Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р 1Б И ј А

БРОЈ 108

може са њим да преговараШто се тиче руског министра спољних послова г. Стурмера он је принцу Николи изравио своју велику жалост због поли-

СА РАТКИ* Званични Талијански комин»:ке Риу, 27. јула Код Адиже и Иаоаце жзариј.чТРљ је бомбардовао иаше положаје, Код Кордевоие одбиди смо три јака непријатвљека нааадз. Енглзека офанзива Лонцон, 27. јула Савезници држе усек задобгвеае положаје које јако утврђују. Они спремају другн још жешјш напад па непријатвље. Ујовим борбама на Соми Ауст, алијаица су највише нокагели истртјност и храброст у борби. Еенглези заузимањем 3000 јардс од друге немачке утврђене линије се. верео од Козиера, грозе немачке по лсжаје код ТЕСпвала. Последње вести јављају да су Енглези имгли нових уснеха у шуми От између Анкра и Соме. Више не пријатељопех против напада на наше положаје лод Побиера одбајени су. Енглески сумарен пред Цариградом Букурешт, 27. јула. Бечка »Наје Фраје Преса“ потврђује вест да је један енглески оумарен продро у пристаниште Цариграда, торпиљирао две лађе и бомбардовао предграђе. Енглеска победа на Суецу Лондон, 27. јуда Новости нз Каира садрже накнадне детаљв о битци код Суетоког канала. Према њима Турци су имали огромне губитке. Енглези су уснели да заробе 2800 војника. Енглеоке трупе гоннде су непријатеља 18 миљаБаоен код Катије Умојше са свии је поквр.рен. Целоктпан број заробљеника износи 3145 војника, Борбе у Азији Лондон, 27. јула. „Тајмо“ пише да је турска војска поражена код Катије јер је имала да напада једзн врло јак систем угврђења нсточно од Канала. Стање је код Турака врдо очајно. С друге стране извештавају исти лист из Каира да је ЕПериф Меке на рвдио снажан # напад на Медину од које Турцн одвајају један део гарннзона који су сачињавали арапски војкици. Врвње у Албанији Атина, 27. јула. Унутрашње стан>е у унутрашњооти Албапије псстало је врдо узрујано. Тврде да су Ауотријанци поолали око 30.000 људи ради умирења Албаније. Западни фронт Парвз, 27. јуна Немци су јуче нападали нарочито тврђаву Тијомо. Борба још траје. По-

тике коју је водио Гуаарис и због држањл једног дела грчког народа који је одобравао такву политику,

фРОНТОВА ред бројно нндмоћнооти у ефективу нзпријатељ није ногао ништа учаОдбнјен исто тако напад код На Сома узеги ровеви од Французн протежу се од пута Фере Клерк-Комба ка рецн. Мађари и Србија (Фамознв изјаве граФа Тисе.) Недавно јв у аађареком нарламеиту дош.то до веома бурних .чротеста поводом управе Србрјом, Мађнри су до крајности незадовољни и огорчени што је унрава Србаје у рукама вустрвјсзвх (немћчких) а хрватских о. фзцара и чиновника. Многи посланеди напали су владу, штс је то долустита. ‘Србија је, веле они, у сфери наших интереса и треба да потпатно под паглу управу.» Граф Тиса је на те протесте одговорио, д» ће се Мађа рима дати задовољење носле рата, јер ће Србија инати исти режим хао ж Босна и Херцеговина, а биће доо Мађарске. Уједио је додао, да је 6удицпзштанска академија у прибавлању културћог богаства покорене Србије киала исто право као и бечка. Један посланмк нодн&о је жалбу, што са иа бедемима београдског града не лепрша њихова нарсдна застава. Граф Ткса је одговорао да црно жута 8асгава (хабзбурше дннастије) представља симбод целе аустро угарске војеке. После Тисе говорио је Ладислав Бува и са везиким <патосом» дока *ивао, како ће Србија бити после ра та иађарсаа п како ђе аом управљати искључиво Мађари. А пред Мађарина је већ отворен амбис, који нрети да их за навек унигати, и они ое са ретким ципизмом упуштају још у овава гановетања и фантазирања односно Србије. Румунија и рат Румунска је влада нривремено забранила нродају нољоиривредних производа под, изговором да су онн по требни за унутрашњу потрогању. У ствари је овогодишља жетва у Румунији врло добра и ова је одлука искључиво упраљзиа противу централних сила. Румунска влада с неотрпљењеи о> чекује пад Лавова аа да и она отуча у акцију; због гога је и забранала извоз из Румуније. По другој једној верзији, Румунаја ђе ступати у акцају тек пошто прикупи овогодишњу жетву. ТТТто се твче дефинитивне оријен тације Румуније карактерисгична је депеша која је послата из Пегрограда у Лондон и у којој ое наже: да оу

преговори, који су почели између Русије и Румуније о преносу муниције коју је Руиунија поручила у Сједиљееим Државама готово већ при крају.

