Велика Србија
СР. 108
СОЛУН, СРЕДА 27. ЈУЛА 1916
ГОД. I.
ЦУЕТПЛАТА ИЗНОСИ: М*о«ч?.о 3 фравк« тромесечно 9 фракпкк годхшае 36 фр»пак» ЦКТТА ОГЛАСИМА : Сита* оглаев С'20 фран. од петжгног род» »е* * огдао* но погадбв. Новао; се подаже » »онесаркка з дипдоматсквг оаступнкпг.т»гЈ>. лист иа.изи с ваки дајн по нод&ј* Помиу сд»т* преко Краљ Срп. Ген. КоЕеудкт у Солуну РУКОНИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Отан р®дакдије Кодомбо улкца бр. 33 8в1оп1.'јп»
1 ^ 7 * 6
Поједлви бројва* се могу добпти у Солуну т.од игеацвЈв „Друштва грчке штампе“ уд. Цултвроттоху бр. 5, бдиау глЈжпо поште.
оРОЈ 10 сант.
Дкректор А 108АН0ВИ7Г
БРОЈ 1С санг.
АУСТРЦЈСКА ЗВЕРСТВА
У југословенсккм земљам.ч. под Аустро - Угарском, првенстбсео у земљама насељевпм српским жпвљем, ваведен је, од ночетка овога рата, састем пстрзбљавања и уаиштазања. Док су сви мушкарци, способни и. делсм, носпособни за оружјв, упућени на разне фронтове е избачени у првз борбене р»довв, да, стицајем несрећчих околности, бране и чувају интергритст домене евојих угњетача, дотле се са њиховпм родвтељима и сестрама, њиховом браћс.м и двчицом поступа свом бруталпошћу и бествјалном свирепошћу најокорелкјих злсчиааца. Најновије везти, стигле посредним путем из Босне и Херцвговпне, Хрватске и Славонпје, Баната и Бачкс, Далмације, Истрв и Крањске, камећу оправдано веровање: да су аустроугарске власти ставиле себи у дужносг униглтење српског елемента по 8емљама у границама монархије. Другојаче се не дају замислитп сзо оне мере п свз, он& насиља и зверствапредузета и почињепа у току овога рата. Кроз последњс две године дана наш народ у тим крајевима стављзн је потпуно пзваа законе, а у задње време с њи ме, као целином, ноступа ое као са одметеиком и друмским разбојником. Нзма иаснља и злочана, нема свирепосги и дивљаштва, што не би нашло примене кад су у питању Срби и њихова имовина. Чак је, на редбама власти, дозвољено сва. коме убити Србина или Српки* ау, ако се аосумња у њихову политпчку корвктноет и пода- ! ПОЛИТНЧКЕ ВЕСТИ ничку лојалност. Свака одгој ворност појединаца, у сличним ~ Рпм _ _ Папа је проте ствовао ко« случајевима, потпуно Јв искљу- ј кајзера исељавања фрадауског чсаа. А ове и овакве Еаред )е: становништва из ОК у П ира Н их области. насу плод фантазијв или потре-! бе националног раздраживања, , Букурешт. — Сукоон кзме^у по већ дело државних власти; оне ; Фашиших бугарских » румунских па су штанпане услужбеном „Са-ј Ч*« не ”Р еста ЈУ- Бугарски су војниРВЈвВСКОМ Листу “ И полуслуж- 1 ци опет покушавали да пређу на рубеаом »Хрватском Днввнику«, мунско земљиште али су пуцањем приоргв.ну сарајезског надбискуаа м0 Р а,1И да се вра1е натраг ' Ш гадлера. ј Лондон. — Јављају мз Констанце Поједииачна случајеви убиј- «Тајмсу»: да незадовољство против СГз.на И конфисковања имовине Енвер-паше и младотурака расте све Чвсто су бележани У органима више и више како у Цариграду тако европске јаввости, а вршени су и у целој Турској. СТално са отрцааим разлозима Једпно што тероризам Енвер паше | Шаијунаже и велеиздаје у ко- одржава ситуацију. Арапска побуна!
