Велика Србија

СТРАНА 2.

В & >1 И К Л С р В И 5 а

БРОЈ 129

нуте су везе ввмеђу 1>еограда и Земуна усдед конпентрацвје румунских трупа на Дунаву. „Дејди Мвљ“ је прва публиковао вест о ступашу Румуније у аппију. Рускв трупе у Румунији Атина, 17. августа. Јављају заавично, да 2б0о00 Руса ирелази код Суливе на румунсву територију и иде на Бугарску. До сад је прешло 70 000. Руоке трупе заје дно са 100 000 Румуна вападају Бугарску са северз. Отпочела непријатељства Атипа, 17. авгуета Брема вестима из Букурешта, 400 хидада Румуна напали с-у Ердељ. Борбе су сећ отпочеле на Карпатвма. Пограаичне аустро мађарске страже прецале су се румунској војепи. У првпм борбама Румтнп су задобили много заробљеникн. Наредба за напа! издата је румунскнм трунг.ма прекјуче у 5 часова по нодне. Ратнс мера Бувурешт, 17 августа. Мипистар војнв излао је наредбу да све пограпидве вароши гасе еветлости за време ноћи. У Букурешту је прогдашено опсадно стање. Поеланзци Аустраје п Немачке папустили су прекјуча по подне Бу курешт. 650.000 војника Јачина румунеке војске по оцена војних стручњака износп најмање 660.000 људи.

Преглед грчке штампе (Открика и аризнања) У најновијим бројевима >Патрис“ и «Неа Елас> нзишао је чланак под потписом т. Сп. Спиромилиос, бившег војводе из Хамаре и послинака Аргирокастра. који је управо јсдна страховитн оптужба, нз које доквсимо са»о следећв одломак. «Доле образиае! Доле уздржљивост! Ви сте творци једне политике коју ни када народ није могао поцнети. Цела његова псторнја сведоча о борбама његовим против Бугара и Турака. Цео се његов жавот састојао у борби прзтив њих. А ви сте постали савезници непријатеља наше расе, којнма помажу Немпи и Аустријаши, што су о бесили Ригу од Фере, довели Етем па шу у Ламију и организовали истреб љењв грчког народа у Малој Ази;и Али да сте бар ту политику прототе дала отворено, храбро, часно. Не! Званично взјависте да сте неутралНи, благонаклоно неутрални, оружано неутрални у кОрист Споразума, да мобилизацију одржзвате у виду маказа, како бисте те маказе стегли кад Бугари упадну те да их посечете. Али то је била лаж! Ви сте само чекали да иадне Верден, на да се окомите на добрзтворе Грчке. Л. гали сте, водвли вте иолигику иодло, недоотојну грчког народа! Понашалисте се вероломно, бедно ств се угледали на Бугарв. Јер — ви сте преко г.еринског начел-

кика сшбдевали Аустро Немцв у Ба! тољу. Ви сте трзжилн порвпу та енглесРо-француске бараке у Солуну. Ви сте крали њихоче тглегра и дали ; сте орден впиовнпку обог зтошнс ва ■ ухваћеноГ на д‘лу. Вц сг9 нодп лит рочиту телеФрзфску л:ш)ју л.-м' !?у Лерина, Корче, о.ез е и Пресп* дачшсте се споразумевалп с Бугарпм!- Ви сте ; снабдевали сумаргне. Ви С 1 е прелали ,Рупел- Вн сте послала у Пир‘ј хиља-

натравили Дусманпс, Гунарис, Шенкјстатн са сутрашњет митинга, на коме п њпхопа банда. Да неће допустнти | ће се изразнти бол због моралног да фчке жсне. да њ*тове сест]зе, даДг-да отаџбнне, јарост због нацноналн,егоће кћерп, да цшке вевојке поста : ног вздајства, и чврста воља за осве-

ну Наложнвце Бутаро Пруса, а њстова д*ца Турцима.... Н«! Само они који су поднодачи својих жена, својих сестара својих кћерп, само ћо они изо-

том над Германобутарима... .(Дослован превод. као и горњи, из броја од 13 автуста). Пол Луј.

СА РАТНЦХ «Ј»1РОНТОВА Звакичнх кокнникви

ду во]ника и топове да ударе на п с е Французе на дан предаје ноте а разбегли сте се, итте ноћи збтт експ сзије барутане у Хеафнп. Алп нп то нпје све! Остало је било још нешто да се учинн. Требало је још разбуцати војску. И научили сте јје да не верује више у своју потребу. Да не верује вшпе да су му непрнјатељн они које су му показивали гсторија и предање, не Бугарн и Турцп, него Енглези и Фракцузп, који су је ослободпли и који су нашу отаџбину залили својом крвљу. Отровали сте ту војску, с-сплоатишЈћн њену изнуреност н тичуили сте је да внче : •Доле нздајннк! Доле кздајницп!* Била је иамењена да удари Бугаре а вн је предајете БуГарнма. После Рупела предајете сааа сва утврђења источне Маћедонпје, п то нао ружана, сав спремљени материјал га четврти корпус ссшвисте свееио да буде заплењен, јер сте зналп за упад, ако га ви нисте и нзазвали. И док се не узбуђујете када Вугарп везују пу ковннке п заробљавају делове војске, када заузи.мају форсве и рап ни мате ријал, дотле прстпте Христоду.ту и другим јунацима што ие клпчу *Живео цар Фердинзнд* већ се бо]те за част грчке отаџбине. То сте ви. ('Патрис* н >Неа Елас* од 13. звгуста.) • Неа Елас«; СЈтрашњв митгнг. Не! Грчка није рмрлз, нити хоће да унре. Не, народ Краљевике нкје повтао нити ће да псстане вазал цра Фердинакда! Нити ће се наследсго Еалеодога претвориги у војводсгво Хоенполерпско! II кз су такве наде гајиде туберкулогве груди људи продапих ЕПенку, Стрејту к Еслв ну. Иако су ВЈгарзмз пргдали Јтврђењ8, тспове и мунвпију лутке Ду. смависа, која је по пореклу сдуга странаца. Иако су реквирирала лгито жМаћедовије и њеео становништво ли шили хране да ба се њоме данап храниле бугарске свињ«! Нако су непрн јатељу предали везапе Калогерадисе! Иако су шиаматичким поисв ша отво рили православне цркве а бугарсквм учатељима грчке школе по Маћедо није! Иако прете да 1е Бугаре довести ло Ларисе и А гин{! Ипак, Грч'а нвје умрла нити хоће да умре. Сутрашњи ће дан показати заорепашћенои свету Европе и Америке као и 25. марта 1826. да жвви парод грчки, и да је грчки ввше него ив»да. Јер живи само за своју отаџбину и ни за каквог Хоенцолерни. Живи за своју Ма1едонију и сво; Епир, га саоју Тракију и своју Малу Азијј! Али да пре свега живи за своју часг и са својом чашћЈ! Сутра 1>е нарои Грчке громко узвикнути да неће трпети да му отаџбина псстане јавна кућа, каквом су је

