Велика Србија

СТРАНА 2.

ЗКЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 111.

садашње стање Немачке, које сви одлично познајемо и које нам даје права, да на ствари гледамо са много оптимизма и да чекамо стрпљиво успешно крунисаље наших напора«. Париз, 30. јула. »Матен* је примио следећу депешу генерала Алексијева начелника руског штаба:

»Ми смо почели трећу годину ратовања у много бољим приликсма него што је била прошла година. Сви Савезници с дана у дан соз више и више јачају а непрлјатељ почање да слаби. Нвма еумње да ћвмо ии I аавршати зааочаго двло и одк-:ти собеду над ааЈвдничким нелрпјатељом“.

СА РАТНр ^РОНТОВА

Званичнн моминиквк

Са нашег фронта Солун, 30. јула. У току јучерашњег дана био је сукоб између аатрола и артиљери ска канонала на неколико места. У ДорјанскоЈ зо нп велики артиљериски дуел. Наша је иешадија знатно наиредочала. Француеки коминике Париз, 30. јуна. Северно од Соме, наше су трупе гаузеле више немачких ровова које су понова утврдиле. Мало севернијв од шуме Хе.м Французи су заузели један 'ако утврђен положај и две мале шуме. Заробили су 150 војника и 10 читраљеза. На фронту код Вердена јако бомбардовање. 28. јуна оборен је један немачки аероплан код Дуомона. Руски коминике Петроград, 30. јула (изјутра) Па реци Серету, кодседа Нетерпин. оки и Носозца бвле су очајне борбе прекјуче. — Аустро-Немц« врше велике противнападе на положаје које смо испред горе помеиутих села заузеди. Заробвли смс 90 официра 1.300 војника. Код жепезничке пруге НадворнаМонастирзик наши су одредннапредовали и на више места прешли реку Золотаја Липа. Доцније. — После једне очајне борбе успешно смо напредовали код Серета на фронту код Вроди-а *аробили смо 5000 војвика северно од Дњестра. Руоке трупе достигде су до хеве обале реке Золотаја Липе и заробиле више од 1000 војника. У иравцу Станислава рускн су одреди дошди до Даестра јужно од Морионпола и леве обаде Бистрице. Велика борба траје код Стохода. Код Серета отално напрадујемо. Трупе генерала Сахарова најурили су непријатеља из овла и шума на десној обали и туку ее код села: Тросине-Беатзровије. Трупе генерала Ек (?) заробиде су И8међу 23. и 29. јула 268 официра и 13.000 војника. После нашег успеха на Серету непријатељ се повукао у области Нестеровије. Наше су трупе прешле у офаизиву у области Монастирџик и и заузввши непријатељске положаје на јуриш напредовзле су ка Короцвну и заузеле Монастирџик. Ј Балткчком мору Париз, 30. јуна Адмарах Ланесан пише у «Г1ти Паризијему* Д» је сада руска флота у

Балтичком мору много јача од немачке. Ратна ситуац^ја Лондон, 30. јунн Вести које су нам стигле са свију фронтова сасвим су ловољне. Италајани храбро и стално напредују. За време акцаје последња два дана запленили су 11 топова и 100 митраЈвеза. У Галицији између Дњестра и Прула Руси напредуЈу врло брзо. Војска генерала Бот.мера притиснута је руским трупама са три стране. Енглези утврђују задобивени нови терен северозападно од Позијера и Гијемона, а Французи су понова заузели тврђаву Тијомон. Енглези су заробили у Египту укупно 3135 турских војника. Немци се у источној Африци стално повлаче ка центру последње кајзерове колоце. Русн на кавкаском фронту напредују западно и јужно од линије Ерзинхан-Ерзерум. извесних истакнутих Полвтичара. Криза Нсмачке — Импрвсије једног Швеђанина Један Швеђанин, који се пре 15 дана бавио у Берлину саопштао је своје утиске о приликама у Немачкој. Ми саопштавамо у изводу његовг исказе. Први финансијери Немачке, с којима је долазио у додир учи нили су на њега импресију људи разумних. увиђавних и свесних сгања у коме сс њихова земља налази. Уместо да бацају прашину у очи и да фантазирају, како Немачка има још офаазивнах средстава у таЈности као џиновских сумарена, колоса од топова и т. д., који ае непријате !ља уништита, они су изјавали | лросто и нскрзио: »Мицеможејмо бескрајно одолевати Савгзнијцима, пошто смо заробљеници. ;Али ми ћемо се борити до кра|ја сзојих снага и продаћемо ску-