рист Србије. На великом бањалучком процесу, државни ту* жилац св ки.јв ограначио да тражи главе неколико стотина оптуженика, него Је оотужио, за шпијунажу и велеиздају, цео српски народ у провинцијама моаархије, и суд Је његове разлоге примио као основане. Пресуда јв изречвва над свима онима, чија је »кривичва одговорност« на првтресу »утврђена“, али се она данас извршује над целим српским народом. Кажњавање и ргсељавање српског елемента у Босни е Херцеговини и у Срему врши се беспримерном журбом, а на конфискована имања. довзде се Немцп и Мађари, м, делом, галицијски Пољаца. Ови крајева — мисли се тамо — могу доћи под власт Срба, али Срба тамо бити неће. Противу овахвог начина истребља&ања срнског елвмента протестујемо пред целкм културвим светом. Владавина савременог Нероаа, чије ће последње дане Историја забвлсжити најкрвавијим словима, треба и мора да кађе одјека у строгој и праведној казни правих виковеика неизмер' них и беспримерних злочана извршених над несрећним нашим народсм. Наша Влада и Вгсаде наших моћних Савсзника тре ба да ставе до заања бечким целатима, да ће сва одговорност пасти на њих и да ће они, лпчно, бити новучени на суд Правд9 и својим главама платити главе невиних Срба, и у границама монархије и на територији Србије. Јггицала је врло непријазно на верске турске власти које признају да је нсмачка политика при.морала великог Шерифа на буну. Сарај о ОФанзиви Израз великих симпатија за Србију Јушрошњи и Оаинион« доноси: „ Уарнос великим жнама Источ. ка војска каставља ариареме с обеиром на скору офанзиву. Односчо офанзиве коресаоидект једног енглеског листа на овом фронту упутпо је аитање генеролу Сарају , који је одговорио: — Можда , видеКемз, то зависи од многих стварн и још неких нарочитих. — Да, генерале. Разумели смо: то је тема, коју не треба дотицати. — Ни у ком случају. Само не треба чекати ништа арецизно. Ми смо готови: то је главна тачка. Ми смо и одвише готови , и то већ одавно. Још пре доласка наших аријатеља Срба. И да је неири јатељ хтеа, имао је само да дође, аогито је то објавио на четири стране света. Он није дошао и мало је вероватно да Ке што и иредузети. Али ми ћемо аоћи у ми. можете бити сигуени у то. Кода? Како9 Куда? То је тајна сутрашњице , или боље рећа догађаја. Ми смо спмо комад , слика велчке драме. Ми ћемо оживети кад дође ред на нас и кад сказаљка на часознику обележн наш час — тада бе рикнути каши тоаови. — ЈИта мислите , генерале, о снагама које имате иротив себе9 — Ми их знамо. То је све што вам могу рећи. Онога дана, кад буде дошао ред на нас видебе се да они и овде морају узмаКн. Ми аредузимамо иоследње мере за тај дан, кбји је може бити сасвим близу. И као што сте моглч видети наши храбри савезнигуа Срби заузели су своје место. Ми смо им братски устуиили угао , кЈи их интересује. Право је наместити их тако у да се одмах моху вратити у своју земљу. Ие могавши стићи на време да их одбранимо од мучног наиада њихових суседа, ми бемо битп среКни онога дана, кад ће.чо моби да их иоздравимо громмласним ,,урК' на њиховој територији очтићеној од хордн, %о/и је бвсвете и зиго/јују. А то /1е биги ускоро. Ми се томв надамо ми то желимо.
Преглед грчне штампе Г. Венизелос огрчкој интервекцији »Спасиоци« тврде да је и данас могућно да буде сно што није било у септембру. Шго се тиче жига који нам је ударен због неиспугвења савезничких обаввза, о томе не разбијају главу. Али како уображавају ра је данас, после злочиначког десетомссечног одржаља оаште мобилизације, да је данае могућна војна акција Грчке слична оној која је била могућна пре десет месеци. После свега онога што је генвралштаб учинио да би улио г.анику у војнике, и после телесне и душевне изнурености коју је донела десетомесечна мобилизација, како могу вероватп «Спасиоци» да је сутра опет могућна општа мобилизација? Па ако и изјавимо да смо готови да је објавимо, зар не знају Како мишљење имају Савезници о борбеној способности такве нОвОм мобилизацпјом скупљене грчке војске? И зар су расподоженн ови савезници, с обзвром на малу борбену вредност коју прндају таквој војсци, да нам као накнаду за наше учешће у рату дају Кипар, и да прлме обазезу да ће нам угОвОром о миру обезбедвти Тракију и Струмичку дслину (тин Килада тис Стром ницис, у оригнналу. Прев.), чинећи тако немогућним доцаији сепаратан мир с Бугарском? Зар су они толико слепи према стварима да се у њихову дтху не порађају Овакве бриге, или сматрају грчки народ за тако глуп те да верује да због њахове досадашње политике није Грчка нашта друто изгубвла до што је њен борбени део бесциљно читавих десет месеци стајао под оруж : ем, али да понови позват под оружје овај нзрод коже применити г. Венизелесову полатику од пре десет месецв? А шта да човвк к?:же о њиховој претенсвји да ту г. Венпзелосову политику они сами спроведу?* (Дослован превод из *Кирикса“ од 17. јуда број 20). ПолЛуј
Лут грчких принчева Из Атинс јављају: да су грчкз принчеви који путу.ју по западним престоницама депешпрали да их је цродееднпк фринцуске република прпмно хладно. У Лондону у тшсу разговора који Је принц имао са енглвским краљем озај му Је стевио на знање да према приаципима енглеског устава само влада