Велика Србија

БР. 116

СОЛУК ПЕТАК 5 АВГУСТА 1916.

ГОД. I.

ВЕЛИКА

ПРЕТШГАТА ИЗНОСИ: МооетЕ« 3 фралк« троиесечно 9 фран*м, годижње 36 фржнак« ДШТА ОГЛАСНМА : 1јц:тх& оглао* 0 20 фран. од петлтног ред«, взк« огдасв но погодбв. Новад се полаже државнг* иоиес*рина з дипломатскнг: баступлдгатвмкг. дест изјхази сваки дан по подне Пожпг? елатк Преко Кра* Срп. Ген. Конеу**«' ј Солуну ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Ст&н редажцкје Коломбо улица бр. 33 8*1ошдп» Појвдмни бројевм се могу добпти у Солуну код кгенцпје „Друнггв* грчке штампе“ ул. Вулгмрохтому бр. 6, бднву глжане поште.

БРОЈ 10 сант.

Двректор А. Ј0ВАНС8ИЋ

БРОЈ 10 сант.

ДУТОНОМЦЈА ПО/ћСКЕ

С**Ј

$ рвд држава, које су од! територију Пољске и крваве сцеевропског рата ваоаза много не сличне ошша у Сроији и Бел-

јотежају, док им победоносне ру [ске трупе не стигну у помо!т. А то ће бити скоро!

препатила долави и Пољска Територија Пољске од почетка рата поприште је крвавих и огромнпх бораба. Уосталом так-

гији обновиле су се и овде- Становништво је опљачкано до голе душе, извршена су небројена недела и насиља, реквирираио је

ва је судбина Пољске. Кадгодјсве што је вађено- То је био је у Европи дошло до рата из-|поход Хуна, на челу са модермеђу више држава, борбе су се ;ним Атилом, кајзером Виљемом. преносиле ва земљиште Пољ-; Становаиштво руске Пољске осеске и уместо да међу њиховим ј тило 1е тада огрсмну разлику ^ ревултатима буде и независност [кзмеђу режима руског и нсмачПољске, наступвла је деоба ове | ког и схватило је жалосну судсловевске државе. У прошлоети' биву своје браћв по крви, која јо Пољска три пута дељена из- ј етеи>у вековима под немачким међу Русије, Аустријв и Нскач- !јармом. Највеће патриоте Пољ-

ке. Европски рат з&текао ју јв у истим околиоетима. Народ од преко 18 милиоиа калазио св подељен трима државама, и то

ске, избегли у иностранство на челу са својим духовнам вођом, славним књижевником Хеириком Сјенкијевићем дигли су свој глас

најзећи део држала је Русија, шротив Немачке и Аустрије и из8а тим Аустрија и по том Но-мјаснили сб у име својих потламачка- Нијвдна подела Пољске,! чених земљака за Русију. па нн послвдња нија могла за-| Прошло Је доста месеца и довољити заинтврегов&нв др-јприлике су се из оснопа промежаве. Отуда је са све три стра-јниле- Иницијатива борбе прешла не вођвна жива пропагаада, да !је сасвим у руке Савезника. Ау-

се цво пољоки народ ујединв под јвдном државом. Сасвим јв било природао, да је Русија на

то највише имвла права као сија све дубљз продире у Пољ

стрискО армије свуда су потуче не, немачке једва одолевају ж“сгокој савезничкој офанзиви. Ру-

словенска држава, а имајући већ уз то готово два трећинв Пољака на својој теркторији. То је уосталом било и сасвпм право, јвр док су Пољаци у Немачкој и Аустрији угњетавани и тиранисани, дотлв су под

ску. У овако неповољној ситуацији по себе централне државе почињу саветовања да се Пољској дадс аутономију. Тиравин хоће да се покаже човечан, који лишава слободе, даје слободу. Иронија, каквој равне нема. Док

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Ј1 о н д о н. — Америчка је влада ј објавила немачку ноту у којој ова признаје своју одговорност за потопљење «Лузиганије< и изјављује да ће платити оштете. А т и н а. — >Етнос» пише да је призор, који Грчка даје у оча опште офанзиве савезника па БалКану, трагичан. За кратко време мач ће и топ повући нове границе на Балканском Полуострву. А ми Јелини остајемо инднферентни. У место да мислимо на озбиљне догађаје који ће се ускоро десити ми се занимамо унутрашњим борбамаЛ о н д о н. — Ор Едвард Карсон развио >е у париској штампи предлог учињен г. Асквиту о мерама против Немачке. Он је рекао: »У мир као и у рату Немац је варваран и као с таквим треба с њиме поступати. Сви савезнички народи морају данас изјавати, да на по закључењу миру неће послати представнике у БерНин и неће

дужност да тргжз од г. Браћа на објаву рата«. Ирофгсор Антонзску рекао је: »Ми морнмо тргнути мач п остваригЕ нпше снове. Когод то не буде учинио, бићв ндш непријатељ«. На митингу је донета резолуција, којсм се од владе тражи неодложна објава рата. Јављз. се истовремено, да су по целој Румуни.ји одржтне ве ликв мангЈфестацв.је у корпст рата.

