Велика Србија

БР. 128

СОЛУН, УТОРАК 16. АВГУСТА 1916.

ГОД. I.

гаш

СТБЕЈА

ИРКТПЛАТА ИЗПОСИ: 3 фраиг»троиесочно 9 фран*х». гс>дЈгагв.е 38 фЈ апав* ЦЗПА ОГЛАСКМА : Сатхл .-»гл%8и С-20 Фрип. ол петатнпг рад* «» сул&оа ?о. аоглг.б*. Новап се полазге др*» .ГЗ: во.агегркач д аапло;гр.тскг.^ •астЈадгп.-’' *.с.

лжст из:Аги сзаки дан по под з Пгггт ?ј>*т* нрех: Краљ Срп Гет. Кг.’?-гМ(* у СолунЈ ГТЕОПИСИ СЕ ПЕ ПРАЂЛЈУ Ст*а рвдакдкје Кодоиба улицд бр. 33 ВаЈозЈоа«

1*7К 6 РЦЦМОЕ БЕ 8 В

42*

:1 ЈЈвдлиЕ бројвзв со иогу добига д Солјн? .чад кТР8ДИЈ5 ,Др"ШТС» грчке ИТА.иав'* ул. ћулГЈроГТОКЈ бр. б, блхзу глллпе поште.

НРО[ 10 сз-нг,

Тирекгор А. 10бДН0ВИЋ

БРОЈ 10 саит.

РУМУННЈА У РАТУ — Зкачај акцчјв Румуније —

Од јучз се Рум/ааја напазп V р&т/ са Аустро Угарсјсои. Званичаи тблеграма нриспелз ј у че по иодко саопштил ј су, да јв Браћанова вчада објазч ла ратАусгро Угарској- Скнаут је једаа валики тарет евпма С 1 душе, осгварило се оао, гаго смо последњих дана еа на.јаз■ћзм несграљењем и већ нгил лржљивом нервозом очекавали. Румуакја је сгунила у акцмју. Коцкг је одлучао и аеиовратао Оач на, Румгнија је ушла у коло држхвв, ко.е еу погргла м*ч, да сз боре за слоооде на рода п одбраву цивилизацзје. Но изнвнађује на мало фг кат, шт .) је румунлсг влада оојавила рат најпре АустроУгарсЕој. То је сасвим приро дан раззој догађгја. Главнз разлог интервзнцлје РуМ/није оснива сз на прасајадињ њј милиона Румуна, који стги.у оод аустро - угарским јармом. Други, ист .1 тако важан, ала у овоме трзн/тку ипак подрс-ђ?н прзома Јесте бугарска оа&епозт. Шсло ове прве објава рата, рат Р/мунзја са Бугарском не пзоежан јв. Он мора наетуппти одмах и намивовно И ако још немамо весги о овој другој об Јавп рата, ипак не сумн>з.мо нв мало, да еу у овом моиеат/ покрети на бугарској хрангцг, особпто жази, као и дг јв прелазак рум/нзких трупа на тарпторгју Бугарскв пит.;н>з ча сова. У сваком случају и^мо гућна јв изолозана акцпја Ру мункје еа Аусгро Углрском, по ш?о она има пред собом јед нозгазаи п јвднодушни аустро бугарска блок. У толико про. што су Сазезнаца спровзли јединство акцгјз на свама фроп товима и усвојили принцип: Један ва све, сзп за једног. Наш фронт предегдвља сјај&а доказ сазззничкл солидарнозгд. Мл даклв сматрамо, и то е& аунам раалогодт, да р^г Р/муаија са Аустро - Угапском првдстзвља и.товремено, т. ј. повлачи зг собом и р т са Б,гароком. БраћановА влада није могл., изабраги вгоднији м :мвнаг за иатзрвенцнј/. Румунлја ступа У рат у троаутку, кад пораж; нј и ореполовљвна аултро -угдр ска, војска једва даје отпора победоносним рускам армијамд

аа К*рпагама, у Галзцтји е на последњим тачгамп Букозане. Н:сумњиво, да за А;сгро Углрзку аалад од сгр&н* Румунзје прадсгавља посЈ-вдњи, самртни ударац. У погледу на балканске оле ргц<ГЈе акцаја Румуније од н; мањејб важаозти. Оаа долази у тргнугку, кад српске и сав’зничке трупе развајају офавззву од Солуна. Напад Румунај; на Бугарску с 1 севвра условљавд огп ор Бугара аа дза значајна и оаасна фронта, дела премд томе сразмерно а њзхозу ЈО!ску, до води Бугарску у потпуна безазлазан положај, који је много кратиччвји од онога, у ко.м? се Србија надазила у свагембру прз ш,ле годин". Не треба см-тнути с ума да ћо зајсдно са Рум/ни ма упасги у Бугарску са севера и око 250.000 Руса, и да је та, фронт за Бугар? исго тд : о опг сап као и јужни. Бугара не мо гу дати отдора и морају капатулирати и прсдати се на мхлосг а немилсст Савезницима, који ће умеги да им изрекну правздну и заслужену ооуду за њихзва нгдела. Иатерзенцаја Румуније цо приноси очевидао веома м-лого, да се и балканске операцзје шго пре крунишу вдскрсом Србије и сломом Бугарске. А кад се Србија успостази и Бугарска скр-хш, Турска ће бити дефднитавно одсечзна сд Ау стро Немачхе, и прЕнуђшг, да без одлагања капатулара. Олва

