанаива наставља се сна жно на обема обалама Мезе, вао и зап, од Лила. Енглези оу успеди да продру на више места у наше диније као сев. од Ардекура и код Морела. Французи су продрли у шуму код Барлеа и напредовали пред овом.> Изнуреност немачке војске *Тијд» (од кореспондента германо-

Солун, 26. јула. Па левој обали Вардара био је сукоб извидница. На десној обали близу села Лумннце једна бугарска извидница у јачини од 1000 људи сукобпла се са српским и фраепусквм одредима. После доста јаке бсрбе Бугари су се морали журно иовући. Енглески коминике Лондон, 26. јула Према извештајима из Каира 3 турске дивизије и један део 23. дивизије напале су 23. јула наше положаје код Катије. Турци у јачини од 14.000 људи напали су са истока. Борба се још јаче развила на крилима. У вору 24. јула успели смо да разбијемо Турке наневши им ведике губитке. Заробили смо више од 2800 војнвва -и неколико Немаца. Запленили 4 топа и 4 митраљеза. Руски коминике Петроград, 26. јуда. У области реке Грабијевке и Се' рета непријатељ јако бомбардује терен који смо заузели. Наше су трупе заузеле села: Свигино, Чистопади, Гнидева и др. Заробиле оу 95 офицвра и 3000 војаика. Према извештајима који су накнадно отигли целокупан број заробљенива изноои 140 официра од којих један пувовник и више од 5000 војника. Војници се отално предају. Запленили смо доста митраљеза и справа за бацање бомби. Срби о рату Париз, 26. јула Допнсник Рајтерове Агенције у Атини твдеграфише да српсви званични кругови у тој вароши оптимистички пооматрају исход рата на Балкану. Оптимизам је у толико већи што ће се и српска војска борити раме уз раме са савезницима. Срби су решени на све жртве да би заузели Битољ који ће бити привремена престоница. Аустријанци се повлаче Лондон, 26. јула Разрушивање мостова на реци Бугу јесте предзнак да су се Аустријавци решили да евакуишу одбранбену линију која се налази нред Лавовом, које је центар железничке мреже и које везује иоточну Пољску са Ковељом. С друге стране бројна надмоћност руске војске (ввше од милвјова бораца и два и по милиона резерве) о-1

фила): »Требали приписати изнуренооти труиа немоћ Пемачке да изврши што је досад чинида. Не зна се, али је јасно, да немачка војска не пока ЗЈЈе више стару снагу. Сви, који су у последае време долазвли у додир с немачкам војницима, тога су миш љења »

сигуравају добар всход борбиод Стохода до Луцка. Напуштање те одбранбепе линије произведо је у Немачкој велико разочарење. Многи листови саветовали оу масу да мврно посматра догађаје, »Берлинер Тагеблат« који је мало детаљнвје коменгарисао ту појаву, забрањен је.

Сер Дуглас Хејг — Код команданта трупа на Соми Кореспондент »Матена« описује своју посету код врховног команданта енглеских трупа на Со.чи, сер Дугла са Хејга. *Сер Дуглас Хејг изволео је да ме прпми, иако су његови дани заузети пословима огромне одговорности. Пмао сам част да будем за његовим столом у једној старој пикардијској кући, у којој је главни штаб британске војске. Енглески командант живи необично просто- Висок, витак, елегантан и озбиљан, у педесетим година.ма, са широким челом и плавим очима, серДуглас одаје одмах шефа. Његови покрети су нежни и благи, али је цео став достојанствен и енергичан. То је прави шеф, која пристаје мдадим Киченеровим арм>јама старв Енглеске. За време два часа, које сам провео код гвнерала, нисмо престали говорити о храбрости и победама енглеских трупа', које изазивају опште дивљење. Веома просто и са непоколебљивим убеђењем у победу објашњавао ми је сер Дуглас у своме кабинету за рад, претрпаном ратним картама, успехе енглвске војске и тајну своје стратегије. Требало је искористити погрешке прошлости. Ради тога су енглескефабрике довеле до максимума производњу топова и муниције. Створени су огромни депои артиљерије иза фронта Соме и Анкра и организоване саобраћајне везе, које се протежу чак до морских обада. У енглеској војсци је спроведено јединство и у њој данас влада само једна воља, једна мисао, један дух. Тај посао изведен је у дугим мвсецима зиме и пролећа трудом сер Дугласова штаба. Организација енглеске војске данас је јединствена. Војне операције теку по систему одличне тактике и савр шене обавештености, администрација трупа располаже одличним саобраћајним везама. Штаб сер Дугласа броји неколико одличних генерала од егромних заслуга. Шеф штаба је генерал Кигел, подшеф је генерал Бетлер, шеф обавештајног одсека генерал Чертрис. Техни-