Са нашвг шронта Солун, 17. августа. Фронцусни коминике. — У то • ну ноИи од арасјуче Срби су на с&оме левом крилу одбили једак бугорски напод. ,/уче је неоријате^ска активност била доста слаба. Енглески коминпке. — Па фронту Дојрана неаријатељ је развио мило активности. Последњг ноИи нашн артиљерија унцгитила је извесно утвр/уња близу Долзели. Њточно 04 Сгруме лешели су наиш аероплани и бомбардовали са усие.гом једин војни воз изме/ју Драме и Порхе. Три неиријатељска аероалана наиала су острво Тасос. Паши аероалани с < тоаовима отворили су на њчх ватру и аринудили их да се вЈ ате. Два су 04 њих знатно оштеИсна. Бугари ев повл&че Всгари аотучени у великој битци СоровиК — Гариасово бију се у а влачењу у долини Лерин — .Битољ Сраске труае гоче их жило не дајуКи им времена 40. сеутврде. на новим аоложајимс .. Срби напреаују Према весгима са фронта , сраске труае су нпаредовале за 14 к. м. и иотисде су Вугаре са њихових утнр/јенух аоложајг. Бугарски тсрор Да б'.с арикрили велике губитке аретраљене у аоследњим борбама , Вугари су предузели терористичке мере. Онн су зхбраннли становницима да иду из једног места у друго. У аределу Лерина на/јен је леш једног грчксг жандарма. По селима у области Ксрче. ов хадао 7 е сташвништвом стро.е н трепет. Мештани образују добровољачке чете, да би се бранили од бугарскух нас ља. Француски коминике Париз, 17. августа. Услгд рђавог аремена, никаквих сперација није било на француском фронту.

север У области Фаса наше трупе, после јаке борбе, заузеле су вис брда Кауриол Положај је брзо утврђен. Непријатељ је тукао артиљеријом наше положаје на брду Сисфу код Кастелата. На целом се фронту војници јуче веселили услед уласка Румуније у акцијуЕнглески коминике Лондон, 17. августа. Југоисточно од Тиепвала ималн смо нових успеха; запленили смо 1 миграљез. За време операинја заробили смо доста војннка. Наша артиљерија бом бардовала је непријател.ске положаје код Армантијера. На осталом фронту рововске борбс.

ИЗВШТАЈ КЗ СРБИЈЕ Зарић Ј. Милорад, редов иек. чете, да се .јави сестри Милици, Михајла Ж. Станића, Босанска ул. 101. Златковић Љупка и Даница из Ниша, Митра Живковић мз Крагујевца, — извештене су да је Ђорђе Златковић здрав и моли нх да му се јаве преко новина. Златковић Ђорђе, инжињер, здрав је и моли да му се јаве госпођа Љулка Златковић и г-ђа Даница Златковић Ниш Карађићева ул. 3. или Београд Краљице Наталије 82, као н г ђа Митра Живковнћ Крагујевац Витешка 13 или Београд Зетска 19. Хтео би да пошаље новац. Златановић Петар, рачуноиспитач. Тражи та жена Милица, која је са децом у Београду. Страхинића Бана ул. бр. 74 Златановић Живан, обвезнмк. Да се јави својима преко Зорке Ађелковић, Саборна ул. бр. 60. Златановић Драгољуб. обвезннк. Да се јави преко новина. Звети Фердинанду, јавља жена Љубица да је у Скопљу здрава. Зебић Петар, инжпњер, тражи га Милица Ракић Јагодина. Зебреков Вери, Всвеј, јавл,а Адина фон Шуберт пз Крушевца, да је примила прво извсшће и да не може доћи у Швајцарску и зато молп за извештај

Талијански коминике Рим, 17. августа. На фронту Трајента и поред јаког непријатељског отпора, наше су трупе имале велики успех. На иадпнама бр да Мајо, наше трупе одбиле су непријател.а наневши му огромне губитке. Заробљено је 20 војннка од којих један офицнр. На брду Лвмоне услед јаке наше ватре, непријатељ се мало повукао на

о Мшпи. Зековић Мнша, нека се јави Влајића Зорки. Здравковпћа Алсксандра из Лесковца, извештава породица да су сви живи и здрави у кући Јове Јовића, н Д» му се 13. марта родио син, здрав је. Здравковићу Момчилу вој. обвезнику јавља му се *а је нлгова жена у Јагодини код г-це Кандпћ зуб. лекара и моли за нова«