Велика Србија

БР. НЗ.

СОЛУН УТОРАК 2. АВГУСТА 1916.

ГОД. I.

НЗДИЈА ЗККЈ31Е

ПРКТПЛАТА ИЗНОСИ: МвовчЕс 3 фраиа тромессчно 9 франака, годагшње 36 франакв ДЕНА ОГЛАСИМА : Сжтл огаксж 0-20 фран. од петжтног реда, ика огдас* во погодбж. Нов&д ое волахе дрхаанв* жожеоврмжа х дмплонатскмх ваступнхигтвжхс. ЈШСТ ИЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ПОДН* Поипгу слатх преко Крак Срп. Гех. Конот**« у Содуну РУКОПИСИ СК НК ВРАЂАЈУ Отан рвдажцхје Кодомбо улнца бр. 33 8а1ош<јч« Поједжжх бројевж се жогу добжти у Солужу код џгенджје „Друштва грчке штампе" уд. Вулгарогтожу бр. б, блжау гдавне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

МАЂАРСКА САМОСТА/1НОСТ

Појава Руса на Карпатима изазвала је у мађарским политичким круговима равумшиву у8немиреност и »озбиљан покрет“ 8а одвајање „Мађарске« од Аустрије. Стара песма на нОв глас: понављају си сцсне ив последњих месеца 1914. године. Кад год је Аустро-Угарска имала овбиљних невоља илп је долавила у незгодан положај, Мађари су »манифестовали“ своје тежње 8а сувереном самосталношКу, да не би двлили одговорност и сносили терете евентуалних последица. Међутим, свако консолидовање општег државног положаја будило јб мађарску свегг о солидарности мађарско немачквх интереса. Од Мађара није у Аустро-Угарској било веђих „бунтовника«, нити има лојалнијих држављана. Пред ивазивањв овога рата, Мађари су, као ниједан други народ у монархији, дизвли страховиту ларму о апсолутној потреби »кавнене ексавдици.је« у Србији. Кбд је та кавнена експедиција била по 8аслу8и кажњвна, и кад су Руси, надирући преко Карпата у Угарску, загровили мађарске интересе, Мађари су се спремали дв, чак и пред малом Србијом, падну на колена и двкларирају своју несолидарност с општом држав ном политиком. Доцнији дога ђаји њих су опет увели у коло најискренијих и највсћих поборника рата противу »непријатеља једине солидне и праве културв човвчанства“ — како св једном приликом изравио троф Тиса, најтипичнији представник мађарског шовинивма. Она су св, послв примораног повлачења Руса из Галиције и руске Пољске и привременог заробљавања Србије, у друштву с браћом по порвклу, обмањивали и ваносили »дефинитивном победом а , и тада су, у пуној сагласности с Аустријом, почели делити плен, истицати прввнггзено право на окупиранв територије и, што треба добро упамтити, манифевтовати ма ђарско немачко пријатвљство и братство. У једном свОм предавању, држаном неколико дава пре садахжње руске офанзиве у Мин-

хену, граф Јулије Андраши, шеф мађарске уставне странке, казао је: "Ја не познајем у Европи два, по крви и традицијама међусобно независна фактора, код којих би заједница интереса бала тако јасна и у толико историјских догађаја добила жив облик, као што су то Немац и Мађар, и нвма никаква другог народа, који би Немцима могао бити тако поуздан пријатељ, као што је мађарски народ.« А бивши државни секрстар у Векерловом кабинету, Јосиа Стерењи, истакао је, да „никад није било тако важно искрено саоразумевање измсђу МАђара и Немаца као данас, када монархија стоји пред великим питањима, као што су, на пример, иолск • и сриско иитање Научили смо — рекао је даље — зајсдво умирати, научимо заједно ж жавстж « Мађари су сталао на овај и сличан начин манифестовали сзоју солидарност с немачком политакои. Ови су у томе ишли и даље и, у приликама за њих повољним, они су, пре коначнс смрти, делипи разу распетога. У седници пешганског сабора, држаној почстком маја ове год«нс, све мађарске странке, без разлике, истакле су своје »историско право« на Србију, а кад им је министар председник граф Тмса изјавио, да ће »положај Србаје прсма монархији бити истоветан положају Босне в Херцеговине«, самим тим мађарско историјско право било је задовољено, аналогно солидарности немачко-мађарсхнх иатереса. Међутим, Руси по другж пут закуцаше на врата Угарске. Мађари, осетивши руску кнуту, пожурише да се одрекну заједнице с Аустријом и одговорности за рат и ратна свирепства. Оаај исти граф Јулије Андраши, коЈа је, с пуним убеђењем, говорио о солидарности немачко-мађарских интереса, водч у Беч депутацију мађарских политичара и доказује сгароме 'ћесару потребу одвајања Мађарске од Аустрије. Б1ШсИе ек! 8апгат поп бспћеге. Руска офанзива у Галпцији к на Карпатима методички и по ј уздано се развија. Мађари неће | моћи избећи још један Вилагош. ј I то иеће бити само пораз Ма-! ђара, него слом целе аустро-ј угарске монархије- А тада ће,'