жсг зиачајг. Румунске труае ко- иалупали паневши му више рана. Неолеришући Нспоредо са савезни-! мачки дописник је одмгх г.ренет у чк-зм прзпомоћт ће и ускориће■ болницу. ос-.варењо овог великог аданз, ај Кале . _ Енгле ^ н МИН ис Т ри: Ас-

ћ:

уорз^гп и сзршстак с.в

квит, Максна, Монгагн и днректор еншеске банке састали су се прекјуче у

гиме россхе војнеПоздрављајући с најв ћим одуш-вљсњем сгуаањз у авцЦ т | Кале У председником министарства нашег сгар:. г, сад обновљсног, г> Еријаном, мшшстром финансија г. РиСавезника, ми кличемо: у1<иве-, б°' ом и директрром француске банке. ла Румунија! >1\.-:зРО румунгки ; Парнз. — <Фнгаро. објављује јенарод! | дан чланак, у коме помоћу разних немачких писаца, утврђује факат, да су ПО ЛИТИЧКЕ ЗЕСТИ .н«««/Ј г»«у а »рику, и то у 3 етапе : 1.) колошгсаБукурешт. —На једном мнгингуIњем; 2.) трговшпм; 3.) оружје.м. Намааифестанти су дочепали доппсника равно, да се озај сулуди л.лан немачки ‘Берлнпер Гагблата', кога су добро . није могао и не може ннкад сствзрити. Румунија ступила у акцију Објава рата Солуг, 15- августа (радиотелеграм). Данас Ј8 Румун?4ја објавила рат Аустро-Угарсној, а Италија Немачној. Аг&на, 16. авгусга. — Званично се јављд, да је Румунв'ја сбјавила рат Аустро-Угарској. Агинз, 16 августа- — Послан^к Пгалвјо звдничнз је извгстио грчку владу да се 11га»лнја налазн у рату са НдмачкомРатни кредит Букурешт, 1б. авгусга. — Минастарскг румунски савет атгласас ј > иов војни кредит од 200 милиоаа шго чази све укупнл 600 милиоаа за ратне тро.шковз за годину 1916.

Одјек у штампи Парпз, 16. азгуст.:. ј <Тан« пгше о Рум.нији: „Рум/нија слуша саио заповедначки глас на-

рења овога плана блће један од , највећзх и најзначајаијих мзм;-!Р ОДН0Г осећања. На наследн.ику краља ната евроаскога рата. У томеј Ка Р ода Је да оствари аспвра*.ије зе м случају саввзначке труае ка :та' | ље ' ћраћаиов кабанст вије хтсо оставиће оаерацијг с оне стране В!1П ' другииа славу удвајагва румунДунава паралслно са Румунвјом

к а

ске тераторлје. Раз:ог ру.чунске ин тервеиције је сигурност в-зе са русским групгма, која дс-пушта техкичко

разграбљена. ОдушевљИге неописано јРедакпије великех листоза опседнуте су масом света, која чт-ка нове телеграме. »Тајмс* пшС: »Улазак . Румуније у акнију није само јадна велнка дипломатс-а побел.а над Немачком, већ један веома важан, прес/д: н фачтор у рату, који - водимо за одбрану човечансгвз сд варварствз. узнемиреност у Бечу и Бердину Амстерзам, 10. авг/ста. Промс тедеграмима гз Немачке, у Берлгну је ступаље Р/муније у акцију изазвало упрепашћеност. У први мах није се могДо поверсвати вестима о објави ратг. Цензура је увела кајстрсже мерс и тражила од штампе да ваше него икадутиче на јавнбмњеве умируј/ћии ч'анциуа.“ Јављају за шннку у Бечу. Објава рата пгла је као бомба у престонвпу Аустро-бТароке- Становништво јв изгубило последну ;.с.-.ру наде. Овладаконачну капзтулацзЈу. Лист-ви су нздзлп вгнредна издаша ла Је прав?. апатиј?. Мађари ;у нароС обзирзМ на оав пврсп-’К1И- о објгвз рата од стране Румунијс А-јчито узнемирени акцијом Румуније, ве, акцјгја Румунијз јз с д вели устро-Угбрској, која су за трен ока * пошто су први на ударцу.

крвазе и одлучне борое пр?њ ћ се на земљишге аусфЈ-угзрск 'монархије. То ћз бати почбтак | напредовањз о тшт« савезничке офан кртја овог ужасног рат.-*. Ако!зиве и н»јзад осн урава снабдеваљо.« Ау стоо-Угарс <л ке буд-з кази-ј «Пш Паризијеа*: ‘Иајаад је дошао тулирала до тога момвнта, пој Ч с да Ру.чунија одсгра улогу, која мљаво јв да тада не може и б.ћи ј ј припада на Оријегту. Она нЕЈе еаглу и (Трашну катастрсЉ/ на- 'више могла ос:атп равшдушна према паднута са свих страаа. Свршлв- догађајана од Вардара до Месге. Њеши тако са н мачким снзг-ЗНИ- не иародне аспир ције биле су у гшцама, Сзоразум ће се С>ИМ си' тању и сна нпје хтелз пропустатн 1 ама блцити- на . II :мачку, и у* прглгку, ко’у јој је срећа пружала « самљвну, упрбаашћбну, исцрпље-, ну и изглЈДнечу принудити иа Лондол, 16. гвгустг.