СРПОИА ОДИСЕЈА ( 3 ) Ноћ нас је затвкла у једном потоку. Око нас су се склОпила снежна брда као беле утваре. Парче тамног неба спустило се на снежне врхове. Требал° је се још попети на огромну снажну пирамиду, спуститн се у дубодолину и тек ту после топиких напора на снегу и мразу преноћити. Ту је село Бицани. Пењање уз ову литацу било Еам је нешто најтеже у животу. НоВембар-

ско сунце Је прено дана мало раскра немачке примати све док земља не буде вило снег, а мраз пред вече заледио,

окриљем Русије могли слооодао ‘немачки канцелар у Бечу држа раввијати сво.ју егзистенцију. 'саветовања са аустрискнм царом Чим јв плануо европски рат, и његовом дипломатијом, дотле

нвм&чки агенти којих ј© се врло много затекло у руској Пољској дали су се на посао, да тамо изавову побуну против Русије. Међутим, Пољаци су проврели немачке намврв и ове су пропале, не донввши никаквих

њихова штампа на сза уста распростире вест о аутономији Пољске. Међутим, војсци се истовремено издају заповести, како је аутономија Пољске само проста ба.јка и ништа више. Лољаци су пак доста искуси-

резултата. У редовима рускејли, да би се дали ухватити у војекв борилв су св стотинв хи-;клопку. Они знају, да се иза љада синова Пољске са велг-јовакве аутономијг крије н п ка ком храброшћу и енергијом. јзачка. Проблем није тако тешко Руска цар, да би их награДио јрашити. Немачкој су потребне и доказао своју искрену намв- ;нове трупе, јер су њене резерве РУ, да се успостави независна јпотпуно исцрпљене. 14 милиона и слободна краљевина Пољска Пољака у Русији долазе сасвим после рата, Јвдним указом дао згодно, да јој за неко време даЈе Пољској ».утономију под про- ду извесне контигенте војника.ј^ текторатом Русијв. - Аутономија је мамац, којим неУ томе је наступила немачка мачки демон мисли да нрввари офанзива и Руси, изненађени у пољски народ и извсде га ка недостатку муниције морали су кланицу. Намера тиранина суевакуисати Пољску, која је по- више је јасна и Пољаци је бе-

стала плен дивљих завојевача

^ сумње прозкру. На њима је, да I ерманске хорде преплавиле су^њено остварење осујете или бар

казнила крсвце и свс који су повре дили законе неутралности.« Лондон. — Јављају »Морнинг Посту« из Будим-Пеште, да се грсф Андраши шеф независне маџарске странке рачуна као најјачи кандидат који &е заменити Буријана, министра спољних послова. Гроф Андраши покушава да мало створи у дворској а* фери пријатно расположен>е за његово наименоване. Јављају да гроф Тиса једва чека да он оде за Беч. Он ће се ратосиљати свог великог политичког непријатеља.

Румунија за рат Величанствене маниФвстацијв

Букурешт, 4. августа. Јуче је одржан сјајан митинг унпверзитетских студсната. Том приликом више угледних Румуна држали су говоре истичући нужност ступања Румуније у акцију. Велики румунски писац и бивши министар, г. Делавранћа рекао је: „Ако Румунија бев одлагања нв ступи у акцију на страни Споразума, ја видим нашу вемљу не само смањвну, већ мртву. Студенти, који чинв омладину имају свету

да Ј - е била ужасна поледица. Лево од козје стазе земљиште сеуздизало стрмо, а десно је бзла провалија у коју се није смело погледати. Мато се оклизнути значило је пропасг. Донекле сам се држао и које како, али када се један војник, који ја ишаоЈ испред мене, поче да клиза, ја се изгубих. Била је опасност ца повуче све за собом. Он се оклизну и дочека на руке. пође корак и опет се оклизну, па кад виде да тако не може изаћи он поче вћи на рукама ■ на ногама. Ја примих љегов метод и.пузећи извучем се из оггасност*. У даљинж су се виделе ватре. Спуштали смо се ка селу- Пошто смо се били развуклж ■ нисмо могли у мраку да се скупимо, свакж је Готово пмао за себе. Озде се видела једна груп». онде друга, а све у тежњи за кровом и ватром. Али кров и ватру наје бил® лако наћи, јер су већ некС трупе ранвје дошле и заузеле готово све куће. Обишли смо око десет кућа и нигде нам нису хтели Отворити. Задовољила би се и каквом кошаром, само да нисмо изложени мразу ибесним уЛарцима ве 1 ра, који је наносно ситан снег у лице. Најзад смо се склонили у једну кућу, где је сам целу ноћ издалека гледао у ватру и цвокотао од зиме.