уверени смо, Мађари научити заједно умрети, као што су научили и заједно живети-

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Атина. — Сазнајемо из дипломатског извора да ће португалска артиљерија ускоро ств&и у Солун. Вероватно је да ће у Солун бити послата и португалска пешадија. Амстердам. — Телеграфишу из Берлина да је царским декретом који је јуче објављен дата аутономија Пољској. Пољска улази у састав германске конфедерације. Она ће имати свог засебног краља и народну војску. Париз. — Ренах у *Фигару» тражи изјаву Савезника који ће се ангажоватн да више не преговара]у са Хохендолернима, који су довели у опасност егзистенцију Европе својим претензијама на првенство у свету. Цирих. — „Најес Цајтунг* коментаришућм интервенцију Румуније у данашњем конфликту каже, да је данас извесно да она неће вћи против Угарске, него ће пре допустити пролаз руским трупама да са њеног звмљишта нападму Маџаре и Бутарб, пошто ке у сличном случају ииатн да сама задржава еввнтуално аустриску офанзиву. Новине додају: да кад се рат објави врло је могуће да ће швст стотина хиљада Румуна који се нала зе у аустријској војсцм одбигн да се покоравају својим Старешинама.

Јадранско нитаље — Писмо г. Виљема Стеда »Коријере де ла Сера« од 7. јуда објавио је писмо г. Стеда, директора за спољну познтику »Тајмеа«, као одговор на један чданвк г. А. Торе-а посдацика у италијанском парламенту, који је објавво у броју од 27. маја истога листа. Езо тога пасма: »Госаодине Директоре, Допустите ми да исправим једну реч поводом онога што је г. Торе написао у свом скорашњем чл?нку о „Италији и југословенском програ му«. Он је ка8ао да сам, иако при јатељ Италије, постао бранилац готово целокупног словенског нрограма о Јадрану, који је у противвоети италијаноким програмом. »Да је у место и ако пријатељ Итадијсг. Торенаписао вато што је пријатељ Италпје, ми бисмо ее потпуво сложили. Држим да позиајем еловенски «програм“, као и програм Италвје • Ја

драну. Ика готово двадесет година како св зачимам јалранскии програмом — било у Италији, где сам живео више година, било у Бечу, Ревултати ових проучавања могу се овако регимисати. 1) Нема никвкве нужве или нев8бежне противности између игалцјанских и југословенских интереса. 2) Потпун спорагум ивмеђу Италијана к Југословена не само што је могућан и погребан него је он европоки интерес првога реда, 3) Ако се овај споразум не оствари Јадране неће бити никад ни италијансхи ни словенски, већ немачки. 4) Најгори су непрвјатвљи Италијана ж Југооловена а најбољи прија тељи Ауотро Немаца они који подстичу или одржавају у заогатреносги неспоразуме и иржњу игмеђу Италијана и Словена. 5) Онај воји жели добро Италвје и к 0 ји позваје догађаје не м.же жо лети да Италија заувме облаоти у војима оу Југословени у вединој већкни, заугеће које би осујетило потЈ 1 е бан спорагум. 6 ) Помоћу спорагума језик, циве лигација, трговина и подитичпи ути цај Италије могли би се не само одржатн него и ратирити и с ове стркне а и на Бзлкану толико коле ко се до сада није могло надати. Ако се спорагум не постигне, Итнлејапи би иггубили сав утццај на свима местима која не би била огромним снагама војнички овупиравг* и навукли би на себе свирепу мржњу 12 милиона снажних и жилавих људи који би отворили врата и своје школе језику и трговини немачког блска. 7) Немачка која је мања кратво^ида од Аустрије годивама већ иде га тим да под своју хегемонију уједини сав овај југосдовенски свет са двојаквм циљем: да на тај начин осигура себи превласт ва Јадранском Мору и да лиши Италију овог јаког бедема за своју безбедност и независност који би чинпла једна уједињена и компактна Југославија вегана заИталију чврстим пријатељством. «Ето зашто сам, Гоеподине Двресторе, постао бранилац југословензве ствари — бвш, дакле, зато што се осећам нријатељем Италвје. „ Јаш одани Виљем Стед»,

Акција Рукуније Атмна, 1. август «Штутгартер Најео Тагеблат« пджи: Не треба иггубити из вида фа кат, да је интервевмија Румунпје на на чију страну, еа «вим блвгу. Мера