Краза Немачке Аутентшни подаци холандске штампе Холандски лисг »Тијд« добио је информациГе из Келна о великом незадовољсгву и забуни која-влада у Немачкој. Цело јавно немачко мишљбае као и све писањв штампе своди се на дилему: „Куда срљаио?Знају ли то владајући кругови?« Свакога дана објављују св у Берлину зва.тичне ноте, којима јв циљ да ублажују немар становника, чији је недвљни оброк сведвн на 90 грама меса. Свв те ноте сацрже увек један аргумвнт: Нашо војске су нв непријатељск^ м земљишту. Апи народ назире веН пораз Не»Јачке, која једва отолева офавзиви Савезника. Немир немачкОг народа огромно је повећаа реорганазацијозс руске војске и једииственом снагом британских трупа. Да би се рвшио ироблем екокомсув кризе, нвмачки народ је трожио диктатора исхраре, који није могао ништа учинити без сродстава. Сад се ради спасења опште политике тражи «над.човек»>. који би захључио ,,частан“ мир. На какцелара је најзећа пОвика. Он се грчввито брани пугпгајући кроалистовв, који еу му одали чланке у одбрану својиж интереса. То нарочито ради преко ‘Келнских Новнна.* Тако у броју од 14. јула помвнути лист пише: „Тражи се, да Бетман Ходвег уступи место човеку који ужива новерење пангерманиста. Ј&сно је, да садашљи канцелар није Бизмарк. Али. док немамо кандидата, који би ужи вао поверење целог народа, јер у царевини иха и других осим пангерманиста, било би бесмислено чивити измвне у овом бурном времену. Ова политичка штампа у Немачкој се наставља. Једни окрављују друге а за то време бедем нвмачких армија руши се постепвно.

Нз земљз пхача Злочиначка наредба У »Сарајевском Ласту«, службеном органу боо.анско-херцеговачке владе, шгампана је ааредба војних власти о сузбијању шаијунаже у корист непријатеља и обезбеђењу во)них објеката од ма каквих аокушаја са непријатгљском зенденцијом. У наредби се, између осталог, каже, да је свакоме слободно убити лице, у чију се коректност сумња, ако се аретпоставља да бц у г.ремену, потребном да се то лице пријани властима и ухапси, могло иззршити какво дело аро тиву војске и војних објеката. За таква убијства, — наредба изрично напомиње, — нико неће бити позван на одговорност. Ову наредбу треба доввсти у везу са констатацијом бањадуч-

ког велеиздајничког суда, да су сви Срби шпијуни и велеиздајници, и тек онда ће се вадети њена злочиначка тенденција.

ВЕСТИ ИЗ СРВИЈЕ Даница Мианћ из Александровц а моли $а извештај о своме мужу Храииспаву. Мидана Ђекиђа војника ђачке чете тражн отац Живан. Вићентије Вукосављевић из Врба моли за езвештај о Богдану Вукосављеввћу војнаку. Добривоје Дунић из Трстеника изветтава свога оца Драгуткна коморџију да сг сви здравн. Једисавет?. Јефтчмпјадес Драгачевска 23 взвегатвса свога мужа Мнханчинов. жељез. дирекције да је н-овац примвда. Мица Фрадрвх Косовсва 27 из Београда М 01 ш за извоштај о Мати Фрпдрзху контр. дирекцвје, Сотиру Сотировкћу рарвш.,. Стзеи Матићу надз. Ђокп Зидојковаћу артиљер. мајору, Света МилосаиљевићЈ? генер. пгтаб. мајору и Љуби Милосазљевићу суд. пиоару. Драгутин Ђорђиђ из Гуљака моли за иззегитај о еину Жизану војнику. Илија Илић онанчар из Ваљеза моли *а иавештај о Алекеандру С. Илићу порупнаку, и Ммх. Симићу всјнику. Драг. Јефтић трг. из Крагујевца коли за извештзј о Светоаару Симиђу, Љубомиру Димзтријевићу, Божидару Божић. Зелимиру Фкдиповићу, Љубисаву Мидојкознћу и Трифуну Лешевлђу војницима. МилЈша Оариводића из Београда Драга^евска Ш, мола за иазештај о мужу Милану рез. поруч. кгдме јавла да је-еа депом код своје пуђе жава и зД1»ава. Спаеоје Банковаћ трг. га Београда Краднце Паталнје 86. моги га взвештај о сину Драгољубу БанковвћуПавле Нашиђ нз Ћуприје моди за извештај о- своме сину Добросаву, Мвки Д Мизаиловађу п Душлну Мнхзиловиђу.. Манојдо 'Ђ. Миленкзвиђ гргоз. иа Куприје навештава Светисдава Ђорђевиђа из Параћина, Драгашу Тодоровзђа иг Обрежа да су њихсвл гдраво и моли да му са јаве. Гаврило Лазаревжћ у чшгољ вз Страгара моли *а ибнештај о Ведимру Л а заревпђу пиоару. Томка Бурмаз гг Ра.ш-е моли за ијзвштај о Драгутину Бурмазу коме јавља да оу здраво. Јулка Шарлћ из Оџака (ср. тротеиичка) мсли 8а извештај в Трајку Шарићу војнвку. Алекса Биеерчиђ из Реовца (сре* трстеничка) моли аа извештај о Внтомиру Бисарчиђу војнику. Добрила Тодоеићка из Г. Миаановца извештвва свога мужа. ЈБубивоја поревника да су код куће здрави алн у видикој оскудици. У всто времв јавља да је на Ускро добила сава.

1