Д2ЕВЕЕ

Слом Аустрије Аутентични аодатци из Букурешта Букурешт, 30. јула. Незадовољство аустријског становништва расте сваким даном. Јача евв више покрет против владе н војних власти. Никад се Аустро-Угарска није налазила у критичнијој периоди. Владајући кругови у страху су да не плане револуција. Према листу »Румани“ ввлики је равдор И8мвђу официра армије генерала Хецвндорфа и и армије надвојводе Фридриха. Овај раздор бива све већи. То је наввло уосталом Нвмце да сву команду на источном фронту узму у своје руке. Стање аустро-угарскв војске је очајно. Њене резерве су пот пуно исцрпене, а сви фронтови пробијвни. Пробој њвних линија је озбиљан и помоћ немачке војске не може јој вишв помоћи. Добро обавештена лица, која стижу из Аустрије тврде, да јавно мишљење аустро-угарске отворзно испољава незадовољство против владв и последњих дана дошло је до ввликих нврвда у свима већим градовима аустријским и мађарским. „Адеверул« тврди да је у Аустрији последњих дана извршено више атвнгата против

Талијани у Солуну. Данас по подне ће се у Солуну искрцатн нов контингенг талијанских трупа. Вечврас ће у част доласка 'Галајана на тргу слободе концертирати војна музика. Прва стопа слободнв српске земље. 29. Ј - ула после интензивног бомбардовања француске оу трупе прешле Западно од Дорјана на српско земљиште. Ово парче земљв дугачко је два киломегра а широко један. На њему се већ лепрша српска застава. Нађека дипломатска торба. Јављају из Атине да је дипломатска торба упућена немачком посланству нађена са разломљеним пвчатима. Документи су сви у њој. Истрага се наставља. Француски посланици у Солуну. »Неа Асти« јавља да ће ускоро приспети једна група француских посланика у Солун кОја ке пратити ток операција на Балкану. Ужасно стање у Пољској. Агенција «Весник» саопштава да сви пољски листови који излазе у Русији и који су добро обавештени, са разних страна у Европи, износе кри[тично стање у Пољској. Оптимзстичке изјаве Хелфериха у Рајхстагу нису се исауниле. Секргтар министар. муницијв. Министар просвете лорд Хендерсон наименован је за државног секретара у министарству мунације у Енглеској. Чвси на извршују нарвдбу. КореспОндент »Морнинг Поста* у Будим Пешти јавља, да ,је 4 чески пук к°ји је прилкксм манифестације био лослат у Беч ради повраћања реда, одбио да пуца на масу. Хонвендски пук, послат за њим није такође, хтео извршити наредбу.

по своју егзистенцију." Становништво Немачкс, које највише пати од рата, је оно, чији су приходи од 3 до 5 хиљада марака. Оаи су сувише поносни да би се хранили у народним кујнама, а сувише мало имућнн, да би утолили своју глад. Ова ситна буржоазија води огорченуТборбу против јункерских кругова, кронпринца и пангерманиста. Немачка алада не спрбчава је у томе. А канцблар је, како изгледа, задозољан тиме, јер он покушава да се приближи народним странкама одвајајући сеоју полатику СЕе више од пангерманиста. Фамозна мржња против Енглеске смањује се, од како расте ово огорчење народа лротив војних фактора. То најбоље доказују сатиркчки лисгсви „Сималацисимус« и »Лустиге Блетер.« Опште је узерење немачког народа, да ће слом Немачке наступиги после првах значајних пораза немачких труаа. В10ТЖ Око грчких избора. Председнику клуба солунских либерала г. Дингасу који се ових дана бавио у Атини, Венизелос је учинао ове изјаве: «Тврдо сам убеђен да ће ма идућим изборима однети победу Диберали. Али изборна победа у старој ГрчкоЈ’ неће бити тако потпуна као у Маћедонији где народ изблиза види бугарску опасност. Надам се да ће те енергично радити на успеху свих наших кандихата. Значај избора је врло велики. Врло озбиљне опасности висе над нашом земљом.« Празнв бугарскв касе. Првма изјавама које је бугарски министар финансија дао у собрању бугарски буџет у 1914. години имао је дефицит од 29 милиона франака; 1915. год. попео се на 60 мадиона. Дефацит у 1916. год. биће још већиЦелокупан дефицчт за посдедње три године игноси 150 милиона. Извоз грожђа из Коринта. Јављају нз Атине да је поотигнут спора8ум између Савезника и Грка односно изво8а свежаг грожђа и* Коринта за Македонију и Енгдеску. Пожар на мору Јављају из Волоса да је дађа Е. дефтерија, која је долазила из Солуна взгореда бдизу рта Ситиада преиа острву Сккатос. Лађа је цреносила 2.000 сандука индустријоког зсјтина и бензина као и много путника. Спашено је 1200 путника а има их доста мртвих и рањених. Згхвалност Г. Јован Алекоић нччелник срсоки нридожио је 200 дин. у орпскии новчаницама, са жељом да се 100 дизцодели дзојпци сиротних евештенИ' ка из Маћедоније а 100 дин. подели сиротној деца у српском избегличкои догору, а за покој дугав његове жеке Десе п оина Стеве.