ка британског генералштаба одговара потпуно хероизму британских труна. Са таквом организацијом, сигуран у успех, предузео је сер Дуглас офанзиву. Тактика њвгових напада од Гомкура и Тиегвала до Лонгвала и Ардекура одајв велику смишљеност и срачунљивост на сигурне резултате. Његове омиљене речи су: »Скршити најпре непријатеља и нв оставити за собом ни једну слабу тачку.«

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Натадија Терзибашић из Паданке моли за извоштај о своме кужу Живојину нареднику 7 и Мидоју Нешићу капетану чија је породица у селу код мајке здрава. Стана Караклајић из Ваљева моли за извештај о мужу Вуколи. Лазар Анић моли за извештај о сину Радовану Л. Анићу. Гаја Протић нз Маслачева моли за извештај о Милораду Јовановићу Мајданцу, Срећву Илвћу, Мидивоју Марковићу и Светозару Ј. Прокићу. Сви њихови су здраво. — Петар Вучкови!, свештеник, извештава свога сина Миливоја потпоручника га су код своје куће у Веограду сви здрави. Течини у Београду сви су здраво. Баба Милица и Наста умрле. Недељко Марјановић из Пожеге моли за извештај о опу Владимиру обавезнику. Милева и Сретен Гачић из Пожеге моле за извештај о Будимиру Гачићу каплару. Вукосава Таоић из Ресника моли за извештај о мужу Милојку Таоићу војнику.

Њ. Кр. В. Првстолонаследник за српске избоглицо. Јуче око 6 часова по подне Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар благоизволео је обићи овдашњи логор српских избеглица и иодарити им ареко Владиних Еомесара две хиљаде драхми на име помоћи. Његово Височанство Престолонаследник провео је међу избеглицама читав сахат, распитујуКи се најбрижљивије о начину њиховог живота и средствима за издржавање, и био је особито вадовољан са оним гато је видео и чуо. Српска војска у Лерину. Из разлога шго у Лерин долази срнска војска грчки министар војни издао је наредбу команданту грчког гарнизона ове вароши да са својим трупама пређе у Соровић. Грчки жандарми. Јуче је на грчкој лађи п Елси» отпутовало за стару Грчку 600 жандарма из Маћедоније. Грчки избори. Јуче Је држата ванредна ми-

Лепосава Пауновић из Београда Тео досина ул. 9 извештава мужа Дими трија учитеља да до сада није никакав новац примила. Десанка Лазаревић, Шафарикова ул. 4, моли за извештај о Милораду Лазаревићу артиљ. мајору. Персида Гоглић, Гатарска 12, извештава свога мужа Војислава наредника в-јнв музике да је синчић Синиша умро 12. Новембра у Крушевпу а старији син Никола интерЛрвн Браћа су му у Крагујввцу а она у Београду. Хриотина Стефановић из Гор. Милзновца моли за игвештај о своме сину Драгиши цртачу. Днница Трвјковић из Београда моли за иввештај о своме брату Љубомиру Трвјковвћу. Јелена Псаковвћ, Хилендарска 32 иоли за извешгај о Мих. Пајићу потпоручнику. Дара П. Тодоровићка из Београда Светоеавска 22. моли за извештај о Војиславу Жарковићу пеш. мајору. Станка Атанаоијевић извештава мужа Ввљу ппуковника да је са децом здрава код мајке у Шапцу. Евгенија Чупвћ ул. Краља Александра 80 моли за извештај о своме мужу Томи марв. лекару. Паталвја Стаменковић моли за извештај о Никодију Стаменковићу рез. капетану и Николи Ђорђевићу поруч. У исто време јавља да оу здраво и налазе се у Врњачкој Бањи. Милева Гадоњићка ив Београда извештава сина Михаила професора нз Краљева и јавља да је са децом дошла из Н. Пазара у Београд у своју кућу и добро су. Моле за новац. Сава 'Борђевић и« Камендола(Гроцка) моли за игвештај о Павду Ђорђевићу из Камендола.

нистарска седница на којој су претрвсана питања о расауштању скупштине и новим изборима. Вероватно да ће се ускоро донбти дефинигивне одлуке по овоме. Доманти. Демантује се вест као да Ј‘е Споразум тражио премештај генерала Напула, команданта пепог епирског корпуса. Пронет аероплан. Синоћ су пренети у Солун остатци немачког аероплана, који су. Срби оборили пре неки дан. Умро грчки ђенерал. Прексиноћ је умро у Патрасу грчки ђенерал Манусуанакис. Погреб +>е бити данас, са почастима које одговарају покојниковом чину. Позив регрута. Грчки министар војни потписао јучв наредбу којом се позивају рвгрути из класе 1915- на одслужење свога рока. Крађа. Прекјуче Око б часова увече грчком трговцу Емануелпдесу украден је нов-

СЈ4 Ј»АТНИХ ^»[РОНТОВА Званични коминикеи Са нашег фронта

ДЕЕБНЕ БЕСТЕ